Dvostruka igra

Šesnaesto poglavlje

"Šta se dešava? Šta kriješ?", Petar je zarežao na Aleksandra dva dana kasnije.

Ovaj ga je namršteno pogledao. "Ne razumem, šta krijem?", zbunjeno je upitao.

"Rekao si da joj nije ništa, a zadržali su je i noćas. Šta je Jani?"

Aleksandar je uzdahnuo, pa opsovao u sebi sve po spisku i Veljku i Jani. Seo je i zapalio cigaretu, pokušavajući da na brzinu smisli neku laž. "Fizički je dobro, ali ju je samleo stres, Petre. Svi smo mi zaboravili da je ona još uvek devojčica, ma koliko pokušava da bude odrasla i jaka za sve. Žele da se odmori pod njihovim nadzorom. I da porazgovara sa njihovim psihijatrom. ", promrmljao je.

Petar je klimnuo glavom. "I nije trebalo da je ubacujemo u priču sa Veljkom protiv njenog savršenog bate."

Aleksandar je uzdahnuo. "Verovatno, ali sad se ne možemo povući, ona to neće hteti."

"Znam. Ivan je bio u pravu, trebalo je da ga prijavimo odmah kad nam je Konstadin rekao šta je video i..."

Aleksandar je sevnuo očima ka njemu i podigao ruku. "Rekao si da ste vas trojica videli, Petre."

Petar je uzdahnuo. Nikad pre ništa nije krio od Aleksandra i sad se izlanuo. "Konstadin je video i rekao Ivanu i meni. Ivan je želeo da ga odmah prijavimo policiji, ali Konstadin nije hteo ni da čuje."

"Zašto?"

"Zbog ugleda porodice."

Aleksandar je klimnuo glavom. "Razumem. Zašto si me lagao?"

Uzdahnuo je. "Konstadin se uplašio da mu nećete poverovati."

Uzdahnuo je. "Zašto stalno pratiš Janu, šta ti je uradila?"

Petar je prevrnuo očima. "Nije mi ništa uradila, Aleksandre. Samo, ako je Darko ubica, ne želim da ona bude blizu njega. Nisam siguran da bi bila bezbedna."

Aleksandar je prevrnuo očima. "Darko nikad ne bi povredio Janu, pusti je na miru, ionako je napeta i nervozna. Kad prođe malo vremena, razgovaraj sa njom.", progunđao je i pogledao na sat. "Idem do bolnice, nadam se da će je danas pustiti."

Petar je klimnuo glavom i ovaj je otišao. 

Sanjivo je otvorila oči kad je osetila njegove poljupce po licu i pogledala ga. "Spava mi se.", promrmljala je i ponovo ih sklopila.

Nasmejao se. "Mene je Aleksandar probudio. Želi da se nađemo u "Urgentnom Centru", kako bi te vratio kući."

Zabila je glavu u njegove grudi  i jače se privila uz njega. "Udaću se za tebe, ako mu kažeš da odjebe i pustiš me da spavam.", promumlala je.

Pogledao je, a onda dohvatio telefon i okrenuo Aleksandra. "Gde ste?", ovaj je upotao, umesto halo.

"Sestra ti još spava i rekla mi je da te pozovem i kažem ti da odjebeš."

"Molim?"

Jana je otvorila oči i zapanjeno ga pogledala. Nacerio joj se i slatko je poljubio. "Samo ispunjavam svoj deo nagodbe.", rekao je cerekajući se.

"Stižem, pa ću vam oboma dati nagodbu.", Aleksandar je besno rekao i spustio slušalicu.

Jana je izvila obrvu. "Nagodba?"

"Mhm, pristala si da se udaš za mene, sad možeš da spavaš, bar dok Aleksandar ne dođe. Kasnije ću ti javiti kad sam zakazao."

Bledo ga je pogledala. "Kad si zakazao šta?"

"Venčanje. Doduše u opštini, crkveno možemo i kasnije, kad se Darko vrati."

"Ne možemo...", promucala je. Izvio je obrvu. Uzdahnula je. "Darko čak ni ne zna za nas."