On je uspešan muškarac koji je ostvaren na profesionalnom polju. Radi posao koji voli i vlasnik je najboljeg restorana na Knez Mihailovu.
Sticajem okolnosti bice priimoran da zameni svog oca i da gumi Deda Mraza tu ispred svog restorana gde je njeg...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
I dalje gledam zbunjeno u nju. Ne lici mi na neku od onih devojaka koje trce za novac ali od kud znam možda me izgled vara jer ja zaista ne razumem o cemu prica.
- Znam da si zaboravio ipak imaš puno posla ali ja nemam više vremena za cekanje. Znaš mi žene imamo određenu granicu do kada možemo da rađamo a ja sam sve bliže da je pređem i šta onda? Zar da ostanem neostvarena žena do kraja života samo zbog toga što si ti zaboravio na mene?- nastavja da brblja a ja sam u još vecem šoku.
"Šta si obecao devojci crni Mitre?"- zapitam se u mislima.
- Ove godine ne idem odavde dok mi ne ispuniš želju. Tu cu da sedim do Nove godine i potsecacu te svaki dan da treba da mi ispuniš želju i da mi pronađeš muža a nakon toga mi cemo se sami pobrinuti za ostalo.
Bože dragi molim te reci mi da se ova devojka šali. Od kud se pojavila i šta joj se sve vrti po glavi? Pao mi je kamen sa srca jer moj otac nema veze sa njenim pricom ali zašto joj je obecao takve stvari ? A i kako je moguce da misli da ce Deda Mraz da joj pronađe muža?
- Vreme je da idem a i ti treba da kreneš 18 je sati. Sutra u 12h bicu ovde i samo da znaš ako zbog otsustva dobijem otkaz na poslu zapiši još jednu želju na spisku- zapreti mi prstom nakon monologa koji je održala i ustala da ide. Jedva sam dve reci uspeo ka kažem od nje.
Ma nece valjda. Na pola puta se okrenula i promenila pravac pa ušla u moj restoran.
Da vreme je i ja da idem i da se malo ugrejem a i da shvatim šta je bilo ono malo pre.
Odem u garderoberu i presvucem se a nakon toga uđem u restoran i sednem za šankom. Ona je tu sedi i pije caj a ja odlucim da sednem baš pored nje.
- Saša daj mi jedan caj od mente- kažem šankeru.
- Siže gazda
Na to gazda devojka pored mene se blago okrenula i odmerila me ispod oka.
"O da ja sam jako zgodan a ako cemo realno ni ona ne izgleda loše i mogli bi mi zajedno..."- scenarije pocinju da mi naviru u glavi dok je odmeravam suptilno kao i ona mene.
Popije svoj caj i izvadi novac da plati.
- Kuca casti - obratim joj se i vratim joj novac.
- Nema potrebe - pogleda me ozbiljno i pomalo rekao bih cak i uvređeno.
- Ali caj je kod nas u ovo doba godine besplatan - ne lažem je mi zaista služimo besplatan caj za sve goste cak i za prolaznike da bi se ugrejali malo na ovo hladno vreme.
- Nisam znala oprostite - kaže postiđano.
- Nema potrebe da se izvinjavate eto sada znate pa uvek kada prolazite ovuda slobodno svratite i popijte caj.
- Hvala vam puno - zahvali se ljubazno i krene da napusti restoran.
- Nema na cemu - ustanem i ja pa krenem za njom kao pas. Šta mi je jebote? U jednom trenutku se okrenula nenadajno i zakucala se u moje grudi.
- Oprostite- kaže tiho a ja nepomicno gledam u njene zelene oci.
- Jeste li zaboravili nešto? - uspem nekako da pitam.
- Ne htela sam da vam kažem da vam je restoran jako lep i topao. Kada covek uđe unutra dobije utisak kao da je došao kuci- kaže zadivljeno dok se okrece po restoranu.
- Zaista?- pitam iznenađeno jer do danas sam cuo puno pohvalne komentare ali ni jedan nije bio u tom kontekstu.
- Ja sam se tako osecala - slegne ramenima.
- Hvala i drago mi je što ste uživali.
- Doviđenja gospodine.
- Srđan- ispravim je.
- Molim?
- Zovem se Srđan
- Drago mi je ja sam Danica- pruži svoju ruku a ja re rado prihvatim.
- I meni je drago Danice- držim njenu ruku u svoju i kao omađijan gledam u nju.
- Doviđenja - istrgne ruku i toplina nestane u istom trenutku. Ona je izašla a ja i dalje stojim i gledam u prazno. Šta je ovo bilo? Šta se upravo dogodilo?
- Srđane!- po ramenu me lupi Dejan i napokon se trgnem.
- Šta je bilo?
- I ja sam te isto pitao. Šta je bilo covece kakva je bila ovo carolija?- pita posprdno.
- Neznam o cemu pricaš- zaobiđem ga i krenem u kuhinju.
- Srđan je pao na cari ljubavi. E hvala nebesima i to sam docekao- cujem ga kako hoda i prica zamnom.
Nisam ja pao ni na kakve cari to je bio samo trenutak. Zbunjujuce je da upoznate nekoga u dva razlicita izdanja. Napolju je zaista izgledala otkaceno dok je tražila da joj ispunim želju a kasnije je bila potpuno normalna i to me je zbunilo. Moram da pricam sa mojim ocem i da vidim o cemu se ovde zapravo radi.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
