The Hidden World

37 ▬ ''Ubio sam je.''

"Okej, onda prelazimo na stvar. Ona, mrtva." Pokazao je prstom na Ninu. "Ona, s nama." Pokazao je na mene. Dvojica ružnih likova su se pokrenuli.

"Zamoli me!" Jesam li to upravo rekla naglas? Podignuo je dlan kao da ih zaustavlja. Kristian je već bio u poziciji da me odbrani, ali me i on zbunjeno pogledao. "Ovo je Engleska. Lijepo me zamoli." Taj lik Greyjoy me začuđeno pogledao, a onda se naglas krenuo smijati.

"Britanka je, ha?" Greyjoy je pogledao Kristiana. "Ipak se ne razlikuje toliko od one prošle. Anette? Anabelle? Arabella?" Polako je izgovorio Arabellino ime, naglašavajući L.

"Čuo si curu", Casandra ga je gurnula. "Zamoli je, Gabriele." Nisam odolila, a da se ne zakikoćem.Gabriel. Najružnije muško ime dato prvi put kad je majka očajnički željela djevojčicu Gabrielle, pa stvorila pedere.

"Ja ne molim", uozbiljio se. "Ja zapovjedam."

"A-a." Odmahnula sam glavom. "Ja ostajem samo uz lijepe ljude. Ali vas trojica.. i to", napravila sam grimasu prema djevojci.

"Je li ona jebeni Doktor?" Gabriel (hahahahah!!!) je pokazao na mene.

"Ona je nova. I povrijeđena", P.J. se prvi put javio. "Prema vrhovnom kodeksu Asha, on upoznaje one koji još imaju veze sa svojim ljudskim životom i strogo je zabranjeno da im naudiš."

"Jebe mi se za vrhovni kodeks-"

"Čak i da ti je Ash naredio, postoji senat", P.J. je ponovo rekao. "Znam svaku riječ i svaku rupu u cijelom kodeksu i sva prava."

"Pišam ti se i na senat i na kodeks", ošinuo je P.J.-a pogledom. "Hoću djevojku."

"Nećeš djevojku", Kristian se iskezio i prije nego što sam se snašla, stajala sam u samom centru Londona, držeći Kristiana za ruku sa stotinama ljudi oko sebe. Čak i nisu primjetili da smo se teleportovali. Jebote, teleportovali smo se. Neke cure su gledale u Kristiana i kikotale se.

"Anna?" Uspaničeno je pogledao oko sebe.

"Ostavili smo ih, Kristiane. Šta će se des-"

"Anna!? Sranje!" Uhvatio se za čelo i pogledao još jednom oko sebe. Kao da me ne vidi.

"Kristiane?" Nesigurno sam progovorila. "Hej, tu s-" Ali moja ruka je prošla kroz njegovu. Oh, sranje. On me ne vidi. Smisli nešto, smisli nešto, brzo, prije nego što se vrati kod Greyjoya.

"Gospođo, možete li reći da je Anna tu i da je on samo n-" smoreno sam uzdahnula kad je žena prošla kroz mene kao da ne postojim.

"Ubio sam je?" Ironično se nasmijao, sam za sebe. On priča sâm sa sobom, ali baš ga briga jer niko ne obraća pažnju.

"Hej, Kristiane", ponovo sam pokušala da ga dodirnem. Neuspjeli pokušaj. "Kristiane. Sranje, sranje, sranje." Kad bih samo ja mogla nešto da uradim..

"Oh, hvala nebesima!" Kristian me odjedno vidio. "Sranje." Prošaputao je kad me zagrlio, kao da mu nije drago što sam tu. "Znam, odmah ćeš da brineš za ostale, ali ništa se neće desiti njima. Znam ih predugo, Greyjoy im ne može ništa. A i, izgleda da ipak mogu da teleportujem više osoba." Iskezio se. On se ponaša kao da nije sad tu mislio da me ubio.

"Kako ta teleportacija više ljudi funkcioniše tačno?"

"Ne znam, ali oboje smo tu, u isto vrijeme, sve je super, zar ne?" Osmjehnuo se. "Mislim, ništa čudno, zar ne?"

"Osim činjenice da sam prije manje od minute gledala u Greyjoye za koje nikada nisam ni čula? Ma ne." Sarkastično sam rekla. Zašto ne želi da znam da je trajalo duže? Prolazila sam kroz ljude, čak me ni on nije mogao vidjeti. To je sranje. Zabilješka: Potrudi se da se više nikada ne teleportuješ sa Kristianom.