Prudova Tajna

4• Nakurčeni

Jimins P.O.V.

Prošlo je tri dana odkad ke Jungkook pokušao da me smuva. Nema pojma koliko je meni olakšanje da me neko kao on ne ometa.

Ima trač da je Jungkook pronašao svog doživotnog partnera i to sam ja, i u drugim vestima oni su rekli da je Jungkook ošinjen njegovim prude dečkom i naravno znam da misle na mene.Bože! Ne mogu da prestanem da pravim grimase kad god to cujem u naselju univerziteta! To je kao kad pređem svaku ivicu škole j sam im reč u ustim! Baš sam popularan!

Broj učenika koji žele da me ismejavaju se povećao zbog njega,kadgod prožem hodnikom,neki bi me gledali do smrti ko da žele da me zapale,srećom uvek sam obgrljivao moje knjige tako da me nisu mogli napadati. Ne mogu me maltretirati,ali njihove oči su pljuvale vatru na mene,peviđe ljubomore i zavidnosti.Pfft ko da bi m se uopšte svideo njihov Jungkook Oppa.

Zbog nekog nepoznatog razloga mogu im samo pokatzati moju fizičku snagu i hrabrost samo prema Jungkooku,ali baš i ne ostalim učenicima,prosto ne mogu da se borim protiv njih,pogotovo sa devojkama,ne želim da me ošamare sa njihovom pogrešnom definicijom feminističnosti,ako ih budem uzvratio.

Čak i posle mnogih tračeva,pošto sam navikao i dalje sam se snašao u tome da budem srećan. Sve dok ne ometaju moj posao posle škole i ocene,ja sam srećan.

"Hej prude princ."

Snuždio sam se kad sam čuo iza sebe devojku kako jede na školskoj botičkoj bašti,sedeći na travi nagnuta uz stablo maginja. OKlevajući sam je pogledao i video joj ljut izraz lica i onda sam znao da sam u ne volji.

"Euhh...Z-Zašto?" ptao sam dok sam stisnuo moju posudu za ručak.

Pogledala me kad je čula moj glas.Osetio sam njen bes u mojoj duši sa gađenjem kojom je slala mom postojanju. Ugrizo sam usnu,jedva gledajući pravo u njeno lice sa zbunjenosti napisono po celom mom licu. Zašto je ljuta?

"Upozoravam te,nemoj ići blizu Jungkooka,ikada!" Proderala se nam mene uperujući njen prst u mene i ja sam se trgnuo.Šta je problem s njom? I kako je znala gde ja jedem?

"A-Ali ja n-nikad-"

Prestao sam nasred moje rečenice i vrisnuo,prestao sam disati od tolikog šoka kada je šutnula moju posudu za rušak s mojih ruku,moja vilica je pala kad sam prisustvovao kako moji pileći štapići rade salto iz moje posude.Moj pirinač i kari sos su otišli kao vatromet u vazduhu. Ostacljajući moj stomačić gladnim,odmah mi je to slomilo srce.

Koji žavo nije uredu s njom!? Zašto je morala da maltretira i moju hranu?! Bože želim da se žalim! Ali znam da nemam pravo,pogotovo zato što je žensko,ako ja budem isto to uradio njoj znam da bi celo studensko nasilje me izbacilo iz škole!

"Očekuj najgore stvari koje će ti se verovatno dešavati svakog dana budeš li išao za Jungkookom ponov!" proderala mi se u lice zabacivši njenu dugu crnu kosu i prevrnuvši očima na mene dok je odlazila,ostavljajući me iza šokiraniog i idalje u procesu shvatanja kako sam izgubio ručak,mojoj piletini treba pravda! Ali,ja sam samo mali,nisam mogao da je zaštitim.

Polako sam pogledao u moje počuvaj u miru piletinu na travi,osećao sam se loše onda kad sam udario Jungkooka knjigom.Pričajući o Jungkooku,zašto je ta devojka pobesnela na mene,nije valjda da veruje u te tračeve? Zaćto je to toliko uticlo na nju? Da nije i ona bila sa njim u njegovim flertovkim vezma?

Ali pojent je nikad nemoj prisustvovati nakurčenom! Trebalo je prvo da pita da li je moja i Jungkookova vez stvarna! To ponašanje je tako... neskromno.

Uzeo sam moju posudicu za ručak (koji ima print sa jagodama) u stavio je u moju torbu. Želim da plačem,ne zato čto su me maltretirali,nego zato što sam i dalje gladan. Već sam sačuvao svoje pare da ne bih mogao videti kako druge piletine rade salto ispred mene,barem ne danas.