On je uspešan muškarac koji je ostvaren na profesionalnom polju. Radi posao koji voli i vlasnik je najboljeg restorana na Knez Mihailovu.
Sticajem okolnosti bice priimoran da zameni svog oca i da gumi Deda Mraza tu ispred svog restorana gde je njeg...
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Dan mi je bio užasan. Nenormalno mi je nedostajala jer sam navikao da provodim dane sa njom. Iako smo se culi na svaki pola sata bio sam zabrinut zato sam poslao Dejana da joj odnese rucak i da proveri kako je.
Nisam radio u restoran vec sam se samo presvukao i krenuo u stan. Lift se zaustavja i vrata se otvora a onda vidim nju kako stoji ispred vrata u belu pletenu haljinu. Ima crvenu mašnu u kosi i okace venac na vrata.
- Šta radiš? - obgrlim je oko struka i poljubim u kosu.
- Stigao si!- uzvikne srecno i okrene se i obgrli me oko vrata a ja je spremno uhvatim i podignem u ruke.
- Jako si mi nedostajala- priznam i poljubim je u nos.
- I ti si meni nedostajao - uzvrati opušteno kao da je to nešto što pricamo svaki dan jedno drugome.
- Šta si to radila?- jednom rukom je držim dok u drugom nosim nešto upakovano što je narucila po Dejana.
- Okacila sam venac - kaže ponosno
- Lep je ,hajde da uđemo unutra hladno je ovde.
- Stani i zatvori oci- poskoci i stane ispred mene dok je ja gledam zbunjeno.
- Zašto?
- Imam iznenađenje- stane iza mene i sa svojim nežnim rukama prekrije moje oci.
- Ne otvaraj oci- skloni jednu ruku i otvori ulazna vrata pa je opet vrati na moje oci. Uradim par koraka i osetim toplinu a to znaci da smo vec ušli u stan.
- Sada možeš da otvoriš oci- obavesti me svecano. Razgledam po stanu i nemogu da verujem šta je uradila. Sve je tako lepo i bajkovito prosto nestvarno.
- Kako si uspela ovo da uradiš?
- Sa rukama kako drugacije- zamahne ispred mene i izmami mi osmeh.
- To je puno posla dušo zar ti nisam rekao da odmaraš?- zabrinem se jer me nije poslušala.
- Rekla sam ti sto puta da nisam bolesna i skloni taj zabrinuti izraz sa lica nije mi ništa dobro sam.
Kako se sve promenilo tako brzo? Kako smo uspeli da se povežemo u samo par dana nemogu da shvatim. Osecam je po citavom telu cak i kada nije pored mene. Ne postoje reci sa kojima bi objasnio svoja osecanja. Jednostavno znam da ona pripada ovde u mom stanu,pored mene.
- Dođi sedi pored kamina da se ugreješ napolju je jako hladno- kaže brižno.
- Došao sam autom nisam osetio hladnocu- pricam dok mi ona skida kaput.
- Ali si cjeli dan stajao napolju - ne vredi da je ubeđujem vec poslušno sednem ispred kamina. Cak je i njega ukrasila. Stan je dobio svoje praznicno izdanje i to zahvaljujuci njoj. Od kada sam ga kupio ni jednom nisam kitio bor ovde jer nisam imao vremena za to. Moje radno vreme u restoranu je od jutra do mraka i samo za spavanje dolazim ovde. Sada dok sedim i gledam u nju kako kuva neki topli napitak jer se brine da se ne prehladim nemam želju da napustim ovo mesto. Ovo je zalicilo na dom. Oseca se toplina svuda oko mene ali ne zbog kamina nego zato što je ona tu.
- Što si se zamislio?- stane ispred mene sa dve šolje u rukama. Cak je i na to mislila jer su šolje Božicne i baš se uklapaju sa ambijentom.
- Ništa gledao sam koliko si savršena- kažem iskreno.
- Znam dušo svesna sam toga - uzvrati šaljivo pa se smesti ispred mene i nasloni glavu na moje grudi.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
- Kolacicu moj- poljubim je u celo a ona se zakikoti.
- Šta je smešno?
- Nazvao si me kolacicu- kaže kroz smeh
- Ti jesi kao kolacic. Tvoje usne su sa ukusom božicne kolacice a miris na jabuke sa cimetom . Sva si u praznicnom fazonu.
- Pa hvala ti to je naj slađi kompliment koji sam ikad dobila- kaže ushiceno.
- Ko je sada?- pitam kada se oglasi zvono a ona poskoci i krene da otvori vrata.
- Stigla je vecera dragi- vrati se natrag sa kutijom u ruci.
- Kada si to narucila?
- Dok sam kuvala salep u kuhinji.
- Mogao sam ja da skuvam veceru.
- Dorucak si mi spremio,rucak si mi poslao valjda treba i ja tebe da nahranim jednom- kaže ozbiljno i izvuce jedno parce pice pa ga prinese do moja usta .
- Mmm jako ukusno- kažem sa punih usta.
- Znam,to je jedno od retkih jela koje uvek sa sigurnosti mi ispadne savršeno.
Njeno samopouzdanje je nerealno. Prica kao da je ona sama napravila picu. Divim joj se u svakom pogledu jer je zaista savršena.
- Preseli se ovde- ispalim bez razmišljanja a ona pocne da kašlje jer sam je ocigledno iznenadio sa svojim predlogom.
- Polako ,popij malo soka- dodam joj flašicu koka kole.
- Dobro sam samo mi je zalogaj zaleteo. Šta si to rekao malo pre?- pita smireno.
- Rekao sam da se useliš ovde- ponovim
- Hocu ali sada trenutno nemam vremena za pakiranje stvari jer imam puno posla. Kada budem našla vremena prebacicu svoje stvari ovde a do tada cu uzeti samo najosnovnije stvari.
Dali je ona upravo pristala da živi samnom?
- Ali pre nego što se preselim jednu stvar treba da znaš. Onaj deo tamo necu koristiti jer ja neumem da kuvam- pokaže na kuhinju i pogleda me ozbiljno.
- Pored mene živog to ti nece biti ni potrebno.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
