Budi moj spas

Ostani

Duboko uzdahnem te zatvorim vrata za sobom. Okrenem se te se susretnem oci u oci sa njom.
Nisam znao da je budna.
Stojim kao ukipljen na vratima i ne pomeram se. Ne mogu. Gledam je kako joj je prikljucena infuzija i kako je povezana na hiljadu nekih stvari i krivica izjeda moje telo iznutra.

"Dosao si", tiho promrmlja.

Trgnem se te bacim pogled prema njoj.
Pozelim da izadjem iz sobe, pozelim da izadjem iz njenog zivota i po hiljaditi put danas psujem sebe. Da sam je barem obavestio o tome, barem bi bila na oprezu. Mozda se sve ovo ne bi desilo.

"Hoces li da dodjes ili ces samo tako stajati tu i gledati kroz mene?", nasali se.

Odmahnem glavom te pridjem njenom krevetu.
Ona se pomeri blago na drugu polovinu praveci mi mesto.
Bez reci se uvucem ispod pokrivaca i nezno je privucem u svoj zagrljaj. Obgrlim je rukama i ostavim poljubac u njenoj kosi.

Neko vreme samo cutimo i ne govorimo nista. Trenutno je u mom zagrljaju i dobro je, to je jedino vazno.

"Nemas pojma koliko si mi nedostajala Dea", tiho promrmljam i stegnem je malo jace.

Imao sam milion stvari da joj kazem, mogao sam roman da ispisem o svojim osecanjima dok je nije bilo a ipak nijedna nova recenica nije izlazila iz mog grla.

Na moju ruku kapne suza te me trgne iz razmisljanja.

"Dea?"
"Hej pogledaj me..", zabrinuto joj obuhvatim lice rukama i tada shvatim da su joj obrazi natopljeni suzama. Cekala je trenutak kada ce se slomiti u mom zagrljaju.

Podignem joj glavu te ona njenim tuznim okicama pogleda u mene.

Palcem joj obrisem suze, ali nove su se nizale i sustizale one prethodne.

"Nemoj da places ljubavi", privucem je ponovo u zagrljaj.

"Mnogo sam se uplasila Mateo", promrmlja kroz jecaje.

Zabije glavu u moju majicu i dok osetim kako mi njene suze natapaju majicu srce mi se slama delic po delic.

Prebacim nas u lezeci polozaj te je privucem na svoje grudi, a noge upetljam medju njene.
Ljubio sam njene mokre obraze i pokusavao sam da je smirim. Ceskao sam je i mrsio kosu.

Kada se malo umiri progovori ponovo.
"Mislila sam da ce ti nesto uraditi...kad si dosao u onu fabriku"

"Mislila sam da te vise necu videti", izgovori tise te nova bujica suza potece njenim obrazima.

"Shh..nemoj da places zbog mene Dea. Molim te, rasplakaces i mene", tuzno izgovorim.

Blago se nasmesi te smrcne. Podigne glavu prema meni i nezno prisloni svoje usne na moje. Cak sam i kroz poljubac mogao da osetim slani ukus suza.

Krenem nesto da joj kazem, ali me otvaranje vrata prekine. U sobu udje onaj policajac od malopre. Namrstim se te pogledam u njega.

"Poseta je gotova. Andrea mora da odmara", izgovori gledajuci u mene.

"Sta si ti ovde? Neki doktor pa da znas sta ona mora?!", iznervirano odgovorim.

"Znas i sam da sam u pravu. Devojka je iscrpljena, treba joj san", prebaci svoj pogled sa mene na nju.

Andrea me obrgli oko nadlaktice i sakrije se iza mene poput malenog deteta.
Krenem da ustanem kada me ona povuce.

"Ostani..", tiho mi sapne.

Prebaci svoj pogled na njega.

"Moze li ostati jos malo? Molim te", umiljato kaze i znao sam da ce to upaliti.

Policajac cokne jezikom te izadje ispred ostavljajuci nas same.

"Svidjas mu se", ironicno se nasmejem.

Ona zbunjeno pogleda u mene.

"Mateo on me je spasio. I bio je tu citav dan dok tebe nije bilo", izgovori. U glasu sam mogao da joj cujem da je ljuta.

"Dosao sam cim su mi javili", pokusam da joj objasnim.

Ona umorno zabaci glavu te legne na krevet.

"Spava mi se", sanjivo promrmlja.

"Hoces da te ceskam?", upitam i ona se nasmesi.

Legnem pored nje te zavucem ruku ispod njene majice. Blago sam prolazio prstima po njenim ledjima i ceskao je. Video sam koliko je to smirivalo.

Privije se blize meni i zagrli me.

"Dea..",

"Hm?", sanjivo promrmlja.

"Volim te. Mnogo te volim. I ucinicu sve sto mogu da budes bolje..", tiho izgovorim.

Otvori njene okice te me umiljato pogleda.
"Volim i ja tebe Mateo", sapne.

Nezno je privucem sebi i spojim nam usne.