Budi moj spas

Nemoj me povrediti

Naglo se budim iz sna.
Napad panike.
Jos jedan u nizu.
Jos jedan koji je dosao bez najave, niotkuda i preuzeo citavo moje bice.
Uspravim se te sagnem glavu i laktovima se oslonim na kolena. Ruke mi podrhtavaju. Srce kuca ubrzano i ne namerava da se umiri. Pokusam da disem dublje i sporije, ali mi to tesko polazi za rukom.  Suze pocnu da se skupljaju u mojim ocima dok je moje bezivotno telo sedelo na krevetu i pocelo drhtati.
Osecam kako nemam dovoljno vazduha, osecam kao da se gusim. Duboko udahnem.
Nekako ustanem, te se dovucem do vrata i krenem se spustati niz stepenice. Voda, treba mi voda.
Odem u kuhinju te otvorim slavinu. Brzo gurnem zglobove ruke pod hladnu vodu. Tako provedem par minuta, hladna voda me na kratko vrati u sadasnjost. Uzmem casu te sipam vodu i pocnem piti.

A onda..u misli mi ponovo dodju dogadjaji iz proslosti. Setila sam se njegovih ruku kako saraju po mom telu, kako sam ga bezuspesno molila da prestane i kako ga nista nije zanimalo u vezi mene. Bila sam jebena igracka. Zarijem nokte u kozu kako bi fizicka bol barem na kratko nadjacala psihicku. Sta god uradila, nikad necu uspeti da sperem njegove dodire i ovaj osecaj sa sebe. Slaba sam. Previse sam slaba. Osetim jaku bol u glavi, a zatim krene vrtoglavica i u sledecem trenutku ispustim staklenu casu iz ruke. Padne na pod i razbije se.

Mateo POV

Probudi me zvuk lomljenja koji je dopirao iz prizemlja. Sta ona radi budna u ovo doba? Ustanem i obucem trenerku na brzinu. Sidjem niz stepenice te primetim upaljeno svetlo u kuhinji.

Sanjivo ulazim u prostoriju kada je ugledam. Cucnula je i skupljala komadice stakla u ruku. Trgne se kada me primeti.

"Izvini, ja..nisam namerno", pocne se pravdati.

Zbunjeno pogledam u nju te tada uocim ponovo onaj isti strah u njenim ocima.

Priblizim joj se te primetim kako se posekla na levoj ruci.

"Andrea ti...", krenem pricati kada je uhvatim za zglob.

Prekine me.
"Slucajno sam napravila nered. Pocisticu sve."

Primetim kako podrhtava. Zatim zatvori oci.
"Molim te, nemoj me povrediti", izgovori tise uplasenim tonom i mene nesto stegne oko srca.

I u tom trenutku shvatim da je ova devojka navukla traume zbog nekog idiota koji ne zna kako treba da se ophodi prema zenama. Da li su to bili njeni roditelji, ili neki decko.. ne znam ali samo znam da je ova recenica u meni izazvala milion i jednu emociju.

"Hej u redu je, nisi nista uradila. To je samo casa", nasmesim se.

Podigne glavu i zbunjeno pogleda u mene.

"Krvari ti ruka", izgovorim ,"mora da boli."

"Ne toliko", kaze tise.

"Mogu li se ja pobrinuti za to?"  upitam te me ona bojazljivo pogleda.

"Molim te. Samo zelim da pomognem"

Nesigurno klimne glavom.

"Ostavi to, pokupicu ja ostalo", kazem tiho te odem po prvu pomoc.

Sednem na krevet pored nje.

"Daj da vidim.."

Pruzi mi svoju ruku. Natopim vatu hidrogenom te polako pocnem prelazeti preko njenog dlana cisteci ga.

"Nisi ovde ni 24h vec si napravila novu povredu. Doktor ce misliti kako nemam pojma da se brinem o tebi", nasalim se.

"Ne mozes mi biti dadilja", nasmesi se blago.

"Ni ne zelim ti to biti", nadovezem se.

Neko vreme se premislja, a zatim progovori.
"Sta onda zelis biti?", skrene pogled.

"Prijatelj", kazem te se njene oci opet susretnu sa mojim.

"Zasto?"

"Delujes kao dobra osoba koju su zivot i okolnosti slomile", iskreno kazem.
Stavim gazu te obmotam zavoj oko njene sake. Neka prenoci tako.

"Gotovo", kazem kada zavezem cvoric.

"Znas nisam oduvek bila ovakva", progovori tiho dok gleda u daljinu.
"Imala sam zivot. Bila sam srecna i ispunjena. Radila sam i isla na fakultet, imala divno drustvo.. a onda mi se desio on. Od tada ne verujem vise ljudima."

"Meni mozes verovati", prekinem je.

Prevrne ocima.
"Isto to je rekao i on pre nego sto me je slomio."

Ustane te krene prema vratima.
"Hvala za ovo", podigne posecenu ruku u vis.
"Laku noc Mateo"

"Laku noc Andrea", kazem shvatajuci da me je sve ovo potreslo i da me san tek sad nece uhvatiti.