𝓓𝓮𝓭𝓪 𝓜𝓻𝓪𝔃𝓮 - 𝓘𝓼𝓹𝓾𝓷𝓲 𝓜𝓲 𝓩𝓮𝓵𝓳𝓾 🔚

Prolog

Srđan 

Sedim u restoranu i uživam u prizoru. Knez Mihailova izgleda carobno u ovo doba godine. Postavjaju jelku a to je znak da dolaze praznici. Svi poslodavci ukrašavaju svoje izloge i objekte. Kroz prošle godine naucio sam da to privlaci mušterije. Potrebno je da se atmosvera prilagodi na doba godine  da bi se ljudi osecali prijatno. Ukrasili smo restoran i nakitili jelku,na svakim stolom smo stavili svece sa božicnim mirisom i još po neki sitni detalj da bi se osetila ta Božicna i Novogodišnja atmosvera. 

Otvorio sam restoran pre deset godina. U njemu sam uložio svu ušteđevinu koju su moji roditelji imali . Imao sam dvadeset i tri i znao sam šta želim ali rizik od neuspeha je bio velik. Konkurencija je bila velika posebno ovde na Knez Mihailovu ali ja sam želeo restoran baš tu. Završio sam srednju kulinarsku i nastavio u istom smeru i na fakultetu. Želeo sam da budem kuvar ali ja sam bio otvoren covek pun ideja koje nisam imao gde da ih realizujem osim u kuhinji kod kuce.

Prvu godinu nakon diplomiranja radio sam u jednom restoranu ali shvatio sam da to nije za mene. Kuvari nisu mogli da rade šta žele u kuhinji vec su radili kao programirani  i po šablonu koji su im nametali vlasnici.

Roditelji su me podržali i kupili smo prostor baš tu. Nije bio ni cetvrtine od ovome što sada imam. Imalo je mesta jedva za šest stolova unutra. Bilo je teško kao i svaki drugi pocetak ali ja nisam odustao. Prve dve godine radio sam u tom ambijentu i dobro mi je išlo. Ja sam bio vlasnik ali i glavni kuvar i imao sam cetvoro zaposlenih. Dva šankera i dva kelnera za svaku smenu po jedan. Moje radno vreme je bilo od jutra do mraka.

Nakon dve godine poželeo sam više.  Kupio sam  prostor pored restorana. Srušio sam zid i spojio ta dva prostora. Dobio sam veci prostor i tada sam imao petnaest stolova. Kuhinja je ostala ista ali povecao sam broj zaposlenih. Nakon dve godine želja za vecim uspehom me je vodila    pa sam pomislio što ne bi spojio još dva lokala. Proširio sam kuhinju a ujedno dobio još veci prostor za goste. Sada dok sedim i gledam šta sam postigao zadovoljan sam i osecam se ispunjeno. Ispunjeno na poslovnom polju ali ne i u privatnom. Dok sam bio mlađi adrenalin me je drmao a moj uspeh je bio kao lepak za devojke. Nisam bio svetac i povaljivao sam sve što mi je padalo u ruke. Kada sam sve to prerastao shvatio sam da mi treba stabilna veza ali nisam mogao da pronađem stabilnu devojku za to.

Vec godinama unazad još dok smo ja i moje sestre bili mali moj tata je baš tu na ovu ulicu šetao obucen kao Deda Mraz i usrecivao decu.  Baš zbog toga volim ovu ulicu jer mi bidi mnogo lepe uspomene. Kao i svake prethodne tako ce biti i ove godine. Vec sam poceo da kupujem poklone i paketice za decu. Želim da ih gledam srecne i nasmejane. Za mene su to sitnice ali za njih je ispunjenje žilje. One donesu pismo u kome su napisali šta žele od Deda Mraza a za uzvrat dobiju željeni poklon.

Na pocetku nije bilo tako jer nismo imali dovoljno novca ali kako sam kroz godine napredovao u poslu tako su pokloni bili sve veci i brojniji. Volim da ih gledam srecne i nasmejane a želim i sam da ih imam jednog dana . Iskreno se nadam da ce taj dan brzo doci i da cu što pre da upoznam ženu koja ima iste želje kao i ja jer u suprotnom ništa od moje  planove.

Dobro došli u zadnju pricu za ovu godinu.  Vreme je za praznike pa da doprinesem malo i ja bar kroz pricu i da vam ulepšam dane. Uživajte u romanticnoj komediji o Srđanu  i Danici🥰🥰🥰 Ovo je samo uvod  a kasnije cu da izbacim još jedan deo da bi dobili bolji uvid u pricu 😂

Hvala vam na citanju ♥️
🎄⛄❄️☃️