Sasvim slučajno😉

10.Neočekivani posjet

Borna P.O.V

"Halo"..Rekao je čovjek dubokog i smirenog gasa...

"Dobra večer gospodine..ja sam Borna,Tein dečko"..rekao sam sa strahom u glasu..

"Da...Reci šta ti triba dečko?" Rekao je pristojno s dalmatinskim štihom u glasu..

"Molim vas nemojte odvesti Teu u Split...Volim ju više od svega i ne mogu je izgubiti"...rekao sam na rubu suza.

"Smiri se..Upravo idem kod nje da raspravimo nešto,ako ona želi otići će sa mnom,a ako ne onda će ostati..Sad moram ići...Doviđenja" rekao je i poklopio...

Obećao sam sebi da je nikad neću pustiti...Ne želim je izgubiti...Nadam se da će Tein otac imati razumijevanja...

Ušao sam u svoju sobu i legao na krevet da se malo odmorim...

Sljedeće jutro

Tea P.O.V

Čujem dernjavu u kuhinji...Izlazim iz svoje sobe i jurim niz stepenice..U kuhinji se tata i mama svađaju...Mama plače i govori da me neće pustiti u Split,a tata ju pokušava smiriti,no ne uspijeva...

Isključila sam dernjavu i samo ih gledala..Bila sam sretna što sam nakon dugo vremena vidjela svoju majku i oca zajedno..Možda se svađaju i ne podnose,ali ja znam da se u dubini duše vole iako to ne pokazivaju...

Primjetili su da očito buljim u njih i okrenuli se prema meni...Tata me zagrlio i pozvao u sobu da porazgovaramo...Mama je bila zabrinuta i otpratila nas je do sobe...

Sandra P.O.V

Volim svoje dijete više od ičeg...Hvala Bogu našla sam novi posao,ali me iznenadio Igorov posjet..Nije da mi nije drago samo sam se šokirala...Saznala sam jednu njegovu tajnu i bojim se kako će je Tea primiti i shvatiti..Vjerujem u svoju malu djevojčicu..

Tea P.O.V

Ušli smo u sobu...Ja sam sjela na krevet,a on je sjeo na stolicu ispred mene..Pogledao me ozbiljno i uzdahnuo..Stavio je glavu u ruke i rekao :

Moram ti nešto reći...rekao je i podigao glavu ...U očima su mu se mogle primjetiti suze koje je uvijek vješto skrivao...

Reci tata...rekla sam i pogledala ga...On je izdahnuo i počeo pričati :

Prošle zime sam bio u vezi s jednom predivnom ženom...Morali smo prekinuti preko ljeta jer sam znao da bi ti bilo teško kad bi saznala...Ona mi je nekoliko mjeseci prije prekida htjela nešto otkriti,ali nije uspjela zato što sam morao negdje otići..Kada smo prekinuli nismo se čuli mjesecima..Napokon me nazvala u devetom mjesecu kad si ti otišla i rekla mi je da je trudna i da će uskoro roditi...Odmah sam otišao do nje i njoj je pukao vodenjak..Otišli smo u bolnicu i ona je imala komplikacije..Ona...Ona..je umrla,ali su uspjeli spasiti bebu..Beba je djevojčica i zove se Mia i ona..ona je tvoja sestra...Ima samo dva mjeseca i trenutno je kod bake u Splitu jer sam ti morao reći ovo...rekoa je i pogledao me očekivajući moju reakciju..

Bio je to šok za mene..Nisam znala je li bio dobar ili loš,ali ostala sam bez riječi..Šutila sam par minuta i zapravo shvatila da tu zapravo nema ničega lošeg..Imam sestricu..Napokon više nisam sama..Nasmijala sam se i rekla:

Pa zašto ti i Mia ne dođete živjeti sa mnom i s mamom? Rekla sam i mogla sam primijetiti da je bio iznenađen s mojim pitanjem,ali u dobrom smislu..

Mislim da je još pre rano za to i Mia je još pre malena...A ni tvoja mama nije oduševljena s Miom tako da...Možda nekog dana...rekao je s nekakvim olakšanjem u glasu i opet je pogledao u mene...

Zagrlila sam ga jače nego ikad i on je mene...Kad smo prestali s grljenjem,nasmijao se i pogledao u mene..

Pa mlada damo,kad ste mi mislili reći da imate dečka? Rekao je i nasmijao se...

Gledala sam ga zbunjeno i maleni osmijeh mi je zatitrao na licu..

Borna me sinoć zva i mogu ti reć da je dečku stalo do tebe...nemoj ga povridit...rekoa je i pogledao me..

Volim ga i neću ga povrijediti....rekla sam i odjednom se čulo zvono ma vratima...Izašli smo iz sobe i u hodniku nas je čekala mama i moglo se primjetiti olakšanje na njezinom licu kad je vidjela da sam dobro primila vijest...

Svi troje smo otišli otvoriti vrata...Opet sam se osjećala kao da smo složna obitelj,ali znala sam da to neće dugo trajati jer se tata mora vratiti Mi-i jer ga ona treba sada više nego mi...

Na vratima je stajao Borna...Duša moja najdraža...Zagrlila sam ga i krenula ga poljubiti,ali nas je tata prekinuo sa lažnim kašljanjem...

Hhkkkmmm...Tea hoćeš li me predstaviti s ovim mladićem? Rekao je i prestao sa lažnim kašljenjem(napokon)...Pogledala sam Bormu koji se već zacrvenio i gledao u mene..

Pružio je ruku mom ocu i upoznali su se...Borna se malo prepao,ali brzo ga je trema prošla..

Mama je spremila nama svima ručak i sjeli smo za stol...Tata je ispričao sve o Mi-i i činilo mi se kao da ima povjerenje u njega(Bornu)..Borna je sve pozorno slušao i podržao ga...

Borna,tata i ja smo uglavnom cijeli ručak provodili raspravljajući o nogometu..Tata navija za Hajduk, a Borna i ja za Dinamo pa smo raspravljali o tome...Mama se dosađivala i pokušavala promijeniti temu,ali to joj nije uspijevalo...

Tata je nekad davno igrao u Hajduka i bio je dobar nogometaš...No obitelj mu je ipak bila važnija...Iako je volio nogomet napustio ga je zato jer je želio više provoditi vremena sa mnom i mamom...Bili smo mala sretna obitelj...

Isključila sam se iz razgovora i prisjetila se događaja iz djetinjstva..

Flashback (prije otp. 13 god.)

Hajde Tea možeš ti too...govorio je tata dok smo stajali na nogometnom igralištu u našem kvartu u Splitu...Stavio je loptu ispred mene...

Imala sam 5 godina i nisam bila baš neki ekspert za nogomet...Tata me je uvijek vodio na utakmice i uživala sam gledati ga kako se veseli svakom golu..

Stavio je loptu ispred mene i rekao..

Hajde Tea..Znam da ti to možeš...Udari loptu i zabij gol...rekao je i pokazivao mi kako da to napravim..

Bio je to trenutak istine...Stajala sam ispred lopte i skupila hrabrost...Udarila sam loptu i ošla je ravno u gol..Bio je to moj PRVI gol u životu..

To je moja curaaa...Znao sam da ti to možeš...rekao je tata i dignuo me u zrak...Znala sam da bio ponosan na mene i sreća mi je ispunila srce...

End of flashback

Vani je već padao mrak...Tata i ostali su se dignuli i počeli se grliti...

Iii...ostajem li?? Pitala sam sa strahom...

Ostaješ...rekao je tata i nasmijao se...Zagrlila sam ga i odmah mi je pao kamen sa srca...

Zatrčala sam se prema Borni i zagrlila ga najjače...Poljubio me u obraz i naslonio svoje usne ne moje uši i šapnuo :

Nigdje ti ne ideš princezo moja...Na tu rečenicu ja sam se rastopila..Inače ne volim da me zovu princezom,ali to iz njegovih usta zvuči predivno...Poljubili smo se i otpratila sam tatu i njega do vrata..

Još smo se jednom zagrlili i tata i Borna su otišli svojim kućama...Bila sam sretna zato što smo riješili problem i zato što sada znam da imam sestru...Pitam se sliči li mi?Želim je vidjeti što prije i upoznati...

Otišla sam u sobu i od umora zaspala...

A/N :

Znamm da dugo nije bilo nastavka i ja se ispričavam.Nadam se da vam se sviđa😊.
Ako ima pogrešaka ne zamjerite.

Votajte i komentirajte😘😘

Lyyyyyyy❤❤