Dvostruka igra

Sedmo poglavlje

Ušla je u kuću i shvatila da svi spavaju. Polako je izula cipele i na prstima se uputila ka očevoj radnoj sobi. Uhvatila je za kvaku i nacerila se kad je videla da je i dalje otključana. Tiho je ušla unutra i polako zatvorila vrata za sobom. Prišla je očevom radnom stolu i počela da pretura po njemu. Osim gomile papira, ništa važno nije pronašla. Pokušala je da otvori jednu fijoku i opsovala kad je shvatila da je zaključana. Potražila je ključ i osmehnula se kad je videla da odgovara, otključala je fijoku i otvorila je. Pronašla je sliku svog oca, žene koju je videla na groblju i dva dečaka.

"Zauvek tvoji.", pisalo je na poleđini.

Udahnula je, na brzinu je ubacila u torbicu, a onda zaključala fijoku i vratila ključ gde ga je i našla. Začula je korake, a onda dohvatila očevu i njenu sliku i zagledala se u nju. Trgla se kad su se vrata otvorila i podigla pogled. Osmehnula se Aleksandru. "Nedostaje mi.", prošaputala je i pokazala sliku. "Ova soba miriše na njega još uvek."

Uzdahnuo je, seo na sto pored nje i nežno je pomazio po kosi. "Znam i meni. Krenuo sam do kuhinje, kad sam video upaljeno svetlo ovde. Mislio sam da je on."

Klimnula je. "Bio je dobar otac, zar ne?"

Osmehnuo se. "Najbolji, Jano."

"Bila sam sa Veljkom na piću."

"I?"

Slegnula je ramenima. "Daću sve od sebe, bato, ali... On mene ne gleda na taj način."

Prevrnuo je očima. "Polako i strpljivo. Ti si veoma lepa devojka i verujem da ćeš uspeti."

Nasmejala se. "Tebi sam lepa, zato što sam ti sestra, ali svakako neću odustati."

Klimnuo je. "Znam da sam tražio mnogo od tebe, ali..."

Prevrnula je očima, vratila sliku na mesto, pa ustala i poljubila ga u obraz. "Nisi, samo se bojim da neću uspeti i da ću vas razočarati."

"Čak i da ne uspeš, nećeš nikoga razočarati. Naći ćemo drugi način, u redu?"

Klimnula je. "Gospodin Čot mi je rekao da vam prenesem njegove pozdrave i da ćete se čuti kad prođu dani žalosti. Ne znam šta planira sa Veljkom, na prijemu..."

"Takve stvari se ne rešavaju na prijemima, već u četiri oka, Jano, nisam ni očekivao da ćeš mi doneti u vezi toga neke informacije."

Osmehnula se i klimnula glavom. "Važi. Idem da spavam, ubijaju me noge od ovih cipela.", progunđala je.

"Hajde, laku noć.", promrmljao je, pomazio je po kosi i poljubio je u slepoočnicu.

Uzvratila mu je poljubac i otišla u svoju sobu. Bacio je još jedan pogled, pa uz uzdah zatvorio vrata za sobom.

"Dobro jutro.", veselo je rekla, pa se namrštila. "Gde su majka i Aleksandar?"

"Opet joj je pozlilo."

Uzdahnula je i sela na svoje mesto. "Njoj zaista nije dobro. Možda bismo trebali da je pošaljemo negde u banju."

Petar je prevrnuo očima. "Ne verujem da bi joj bilo bolje samoj tamo, nego ovde sa nama."

Pogledala ga je. "Nisam ni mislila da ide sama. Ima toliko nas. U ovoj kući sve odiše očevim prisustvom još uvek, mislim da bi joj promena prijala."

"Kako je bilo sinoć?"

Slegnula je ramenima. "Dosadno.", promrmljala je.

"Veljko..."

"Bili smo na piću, nakon prijema, ali to je sve. Već sam razgovarala sa Aleksandrom i sve mu prenela.", promrmljala je i počela da jede. 

"Znači, sad Aleksandar menja Darka.", Petar je zajedljivi rekao.