Neverovatne avanture Narutislava Uzumakića!

Šminkamaru priča:

E.

Zdraav.

Mrz me da pričm.

El baš moram?

Smor.

Al ae.

Ja se zovem Šminkamaru Smara, i ja sam, čik pogodite, mindža.

Koji smooor.

Smor je baš smoran. I baš je smorno što je smor toliko smoran. Smara me i da mislim o smornom smoru. I sve ostalo me smara.

Smooor.

Iskren da bidnem, nikad ja nijesam voleo da budem mindža. Misim, kad bi mi odma dali da budem Hokagej, bilo bi ok.

Ha ha. Ne.

Nikad ne bi bio Hokagej. Pogodite zašto?

Zato što je to tooliiikooo smooor.

Ja sam postao šinjobi samo zato što sam se nadao da postoji tehnika pretvaranja u oblak.

E pa zajebo sam se.

Al sad ozbiljno. Nisam ja za ovo cimanje oko... svačega. Ni za to sranje zvano trud. Kakva glupost, kakav smor. A ono hiperaktivno čudovište od Narutislava nek se bakće sa treningom. Ja nisam lud.

Ono, moja ocena na završnom testu je slaba trojka. Ne zato što sam glup, jer nisam, nego verovatno zato što sam posle deset minuta zaspo i sklizuo ispod klupe. Probudila me je čistačica tri dana kasnije. A buđenje je takav smor. Pretvarao sam se da sam mrtav dok me nije opalila metlom. Čoooveče.

A sad nešto o mom timu.

U mom timu je Dino Jamaštaka, ta živahna plava ludača opsednuta tim mračnim emosom Saskejom. I on mi je vrlo antisimpatičan. Nešto mi govori da će postati negativac. Znam to zato što sam valjda pametan. Smooooor.

Zatim tu je Čodžimir Akimičić. On mi je nešto kao naj drugarić, ali je i to smor. On stalno nešto ždere, i to tolko da čak ni Narutislav ne može da veruje.

Naš sensejij je Ahsuma Sarmutobi. I on, kao i Čodžimir, uvek ima nešto u ustima. Samo ovog puta to je cigara. On se stalno kune da je duvan, a ja bi pre reko da je trava. Smor.

Mrzim da budem šinjobi. Toliko nepotrebnog, glupog, smooornog posla. Čoooveče, kakav smor.

Moja tehnika uglavnom se sastoji iz senke koja gmiže po podu i vata protivnike. Ali moja šakra je poprilčno slaba, pa to ne traje dugo. Smor.

Ako posle ovoga svega mislite da sam lenj, niste u pravu. Ja nisam lenj. Izuzetno sam motivisan da ne radim ništa.

Eo vam poruka za budućnost, ljudovi moji:

Lenjost je majka svih loših osobina. Ipak, ona je majka, pa je moramo poštovati.

Ha ha. Ne.

Čoveče.

Smor.

Idem ja.

Laku noć.

Nije noć.

Samo bi ja to voleo.

*zaspi*

Hrrrrk hrrrrrk hsmorrrrrk