Budi moj spas

Borac mali

Kada sam se probudila Mateo nije bio kod kuce. Pronasla sam poruku koju je ostavio na kuhinjskom stolu, da ide po sveze pecivo za dorucak i da se brzo vraca. Nasmesim se te spustim papiric. Vezem kosu u pundjicu, a zatim odem do kupatila i istusiram se.

Pravila sam cedjeni sok koji Mateo voli kada se zaculo zvono na vratima. Zasto zvoni?
Zbunjeno odsetam do vrata i otvorim ih.
Iznenadim se kada zateknem Borisa ispred vrata. Jeza prostruji mojim telom. Staklena casa koju sam drzala u rukama padne na pod i razbije se.

"Sta ces ti kod njega?", iznenadjeno upita kada me ugleda.

Krenem da zatvorim vrata, ali bezuspesno. Postavi nogu i udje unutra.

"Znas dosao sam da vidim Matea, ali ispalo je jos bolje. Sta je bilo, decko te je ostavio samu ovde?", pokvareno se nasmejao.

"Ne prilazi mi kretenu", viknem kada dodje do mene.

Uzme moje ruke te ih podigne iznad moje glave cvrsto ih drzeci.

"Znas, ovaj put mi neces pobeci", promrmrlja kada prisloni usne uz moj vrat.

Iskoristim situaciju te ga kolenom sutnem u nezgodno mesto.
Savije se od bola, a stisak na mojim zglobovima popusti.

"Kucko mala!", vikne dok ja trcim prema kupatilu.

Zatvorim vrata pre nego sto uspe da udje i zakljucam se. Uplaseno sam gledala kako se kvaka pomera gore dole brzo. Pokusava da udje. Zatim se zacuje glasno lupanje.

"Andrea ne igraj se sa mnom! Razvalicu ih i nece se dobro zavrsiti!"
Bio je ljut. I to jebeno nije bilo dobro po mene.

Uzmem telefon i drhtavim rukama otkucam Mateov broj. Pozovem ga i kada se javi olaksanje preplavi moje telo.

"Probudila si se!", veselo izgovori.

"On je ovde, moras da dodjes Mateo.. ovde je", uzrujano sam promrmljala.

"Dolazim, sve ce biti u redu Dea", odgovori te mi prekine.

Sednem na pod i rukama obgrlim kolena. Suze su se slivale niz moje lice. Otkucaj srca preskoci kada ponovo zacujem njegov glas.

"Zbog tebe sam izgubio sve! Firma mi jebeno propada zbog tebe! Sve si pokvarila ponovo!"

Zacula sam glasno udaranje i guranje vrata. Posle par pokusaja je uspeo da ih razvali. Uplaseno sam ciknula i susrela se sa njegovim besom.

Dosao je do mene i uhvatio za kosu. Podigao me je tako da sam morala da ga gledam u oci.

"Ti si kriva za sve. Jedva si docekala da pobegnes pa si se brze bolje potrcala kod Matea. Sada se i njemu uvlacis, je li?" , jace me je povukao za kosu.

U tom trenutku u kucu je upao Mateo sa policijom. Uzdahnula sam kada sam ih videla.

"Gospodine idete sa nama", policajac ga je odvukao od mene.
"Sledi vam kazna, a kako mi se cini  zatvor vam ne gine."

Zacula sam Borisovo gundjanje dok su ga odvodili iz kuce.

Spustim se na pod te glasno zaplacem ne mogavsi da izdrzim vise. Mateo se progura izmedju policajaca i dodje do mene. Cucne te me nezno privuce u zagrljaj.

"Je li te povredio mala?", tiho upita.

Odmahnem glavom dok ga cvrsto grlim. Ne zelim ga pustiti.

"Odgurnula sam ga i utrcala u wc", jedva izgovorim.

"Borac moj mali", sapne i poljubi me u kosu.
I taj njegov postupak me toliko smiri..

"On ce zavrsiti u zatvoru, a ja cu se postarati da to bude na sto duze vreme", tiho kaze trudeci se da ga samo ja cujem.

"A ti, ti ces nastaviti svoj zivot i bices srecna", nastavi on.

Odvoji se od mene.

"Gospodjice, morate nam dati izjavu. Mozete poci sa nama u..", zapocne polocajac, ali ga Mateo prekine.

"Ne mora ona nista. Devojka je uznemirena zar ne vidite?"

"U redu je Mateo, dacu izjavu", tiho izgovorim.

"Budite brzi", obrati im se on.

Nakon 15 minuta prepricavanja svoje proslosti i desavanja, Mateo je ispratio policiju te se vratio do mene. Sedela sam na kaucu kada sam ga ugledala sa cebetom i jastucima kako ide prema terasi.

"Sta radis to?", zbunjeno upitam.

"Dodji ako te zanima", izgovori i zainteresuje me. 

Postavljao je jastuke na veliku  ljuljasku koja se nalazila na terasi. Povukao me je za nadlakticu i par trenutaka kasnije nasla sam se u njegovom zagrljaju. Bila sam ususkana izmadju mekih jastuka i njegovog tela i umotana u cebe. Pruzio mi je kroasan i doruckovali smo u tisini.

"Mateo.. nemoj se ponasati ovako divno prema meni", prosaputam kada osetim da me ceska.

Namrsti se te zbunjeno pogleda u mene.

"Jednog dana ce prestati i.. ja necu biti spremna na to. Nisam spremna na to", priznam mu.

"Nece prestati Dea. Rekao sam ti, bicu tu onoliko koliko mi ti dozvolis", uzdahne.

A ja se uplasim, jer dozvolim li mu da mi se priblizi malo vise, ovi nagomilani osecaji u meni ce se uzburkati i pretvoriti se u zaljubljenost.