The Hidden World

28 ▬ ''Nikada ne spominješ svoga brata.''

"Ne, nego London." Izbeljila sam se Kristianu, gurajući ga rukom. Nasmijao se. Tvrdi da je New York grad u kojem sam upoznala momka koji se najbolje ljubi. Okej, možda je malo u pravu, ali on to ne mora da zna, zar ne?

Recimo samo, da Kristian nije vrijeme mogao dugo da zadrži ukočeno jer bi prouzrokovalo prirodnu štetu, ali nismo mnogo pričali ni kad je ostavio vrijeme da teče.

"Lažeš."

"Baš slatko." Carolina, ljuto i spremno, skrštenih ruku, nas je dočekala. U kaminu je pucketala vatra (sa primjesama nekih jarko crvenih tačkica. Nisam to prije primjetila na vatri. A možda je i do mog vida. To bi bilo tako kul.), a Carolina je kao i uvijek božanstveno izgledala, ovaj put u zimskoj crvenoj haljini i crnim helankama. Zašto se ja nikad nisam sjetila takve kombinacije?

"Opušteno." Kristian je prevrnuo očima, izuvajući se. "Niste prešli ni na šta gdje bi ona mogla da učestvuje."

"Ni ti nisi mnogo obećavajuć, znaš." Carolina preuzima ulogu glavne kučke, kad ona druga nije tu. "Trebao si da je naučiš kako da se oslanja više na svoja čula, a ne umjetnost ljubljenja." Mislim da se David nezadovoljno promeškoljio. Otkad je njega briga za to?

"Ustvari, to nije umjetnost." Ispravila sam je. Ošinula me pogledom, Ko Je tebe šta pitao?, htjela je da kaže.

"Da, Carolina, duh." Kristian je značajno prevrnuo očima i prošao pored nje, namjerno je zakačivši ramenom. "Gladan sam kao pas."

Nevino sam slegnula ramenima, Šta ja tu mogu, i prošla pored nje. David i Nina su gledali neki film, ne znam gdje su ostali.

"Znači, ne zanima vas da smo saznali Davidovu sposobnost?" Carolina je, onim kučkastim tonom, upitala neodređeno Kristiana i mene.

"E, da." David se trgnuo kao da nije ništa posebno, a znamo da jeste. "Ne morate da se brinete za mene za vrijeme borbe, to sigurno."

"Zašto mora doći do borbe?" Upitala sam. Znam, trebalo je da pitam kakva sposobnost. "Mislim, ovaj, šta možeš? To je divno." Iskezila sam se. Bože, ponekad sam takav idiot.

"Svaki udarac koji neko pokuša mi uputi, ja ga reflektujem na njega." Očarano mi je objasnio.

"Ne kontam. Je li to dobro?" Upitala sam.

"O, da." Tobias je ušao u prostoriju, sa tri tanjira. Kristian je već stajao naslonjen na kamin, jedući nekakav kolač. Oni stalno jedu kolače, to je tako kul. "To je, ustvari, veoma moćno. I korisno. Vjerovatno, ako ga dobro i razvije, niko ga neće moći povrijediti."

"Čak je i danas bio jako dobar." Nina se ubacila. "Ako bude dalje razvijao to, možda bi mogao više da postigne."

"I zaštiti druge." Tobias je dodao. "Samo teorije. Ali s obzirom da je tek početak, veoma je moguće."

"To je super." Odjednom se osjećam potišteno što sve šta sam ja uradila je to da je Kristianu prokrvario nos, skontala da će se nešto loše desiti (potpuno beskorisno i neodređeno!) i raskrvarila im uši svojim vrištanjem. 

"Ovo je za tebe." Tobias mi je pokazao na jedan tanjir.

"Hvala." Prišla sam i uzela ga. "Gdje su ostali?"

"Zašto ti nama ne kažeš?" Carolina se isprsila prije nego što je neko uspio da progovori. Kristian je veoma upečatljivo prevrnuo očima.

Okej, sad ću iz inata da joj kažem. Slušam. Slušam. Slušam.. I ne čujem ništa. Možda ipak neću da joj kažem? Ne, stani. Čujem nešto.

"Spavaju?" Nesigurno sam upitala.

"Moraš biti sigurnija." Nina mi je rekla. "Pokušaj to ovako. Misliš da spavaju. Onda se fokusiraj na to da spavaju. Uradi to." Zaokrenula se meni. Malo sam se namrštila, ali sam prihvatila. Ha! Sad kontam.