Zabranjeno sećanje (ZAVRŠENA)

Epilog

8 meseci kasnije

"Nemoj da mi se porodiš danas." Rekla je, kad je primetila da je Magdalena napravila bolnu grimasu, pa protrljala leđa.

"Ne brini. Ima još 10-ak dana do termina." Odgovorila je. "Samo me leđa ubijaju. I stalno mi se piški. Tako da ako u sred ceremonije prekinem popa da bih išla u toalet..."

"Biće urnebesno." Završila je njena buduća snajka. "Kako izgledam?" Upitala je.

Magdalena se dogegala do nje, pa je stala kraj nje.

"Ti kao princeza. A ja kao bure." Odgovorila je. Onda se počela smijati. "Ili kao onaj lik iz crtanog filma. Asterix. I on je imao nekakve plavo-bele pantalone, a ja imam ovu plavu haljinu i ogroman stomak."

"Trudna si, nosiš jedan život u sebi. I prelepa si. Nikad lepše trudnice videla nisam." Odgovorila je iskreno.

"Stvarno?"

"Najstvarnije."

"Da te pitam nešto."

"Kaži?"

"Hoće li dolaziti tvoji roditelji?"

Djevojka je tužno uzdahnula, pa je sela na krevet.

"Mislim da neće. Išla sam kod njih. I ja i Bojan. Pozvali ih na venčanje, ali oni ne mogu da prihvate da se ja udajem za Bojana, jebivetra kako ga oni nazivaju i da ću da se preselim na selo."

Magdalena je sela kraj nje, pa je prebacila ruku preko njenih ramena.

"Prvo su mi pametovali, jer nisam htela da se udam. Sad im ne odgovara Bojan. Nije ih briga ko meni odgovara."

"Hej, hej, hej. Nemoj samo da plačeš. Trudnicu je tako lako rasplakati." Opomenula ju je Magdalena.

"Neću plakati. Oni gube, ne ja. Danas dobijam novu porodicu. Porodicu, koja će da me voli ovakvu kakva sam." Rekla je i ustala je.

"Može mala pomoć?" Upitala je Magdalena i pružila je ruku, na šta se njena buduća snajka nasmijala na glas.

"Može, naravno." Rekla je i pomogla joj je da ustane.

"Kao nasukani kit sam." Promumlala je Magdalena. "Kao nasukani kit."

"I kako je biti trudan?"

Magdalena je slegnula ramenima.

"Čudno. Menjaš se. I ne samo fizički. Nekako, od prvog momenta, još u doktorovoj ordinaciji, zavolela sam ovu bebu. Shvatila sam da želim da joj budem mama i da jedva čekam da je upoznam." Odgovorila je i izmamila je osmeh i kod snajke. "A ovako? Ni najgorem neprijatelju ne bih poželela trudnicu."

"Zašto?"

"Konstantne promene raspoloženja, konstantna glad, mešanje raznih ukusa. Pa onda stalna želja za seksom, koja me je mesecima držala. Horor. Horor."

"Znači, ne bi poželela jednu trudnicu svom bratu?" Upitala je i Magdalena je ciknula, pa ju je zagrlila.

"Trudna si?"

Klimnula je glavom.

"Zna li Bojan?"

"Ne zna. Odradila sam test, išla doktoru i sigurna je trudnoća. I sad ne znam kako da mu kažem." Rekla je.

"Lepo. Kad se završi ceremonija venčanja, tokom plesa, kažeš mu da će postati otac."

"Ali... želi li on bebu? Mislim, nismo pričali o tome, jednostavno se desilo..."

"Da ne želi porodicu sa tobom, ne bi te ni ženio. Mislim da jedva čeka da dobijete jednu bebicu."

Poljubila ju je u obraz.