On je uspešan muškarac koji je ostvaren na profesionalnom polju. Radi posao koji voli i vlasnik je najboljeg restorana na Knez Mihailovu.
Sticajem okolnosti bice priimoran da zameni svog oca i da gumi Deda Mraza tu ispred svog restorana gde je njeg...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
- Tata dođi malo da popricamo.
- O cemu? A shvatio si da nemožeš da budeš Deda Mraz pa sada želiš to da mi saopštiš.
- Ma nije to hteo sam da pricamo o ...
- O cemu ?
- O Danici i obecanja koje si joj davao sve ove godine.
- Kakva obecanja!? - moja majka cuje naš razgovor i dotrci.
- Kome i šta si obecao ? - pita ga ljuto
- Stani mama nije to što misliš- probam da je umirim.
- Nego šta je?
- Sedi tata ce sada da nam isprica.
Sedimo oboje i cekamo da cujemo njegovu stranu price.
- Nisam joj obecao ništa ali ona ne odustaje. Svake godine dolazi i traži da joj ispunim želju. Rekao sam joj da ja to nemogu da uradim i da te stvari nisu u mojoj moci ali ona tera po svoje.
- Trebao si da me preduprediš bio sam u šoku kada je danas došla i pocela da me optužuje da je zavlacim vec pet godina a ja nisam imao pojima o cemu prica- kažem mu dok se on i majka smeju.
- Ona je jako dobra i vredna devojka i to što veruje u Deda Mraz nije uopšte loše. Jednostavno zacrtala je sebi život i zamislila kako ce on da izgleda i traži nacin da ga ostvari to je sve. Ona radi kao dizajner enterijera to mi je sama rekla i jako voli svoj posao. Ostvarena je ali je dete u duši...
"Znaci zato je dala svoje strucno mišljenje o uređenju restorana"- pomislim u sebi dok moj otac nastavja da prica .
- Ja nisam mogao da joj ispunim tu želju ali možda može neki drugi Deda Mraz to da ucini ko zna- kaže zagonetno pa se opet zajedno sa mamom nasmeju.
E svašta
Ujutru sam ustao i opet kao i juce otišao sam u restoran. Obavio sam šta sam imao i otišao do radnju da kupim neke stvari koje su mi pale na pamet. Oko dvanaest sati izašao sam napolju. Nije bilo puno snega ali bilo je dovoljno da upotpuni atmosveru. Pet minuta kasnije stigla je Danica.
- Ja sam došla!
- Dobro došla- ocekivao sam je jer mi je otac sinoc rekao da je jako uporna i istrajna u ono što naumi a ja sam odlucio da testiran njenu istrajnost.
- Jako je hladno Deda Mraze- požali se.
- Možeš da ideš ukoliko želiš nisi primorana da sediš ovde.
- Varaš se ako misliš da cu da odustanem. Ostacu ovde sa tobom ali idem da donesem caj da bi se malo ugrejali. Ovde u ovom restoranu služe besplatan caj uzecu dva i recicu im da kasnije donesu još po jedan. Hladno je i ne treba da se prehladiš- kaže brižno.
Te njene reci su me naterale da se zapitam dali da odustanem od svog nauma ali odbacio sam ih i uzeo kesu sa stvarima koji sam kupio danas.
- U redu ,uzmi ovo i obuci stvari koje su unutra- otvori kesu i razgoraci oci od iznenađenja.
- Deda Mraze ti si skrenuo sa uma zar ovo da obucem?- pita me dok gleda šokirano u haljinu koju sam kupio.
- Pa nemožeš samo da sediš pored mene moraš da mi pomažeš a to nemože dok si tako obucena. Moraš da se uklopiš samnom- nastavim svoju igru
- Ovo je jako cudno- kaže sebi u bradu i ode u pravcu restorana.
Jeste cudno je a ni sam neznam zbog cega. Ona jeste otkacena ali izgleda sam i ja cim sam kupio crvenu kratku haljinu i naterao je da je obuce po ovoj hladnoci.
Nakon deset minuta sam je ugledao i doživeo sam pomracenje. Izgledala je kao da je izašla iz nekog modnog casopisa i shvatio sam koliko je bilo pogrešno to što sam uradio.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Ta haljina je izgledala duže na izlogu a njoj jedva pokriva guzu. Trebao sam da uzmem tri broja vecu...ma ne nisam uopšte trebao da se upuštam u ovome ali sada nije bilo prilike da promenim stvari. Ocigledno se njoj svidelo jer mi je prilazila zadovoljno i sa osmehom.
- I kako izgledam? - okrene se u krug ispred mene.
- Nije prikladno za ovo vreme jako je hladno prehladiceš se. Nabolje je da se presvuceš.
- A ne meni se baš sviđa i u pravu si treba da izgledamo skladno - okrene se u krug još jednom a meni se zavrti u glavi od njenog okreta.
"Savršeno"- pomislim u sebi.
- Khm...gde je caj?- pitam da skrenem misli od prizora.
- Aa ovaj ...ja sam htela da uzmem caj ali covek koji radi tamo mi je rekao da ce on da nam donese.
Odmah nakon što je izgovorila zadnju rec video sam Dejana sa dve šolje caja i opsovao sam u sebe. Naravno da je on ko bi drugi mogao da bude.
- Deda Mraze doneo sam caj vama i vašoj lepšoj polovini. Nadam se da cete uživati. Evo ima i kolace koje je naš šef kuhinje napravio- spusti pored mene kolace koje sam sam pravio jutros. Dođe mi da ga lupim i da mu skinem blesavi cerek sa lica ali uspem da se iskontrolišem.
- Hvala vam puno jako ste ljubazni- prostreljim ga pogledom.
- Nema na cemu lep dan vam želim- cak se i naklonio pre nego što je otišao. Budala.
- Jako fini ljudi.
- Ko?- pitam nerazumljivo.
- Ljudi koji rade u restoran. Juce sam prvi put ušla u taj restoran i iznenadila sam se koliko je lepo uređeno a i zaposleni su jako ljubazni. Atmosvera je prijatna i oseca se ta praznicna carolija i toplina unutra.
Ponos mi je skocio do neba od te reci. Žene uglavnom mi dele komplimente na osnovu kako izgledam,kakav sam u krevetu,kakav mi je auto ali mi nikada nijedna do sada nije rekla ništa slicno.
Ima nešto u njoj ali neznam šta. Jednostavno me mami da je gledam i da joj se divim. Nije mi jasno zašto je devojka poput nje sama. Zar muškarci nemaju oci da vide ovo blago? - zapitam se pa si lupim šamar u mislima jer i sam sam muškarac ali za razliku od ostalih ja sam primetio mnogo toga za jako kratko vreme.
"Epa Danice možda ti se ove godine želja ispuni."
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
