Budi moj spas

Ne volim da spavam u mraku

"Stigli smo", obavesti me kada skrenemo u ulicu levo. Stane ispred kapije iza koje se nalazila bela kuca sa velikim i lepo sredjenim dvoristem. Zbunjeno pogledam u njega.

"Ovde zivis?", izleti mi pitanje.

Klimne glavom te se nasmeje.

"Jos kao mladji sam zeleo da se odvojim od roditelja i osamostalim. Ne volim da zavisim ni od koga", objasni mi dok se parkira.

Klimnem glavom te shvatim da on nije jedan od onih maminih i tatinih sinova koji sve cekaju na tacni.

Otvorim vrata i jedva izadjem iz auta. Jos uvek sam poprilicno slaba.
On dodje do mene te me obgrli oko struka.

"Moras da odmaras", kaze tiho i podigne me u narucje.

Udje u kucu te odmah ode do dnevnog boravka i spusti me na bež ganituru.

"Napravicu ti supu", izgovori te ode u kuhinju.

Klimnem glavom i pogledom preletim preko dnevnog boravka.

Zatvorim oci i pokusam da se opustim.
"Pobegla si. Nisi vise tamo. Sve ce biti u redu", govorila sam sama sebi, ali bezuspesno.
Strah je i dalje bio prisutan. Ziveo je u meni i samo rastao kad god bih pomislila sta ce biti kada me on pronadje. Ruke pocnu da mi blago podrhtavaju. Progutam knedlu koja se nalazila u grlu i stezala me. Imala sam osecaj kao da ne mogu da disem. Mozda sam pobegla sa onog mesta, ali sam se i dalje osecala zarobljenom.

"Supa je gotova. Hajde, dodji da jedemo."

Mateo dodje do mene.

"Mogu sama", izgovorim dok ustajem polako.

Klimne glavom te ode u kuhinju i postavi sto. Uzme moj tanjir i sipa dve kutlace. Zatim i sebi.
Sedne preko puta mene te pocnemo jesti u tisini.

Kako li ce izgledati ove dve, tri nedelje? Covece, prakticno zivim sa covekom koga ne poznajem. Hocu li i sa njim proci kroz pakao? Sta ako je Mateo isti kao on?

Moje misli prekine zvuk njegovog telefona. Prekine sa jelom te se javi.

"Halo? Znam da je trebalo biti zavrseno do sutra..ne, pomericemo za sledecu nedelju.  Znam da cemo mozda izgubiti klijenta zbog toga", izgovori pomalo nervozno. Rukom protrlja celo.

Osmotrim ga te shvatim koliko je iscrpljen. I sam je rekao da nije spavao proslih nekoliko dana i da mu je auto bio kancelarija.

"Posalji papire i ugovor Jeleni. Necu dolaziti na posao narednih nekoliko dana", saopsti osobi sa druge strane telefona i ja zbunjeno pogledam u njega.

"Cujemo se", prekine poziv.

"Izvini zbog ovoga", preusmeri svoju paznju na mene
"posao", kratko izgovori.

"U redu je. Trebali ste da zavrsite nesto do sutra?", tiho upitam.

Na prvu me pogleda zbunjeno, verovatno jer nije ocekivao da nastavim razgovor.

"Da, da.. ovaj, neki projekat. Nije bitno."

Shvatim da to nije zavrseno zbog mene i osetim se jednim delom krivom. Iako niko od nas nije mogao predvideti udes.

"Zasto neces ici na posao?", nastavim sa pitanjima kao malo dete.

"Neko mora non stop brinuti o tebi. Barem do prve kontrole koja je za 3 dana", odgovori mi gledajuci me u oci.

Nisam toliko bitna.

Odmahnem glavom.
"Ne mozes tako. Sta ce ti reci sef? Naljutices ga i dobices otkaz"

Zacujem njegov smeh te ga zbunjeno pogledam.

"Ja sam sef Andrea. Firma je moja",kaze ponosno.

Blago razmaknem usta. Otuda znaci ovakva kuca i prelepo dvoriste.
Nervozno se nasmesim.

"Dakle kao sto vidis, svet se nece srusiti ako par dana ne odem na posao. Jelena ima sve pod kontrolom", izgovori te ustane.
"Kasno je, moras da spavas. Treba ti odmora"

Krene na sprat. Isla sam iza njega prateci ga. Otvori vrata sobe koja se nalazila na kraju hodnika.

"Nadam se da ce ti biti udobno."

Zakoracim u sobu i osmotrim je. Veliki beli ormar, krevet, ogledalo i sto za sminkanje.. sve sto jednoj devojci treba.

"Hvala ti", spojim nam poglede.

"Moja soba je pored ukoliko ti zatreba nesto. Ne ustrucavaj se, deli nas samo jedan zid", izgovori te krene ka vratima.

"Mogu li vrata sobe ostati blago otvorena?", upitam pre nego sto ih on u potpunosti zatvori.

Cudno me pogleda.

"Jesi li ti jedna od onih devojki koje spavaju sa medvedicem i ne mogu bez njega?", nasali se, a ja se postidim.

Spustim glavu.
"Ne volim da spavam u mraku"

"Izvini ovaj.. ostavicu ih onda ovako. Laku noc", promrmlja.

"Laku noc."

Obucem pidzamu i uvucem se ispod cebeta.