Older Boy

Untitled Part 8

"Pa, ovo će biti jako duga priča i mislim da je potrebno krenuti totalno od početka." Mike me drži za ruku i priča staloženim glasom. 

"Moj otac bio je jako dobar čovjek, ali imao je jednu veliku manu. Pio je. Bio je alkoholičar, ali moja mama je bila uvijek uz njega i pokušala mu pomoći. Nikada nije bio nasilan ili zao, ali jednog dana je udario mamu nekoliko puta. Ne sjećam se svega, ali sjećam se kako je doma došao sav bijesan s nekakvom bocom u ruci. Mama mu je rekla neka se ode okupati i spavati jer ga ne može gledati takvoga. On je bacio bocu na pod koja se razbila i ošamario mamu dok sam ja sve gledao. Mama me pogledala crvenim očima i naredila da odem u sobu. I znaš što sam učinio?" upita me.

-"Što?" Pomalo se bojim odgovora.

"Otišao sam u sobu, pustio ga da tuče mamu, dopustio sam mu to. Nisam učinio NIŠTA povodom toga. Imao sam tada 15 godina, a ponio sam se kao da imam 4. Kukavica sam."  Mike zvuči ljuto i razočarano, oči su mu tužne i prazne.

-" Heej, nemoj takvo nešto govoriti, da si učinio nešto mogao si samo pogoršati situaciju. Nisi kukavica, tvoj tata je kukavica, pravi muž ne tuče svoju ženu, ne ozljeđuje ju."

"Mama i ja smo sljedećeg dana otišli u drugi grad do njezine sestre. Ona je rekla da nikada neće trpiti nasilje i da ja neću odrastati u takvoj obitelji. Odlučila je ostaviti tatu i odseliti se. Bio sam tada pomalo ljut na nju. U tom malom gradiću bio je moj život, imao sam prijatelje, školu, imao sam sve. A ona me odvela u podstanarski stan i upisala me u novu školu. Oh kako sam bio očajan tada, nisam ju uopće shvaćao, bio sam bezobrazan, a ona je htjela samo najbolje."

Pomalo ga žalim, ali žaljenje nikada neće donijeti ništa dobro. On nastavlja priču.

"Nakon nekoliko tjedana dok sam se smirio odlučio sam se upisati na boks. Morao sam negdje izbaciti svu negativnu energiju jer sam bio jako ljut na sebe. Profesor tjelesnog mi je preporučio jedini boksački klub u gradu i otišao sam tamo. Da ne dužim previše, našao sam se u tome sportu, naučio sam neke stvari  o sebi, bio sam odličan. Majka je bila jako ponosna, a ja zbog krivnje prema njoj sam bio još bolji. Htio sam ju učiniti još ponosnijom jer sam mislio da ću tako ublažiti krivnju koju osjećam, a i da će mi ona oprostiti. Nikad mi nije rekla da je ljuta na mene zbog toga ili da me krivi, ali ja sam se tako osjećao. Svaki put kad sam ju vidio, sjetio sam se toga kako sam pobjegao kao kukavica. I tada sam odlučio da će ona biti moj oslonac, za sve što sam se borio i osvojio zaslužna je ona. "

- "Tvoja majka je jaka žena, a i ti si, znaš to?" Primim ga čvršće za ruku.

"Da, bila je." kaže mi pomalo ravnodušno. 

-"Zašto govoriš o njoj u prošlom vremenu, Mike? "

" Bella, ona je.. ona je umrla." Pogne glavu i pusti mi ruku. 

Ne znam što da kažem, gledam u prazni bijeli zid i osjećam se užasno. Ne vjerujem u to što čujem, ovo je previše, Mike izgleda shrvano. Natjerala sam ga da se opet prisjeća tih teških trenutaka. 

-" Mike, nisam znala.. jako mi je žao, oprosti ako sam te nekako natjerala da mi pričaš o tome, stvarno mi je žao." Nemam snage pitati ga od čega je umrla.

On podiže pogled, oči su mu crvene, ali ne plače. "Umrla je od tumora, previše je radila posljednjih godina kako bi plaćala stan, kredite i moje školovanje. Mislim da možeš zaključiti zašto sam prestao boksati, moja mama je bila moj oslonac, a kada je otišla, moj oslonac je otišao s njom. Nisam imao snage za ništa, nije više bilo žara u mojim borbama i osjećao sam da me sve to guši pa sam odustao. "

-"Jako mi je žao što to čujem, ali što je s tvojim ocem?"

"Zadnji put sam ga vidio na sprovodu, odbijao sam svaki kontakt s njim, nije bio uz mene sve te godine kad mi je bilo najteže. Uglavnom, tada sam bio 22 godine pa sam počeo raditi kako bi platio faks i eto, uspio sam."

-"Jako mi je drago što si to podijelio sa mnom, ali se osjećam tužno, toliko si toga prošao..."

"Prije ili kasnije, svi budemo povrijeđeni tamo gdje najviše boli i na nama je da ojačamo ili da nas to uništi. Nema potrebe za žaljenjem, svi imamo svoje bitke s kojima se nosimo na svoj način. Svi smo povrijeđeni, ali to nam ne uskraćuje priliku da budemo sretni i da nastavimo sa životom. "

"Dođi bliže." kažem mu i zagrlim ga najjače što mogu.