On je uspešan muškarac koji je ostvaren na profesionalnom polju. Radi posao koji voli i vlasnik je najboljeg restorana na Knez Mihailovu.
Sticajem okolnosti bice priimoran da zameni svog oca i da gumi Deda Mraza tu ispred svog restorana gde je njeg...
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Sedim sama u njegovom stanu i neznam šta da radim. Jedini uslov da ide na posao je bio da ostanem ovde i pristala sam. Nsam htela da mu otežavam još više. Nisam prehlađena jednostavno moj organizam ovako reaguje kada me nešto potrese. Uvek imam groznicu i sledeceg dana se osecam kao da se ništa nije dogodilo. Jako cudno ali istinito.
Ne želim da krivi sebe jer nije se ništa strašno dogodilo. Mi smo dve tvrdoglave mazge koje su se nadurili zbog gluposti i napravili problem tamo gde ga nema.
Promenila sam posteljinu i pustila sam veš mašinu, suđe sam oprala i red je došao na dnevni boravak. Tamo je stanje bilo najgore ali sredicu i to. Polako sam otpakovala bor i oduševila me je njegova velicina. Postavila sam ga ispred kamina i red je bio da rasporedim lampione . Crvene i zlatne bile su boje koje se savršeno uklapaju u enterijer stana ali bilo ih je premalo za velicinu bora koji je kupio zato sam otvorila stranicu na najbližu prodavnicu i narucila još nekoliko kutija. Da sam normalna tu bi se zaustavila ali pošto nisam narucim i svecnike za sto, nekoliko girlanda ,nekoliko carapa, venac za vrata, još tri kutije sijalice i još nekoliko stvari za slucaj da zatreba.
Taman sam postavila ukrase koje sam imala oglasilo se zvono a to je bio znak da je moja poruđba stigla. Ushiceno otvorim vrata a decko unese stvari u stan. Pet velike kutije.
- Ima još dve ture- obavesti me a ja se šokiram jer sada shvatam da sam preterala u kolicini.
- U redu sacekacu- uputim mu poged pun isprike a on ode da donese i ostatak.
Raspakujem kutije nestrpljivo kada se ulazna vrata otvori i okrenem se iznenađeno.
- Stavi tu druže i hvala ti puno- vidim Dejana kako spušta tri kutije u salonu a decko još cetiri za njim.
E zaista sam preterala.
- Danice šta radiš?- pita me ljubazno nakon što isprati dostavjaca.
- Ja malo ukrašavam stan- kažem opušteno kao da je to najnormanija stvar.
- Dobro ti ide- potsmehne se.
- Preterala sam znam ali ja sam dizajner enterijera to mi je u krvi- slegnem ramenima.
- Srđan ti je poslao rucak - spusti kesu na sto.
- Nisam nesposobna mogu sama da skuvam jelo- kažem uvređeno iako nemam poima o kuvanju.
- Nije imao lošu nameru samo je zabrinut. Živ se izjeda od kada je došao na posao i krivi sebe što si se prehladila- sada se osecam kao najgora osoba na svetu.
- Nisam prehlađena i rekla sam mu da nije niko kriv zbog toga.
- Ali on je takav brine se za ljude do koje mu je stalo a do tebe ite kako jeste. Vidi ne branim ga ali on nije imao lošu nameru niti je želeo da te povredi. Svidela si mu se na prvu i odlepio je skroz. Nemoj da se ljutiš na njega .
- Da sam bila ljuta ne bi bila sada ovde- kažem logicno.
- Istina - klimne glavom i ustane.
- A i ono juce je bilo izvrsno sa slikanjem. Uživao sam u ulozi fotografa.
- I ja sam uživala- nasmijem se kada se setim kako je Srđan bio nervozan i izgubljen dok sam ja pozirala.
- Jel imaš malo vremena?- sine mi genijalna ideja.
- Naravno šta ti treba?
- Slušaj....
Dejan je otišao a ja sam pojela preukusnu corbu i meso koje mi je Srđan poslao.
- Reci dušo- javi se nakon drugo zvono.
- Šta radiš?
- Slikam se sa decom kao i svaki dan.
- Samo sa decom?- pitam jer me crv ljubomore izjeda. Do juce sam bila tamo i nadgledala sam situaciju a danas nemogu.
- Samo sa decom- potvrdi i lakne mi.
- Hvala ti za rucak koji si mi poslao ali nisi trebao da se muciš i da šalješ Dejana da dolazi mogla sam da pojedem bilo šta.
- Jel ti se svidelo?
- Jeste bilo je jako ukusno sve sam pojela.
- Dobra devojcica- kaže promuklo a ja osetim kako mi obrazi gore. To sam isto osetila i prvu noc kada me je otpratio do stana. Tada nisam znala dali su mi užareni od hladnoce ili od njegovu blizinu ali sada znam. On je za samo par dana postao deo mene a ja sam srecna što sam tog dana otišla kod Deda Mraza jer da nisam ne bi bila sada ovde gde jesam.
Znam da je sve prebrzo ali ne razmišljam , ne preispitujem svoje odluke,ne bojim se samo se prepuštam jer koliko god suludo zvucalo ja mu verujdm i znam da sam u njegovim rukama sigurna.
Vratim se na ukrašavanje jer moram sve da završim za tri sata. Nesme Srđan da zatekne haos u svom stanu.
Sve je bilo predivno. Divila sam se samoj sebi zbog svoje umešnosti. E sada se napokon osecala ta praznicna carolija u stanu.
Pokupim sve kutije od lampione koje sam otpakovala i upakujem ih u ukrasni papir. Još malo lažnih poklona ispod bora i gotovo. Sve mora da se iskoristi maksimalno.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Stavim drva u kamin jer Srđan dolazi uskoro sa posla i treba da se ugreje i zavalim na u fotelju. Ovo je prvi put od kada sam ga upoznala da provedem dan bez njega i jako mi nedostaje. Nalazim se u stanu u kom sam dala sto posto sebe kada sam ga uređivala. Eh koliko sam maštala o tome da živim ovde a vidi me sada. Sedim sa nogama podignutim na stolu i uživam.
" Eh šta ti je život Dano. Uvalila si se coveku ne samo u život vec i u stanu. Ponašaš se kao da poseduješ ceo svet"- opomenem samu sebe.
Trebala bih da skuvam i veceru ali pošto ne umem smislicu nešto kasnije. Da me ne bi zatekao u ovom položaju ustanem i krenem da okacim venac na vrata. Još samo to i zaista sam gotova sa ukrašavanjem.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
