Sasvim slučajno😉

9.Dan D

Falshback(2 h prije nego što se Tea vratila kući)

Sandra P.O.V

Ne mogu vjerovati da sam OPET dobila otkaz...Bojim se da ovaj put Igor(Tein otac btw njezin bivši muž) oduzeti Teu.Prošli put sam se jedva izvukla,a sad će to biti teško..Jedva bih izdržala bez nje preko ljeta,a kad pomislim da ju možda više nikada neću vidjeti srce mi se stegne..

Suza polako pada niz moj obraz...Srce mi se slama,ali moram skupiti hrabrosti i nazvati Igora da nam pomogne..Uzela sam telefon i ukucala Igorov broj..Nakon par sekundi se javio..

Sandra što ti treba? rekao je nezainteresirano i iživcirano...

Dobila sam otkaz i trebam tvoju pomoć..pokušala sam reći bez plakanja,ali ipak sam zaplakala..

Opet?!Pa koji ti je ovo već put?!Kako da ti pomognem??rekao je povišenim tonom..

Posudi nam malo novca da imamo dok se ne snađem i pronađem novi posao...rekla sam tiho i posramljeno..

Nema šanse...Volim svoju kćer najviše na svijetu i neću dopustiti da ispašta s osobom kao što si ti...Tea će živjeti sa mnom..rekao je ljuto i odlučno.

Ne možeš mi oduzeti kćer!!Ja sam joj majka i neću dopustiti da mi je oduzmeš! rekla sam ljuto..

Ma kakva si ti to majka?! Radije bi da ti dijete ispašta s tobom umjesto da živi normalnim životom...Ovo je za njezino dobro...rekao je smireno,ali mu se ljutnja ipak osjetila u glasu..

Kako ću je viđati?Rekla sam opet u suzama....

Ne brini viđat ćeš je...Javi mi kada će doći..Bok...rekao je i poklopio...

O moj Bože...Kako ću bez nje?Sigurno.će biti strašno ljuta na mene i neće htjeti otići..Kada pomislim da ću morati živjeti bez nje dođe mi da se ubijem...Ja sam kriva se sve...Da nisam napala šefa možda i nebi došla u ovo situaciju...Možda je ipak najbolje da se ona odseli kod Igora...

Kraj Sandra P.O.V

Pogledala me i ozbiljno rekla:

Tea...moramo razgovarati...

Znala sam da će sve krenuti nizbrdo...Noge su mi klecale..U njenom glasu se dalo zamjetiti da nešto nije u redu..Nisam je vidjela u ovakvom stanju još od rastave s tatom...Sjela sam pokraj nje i samo kimnula glavom na šta je ona počela kroz plač govoriti:

Opet sam dobila otkaz...Znam da sam neodgovorna majka i da ne vodim brigu o tebi...Molim te oprosti mi...Moraš se odseliti kod tate zato što ja nemam više novca da možemo skupa živjeti..Znaj da te volim najviše na svijetu,ali za tvoje dobro moraš se preseliti kod tate..

Suze su mi navirale na oči i odjednom ih nisam više mogla kontrolirati..Padale su jedna za drugom, a ja sam imala osjećaj kao da mi se ruši cijeli svijet...

Zašto uvijek kad mi dobro krene u životu netko mora naparaviti nešto da mi to uništi...Upoznala sam Bornu,koji je nešto najbolje što mi se dogodilo u životu...Ne mogu ga san izgubiti...Nisam.spremna na to...

Samo sam se ustala i otrčala u sobu...Zabila sam glavu u jastuk i vrisnula...Plakala sam cijelu noć i razmišljala o tome kako izbjeći preseljenje kod tate..Mislim volim ja njega,ali Zagreb je moj grad i ne želim otići iz njega i ostaviti osobe koje mi puno znače..

Iz misli me otrgnula budilica...Jedva sam se digla i spremila za školu...Otišla sam pješke u školu...

Svi u razredu su se ponašali kao i uobičajno...Tiffani je došla do mene sva pre sretna i počela je pričati o Luki i njoj..Nisam imala volje to sve slušati...Prekinula sam je i ispričala joj što se sinoć dogodilo...Zagrlila me najjače što je mogla i počela je plakati...Ne želim je izgubiti...

Oči su nam objema bile crvene od plakanja.Ona je sjela iza mene,a Teo je sjeo do mene i buljio je u mene...Nisam se osjećala neugodno jer mi je on trenutno bio najmanja briga...Pitao me što mi je i ispričala sam mu sve....Razgovarali smo i on mi je bio podrška i shvatila sam da je on jako dobra osoba i prijatelj...Prošla su već tri školska sata i svi smo krenuli kući..

Na vratima škole me čekao Borna..Čim sam ga ugledala potrčala sam mu u zagrlaj..Zagrlila sam ga najjače što sam mogla i počela sam plakati..

Što je bilo Princezo? Rekao je i uhvatio me za obraze i podigao mi glavu tako da sam ga gledala ravno u oči...

Ja...ja se moram odseliti u Split...rekla sam i dalje plačući...

Zazz..zašto? Rekao je mucajući i kliznula mu je suza niz obraz...

Dok smo šetali prema kući sve sam mu ispričala...On me samo grlio i ljubio i govotio da će sve biti u redu i da se neću odseliti...Pokušavao ne razveseliti ali uzalud..

(..)

Morali smo na trening...Totalno sam zaboravila na jučerašnju svađu s trenerom...Bojala sam se da će mi zabraniti da idem na turnir kojemu sam se jako veselila...

Svi smo izašli na teren...Borna i ja smo stajali jedno pokraj drugog i stalno se pogledavali...Naslonila sam glavu na njegova prsa i u tom trenutku je došao trener,sav ljut...

Tea moramo razgovarati....rekao je i pogledao u mene...Znala sam da ovo neće dobro završiti...

Došla sam do njega i on je počeo govoriti :

Tea...slušaj..nije mi ovo lako reći..ali ti nećeš ići na turnir zbog incidenta koji se jučer dogodio...rekao je i vidjelo se da mu nije lako...

Bila sam bijesna...ljuta...razočarana...Pogledala sam ga hladno i rekla :

Kako ne shvaćate da ja nisam kriva...Uvijek sam ja glavni krivac i uvijek sam nekome na zub...Znate što...Možete slobodno zaboraviti na mene jer ja više neću trenirati...Niste uopće primjetili koliko me Jelena puta udarila...Puno vas briga...rekla sam i otrčala u svlačionicu...Dok sam trčala primjetila da su svi gledali u Jelenu ubojitim pogledom,a da se ona zadovoljno nasmiješila...

Za mnom je došao i Borna...Uletio je u svlačionicu i uhvatio me oko struka i okrenuo prema sebi...

Zašto si to napravila..Znaš da je ona glupača kriva i da ćemo to dokazati..Nisi smjela odustati...rekao je i poljubio me...Otrgnula sam se i udaljila...

Zašto se ovo meni događa?!Što sam skrivila da me se ovako kažnjava?! rekla sam plačući,a on me zagrlio...

Sve će biti u redu...ne brini..rekao je i poljubio me...

Sve moje brige su nestale i osjećala sam se sigurno...Smirila sam se i otpratio me kući..Ušli smo u kuću i on je rekao :

Ljubavi odmori se,ja moram razgovarati s tvojom mamom...rekao je i poslušala sam ga...Bila sam previše umorna i samo sam legla i zaspala...

Borna P.O.V

Trebam broj od Teinog oca...rekao sam Sandri koja je bez ikakvog pitanja dala ga i otišla u svoju sobu...

Izašao sam i krenuo prema svojoj kući...Teu ne želim i neću izgubiti...Ovaj put uzimam srce za vodiča...Ništa me neće razdvojii od nje pa makar se i ja odselio sa njom u Split...Ona je nešto najljepše što mi se dogodilo u životu..Moram popričati s njenim ocem i pokušati riještiti situaciju..Sve ću učiniti za Teu..

Skupio sam hrabrost i utipkao broj Teinog oca i stisnuo tipku za zvanje...Sada nema natrag...Tea mi je sve..Zbog nje ću ići od trnja do zvijezda i natrag...Sve zbog nje..

A/N:

Iii evo evo novi nastavak....Nadam se da vam se sviđa...Ako ima pogrešaka ne zamjerite...Pustite pjesme radi ugođaja..

Votajte i komentirajte

Ly😚😚😚😚😚