𝓓𝓮𝓭𝓪 𝓜𝓻𝓪𝔃𝓮 - 𝓘𝓼𝓹𝓾𝓷𝓲 𝓜𝓲 𝓩𝓮𝓵𝓳𝓾 🔚

4

Srđan

- Ja ne razumem zašto radiš sve ovo- kaže mi Dejan prekorno.

- Ja razumem druže to je dovoljno.

Vec tri dana je prošlo kako sam u ulozi Deda Mraza. Danica ne odustaje od nauma i izdržala je i drugi dan na hladnoci u kratkoj haljinici. Jedino je promenila carape i to me je radovalo jer je juce privukla previše pažnje na sebi. Koliko su se deca slikala samnom veci red je bio kod nje jer su muškarci želeli da se slikaju sa njom. Postigao sam kontra efekat i sam sebi sam napravio problem.

Necu da lažem nije mi bilo svejedno ali nisam mogao sebi da dozvolim neki ispad jer ona nezna ko sam zapravo ja a nije u redu da se covek od šezdeset godina ponaša posesivno prema jednoj mladoj devojci. A i odakle mi prava da joj se mešam u život?

Znam da nije u redu ovo što radim ali nemogu protiv sebe. Meni je sve ovo bilo zabavno ali ujedno sam se i lepo osecao u njenom društvu. Nakon završetka još jednog dana rekla je da ide u restoran da se malo ugreje pre nego što krene kuci a ja sam odmah nakon nje ušao sa sporednog ulaza preko kuhinje i otišao da se presvucem.

Sedi pored prozora i gleda kako sneg pada napolju. Sa obe ruke drži šolju sa cajem i na svaki gutalj zatvori oci od užitka. Ona zaista uživa ovde i to mi jako imponuje. Volim da pricam sa gostima pa tako dok koracam ka njoj popricam sa par ljudi i poželim im dobar tek.

- Predivan prizor- kažem kada stanem pored njenog stola na šta se ona naglo okrene.

- Jeste obožavam ovo doba godine- kaže iskreno uz osmeh.

- I ja,ima neku posebnu car i ljepotu- izgovorim zadivljeno dok je gledam pravo u oci. Nakašljem se lažno i procistim svoje grlo kada shvatim da sam je zbunio.

- Dali bi vam smetalo da sednem za vašim stolom? Jako sam gladan a ne volim da jedem sam- nadodam nakon što me pogleda nerazumljivo.

- Naravno ,sedi slobodno i nemoj da mi persoraš- kaže znacajno a ja klimnem glavom poslušno.

Sednem i pozovem konobara ali umesto njega ka našem stolu krene Dejan.

- Izvolite

- Danice

- Ja sam vec narucila specijalitet kuce.

- I meni donesi isto i donesi flašu crvenog vina- narucim dok se on smeje pokvareno.

- Stiže - ode a ja se posvetim Danici.

- Pa Danice cime se baviš?- otpocnem razgovor.

Znam dosta toga o noj ali ona nije ispricala Srđanu vec Deda Mrazu zato krenem iz pocetka da se upoznamo međusobno. Pricala je o poslu i shvatio sam da i ona radi ono što je oduvek želela baš kao i ja.

- Koliko sam shvatila ti si vlasnik restorana.

- I glavni kuvar- pohvalim se a ona razgoraci oci od iznenađenja.

- Uopšte ne liciš na kuvara- da svoje iskreno mišljenje.

- A kako izgledaju kuvari po tebi?- pitam znatiželjno.

- Pa sad ...uglavnom su to ljudi koji imaju velike stomake jer su stalno zatrpani hranom i moraju da isprobaju sve što budu spremili- ne izdržim a da se ne nasmejem na njen odgovor.

- Oprosti ali ja nikad nisam upoznala ovako građenog kuvara- kaže ozbiljno pa rukama pokaže na mene.

- A kako sam ja građen?

- Daj Srđane pitaš kao da nisi svestan svog izgleda- kaže dok prevrce ocima.

- Svestan sam ali baš kako si i sama rekla teško je kuvarima da imaju ovako građeno telo. Nakon što izađem iz kuhinje potrebno mi je dva sata vežbanja da bi sagoreo sve kalorije koje sam uneo dok sam kuvao.

- Svaka ti cast- pohvali me

- Trudim se da održim liniju bar dok ne uspem da se oženim nakon toga cu da se opustim i da pustim stomak da raste- našalim se.

- Ona koja te bude voljela volecete i sa stomakom i bez njega i bice prava srecnica što ce imati za muža kuvara jer nece morati ona da kuva.

- Samo još da pronađem takvu. Kakav je tvoj ljubavni život?- okrenem temu u njenom pravcu iako znam sve.

- Bolje ne pitaj- otpuhne nervozno.

- Pa nije valjda toliko loše.

- Nije loše jer moj ljubavni život ne postoji.

- Teško je da poverujem u to. Pa ti si prelepa devojka kako to da nemaš momka?

- Hvala,pa to je zbog toga što sam ja savršena i potreban mi je savršen muškarac. Do sada nisam upoznala ni jedan koji može da mi parira- nasmije se glasno sama sebi pa i meni izmami osmeh.

- Uglavnom su to neispunjeni i muškarci koji nemaju samopouzdanja i pri prvu prepreku veza pukne .Ali odlucila sam da do Nove godine pronađem pravog i Deda Mraz ce da mi pomogne u tome- nastavi da prica optimisticno.

- Zaista? -iznenadim se jer ona ne sakriva svoje namere.

- Nisam uspela sama pa pošto on ispunjava želje odlucila sam da ga zamolim za pomoc a za uzvrat cu da mu pomažem da deli deci poklone.

- Jel ti on obecao da ce da ti ispuni želju? - jako me zanima šta ce reci.

- Nije ali ja imam i plan B a to je ako mi ne ispuni želju nateracu njega da me oženi- završi ozbiljno pa prsne u smeh opet.

Ne ona nije luda ona se samo šali na svoj racun. A ja...pa ja ne bi imao ništa protiv da je oženim jer sa takvom ženom život bi mi bio zabavan.

Nakon vecere i vino ona je ustala da ide a ja kao pravi džentlmen nisam mogao da je pustim samu pa sam krenuo da je ispratim. Iznenadio sam se kada mi je rekla gde živi jer moj stan je u blizini . Kako je moguce da se nikada ranije nismo sreli a bukvalno živimo u istom kvartu?

- Moja stanica je tu- kaže kada stanemo ispred njene zgrade.

- Ja nastavjam još jednu ulicu dalje.

- Hvala ti na društvu i na veceru.

- Nema na cemu ,sledeci put kada svratiš u restoran ja kuvam za tebe- obavestim je i uz jedno laku noc nastavim svoj put a nju ostavim da gleda ocarano zamnom.

"Zanimljivo "

Hvala vam na citanju 🎄❄️