Zabranjeno sećanje (ZAVRŠENA)

Poglavlje 5

Ispred kuće je bilo parkirano njoj nepoznato vozilo. U tom momentu je pomislila da je ipak sreća nije napustila. Ukoliko su imali goste, mogla je da se provuče do svoje sobe, a da je niko ne spazi.

Polako je otvorila vrata kuće i uvukla se unutra. Izula je salonke i pokupila ih je u ruke, pa je polako krenula ka stepenicama koje su vodile ka spratu i ka njenoj sobi.

"Stric je rekao da si noćila kod Anđele." Začuo se glas i Magdalena je poskočila i ispustila je salonke na pod.

'Samo si mi ti falila.', pomislila je, pa se okrenula i suočila se sa Tatjanom.

Tatjana je bila njena i Bojanova tetka. Od Magdalene je bila starija 6 godina, a od Bojana je bila mlađa dve godine. Odrasla je sa njima u toj kući, jer je nakon pogibije njenih roditelja, brigu o njoj preuzeo njen najstariji stric, Vukosav.

Magdalena nije nešto preterano bila vezana za Tatjanu, vjerovatno jer je Tatjana dobijala sve što poželi na osnovu svojih suza. Kao dete je mogla da zaplače za svaku sitnicu, kad bi je neko samo popreko pogledao, počela bi da plače. A Magdalenu je to užasno nerviralo. Pogotovo, jer je zbog Tatjaninih suza, često i krokodilskih, Bojan znao da bude u kazni.

"Da, jesam. Popila je previše sinoć. Ostala sam kod nje."

"Što se šunjaš?"

Magdalena je pokupila obuću i pogledala ju je.

"Videla sam nepoznat automobil ispred, a nisam baš prizor za goste, pa sam krenula da se presvučem na brzinu."

"To smo došli moj verenik i ja."

"Imaš verenika?"

"Da, Slaven."

"Čestitam." Rekla je Magdalena, pa je prstom pokazala ka spratu. "Idem da se presvučem."

Krenula je da se penje uz stepenice.

"Magdalena, srećna Nova godina."

"Hvala, takođe." Promumlala je i pobegla je na sprat, a onda i u svoju sobu.

"Sve se bojim da si bila kod Anđele." Tiho je promumljala Tatjana i otišla je nazad u dnevni boravak.

...

Čitav ormar je izbacala, da bi pronašla bilo šta da obuče, a da je imalo ili veću kragnu, ili rolku. Nije imala vremena da šminkom sakrije tragove na vratu, pa je morala da pribegne drugim načinima. Napokon je pronašla tamno plavu končanu haljinu sa rolkom, pa ju je obukla. Pogledala se u ogledalo, namestila je okovratnik, pa kosu svezala u neurednu pletenicu.

"Gabrijele Sretenoviću, ubiću te za ovo." Promumlala je i napustila je svoju sobu.

"Zdravo, srećna Nova godina." Rekla je Magdalena, kad je sišla u dnevni boravak. Zagrlila je i poljubila je u obraz deku, pa baku. "Ja sam Magdalena." Predstavila se nepoznatom čoveku, koji je sigurno bio dosta stariji od njene tetke Tatjane.

"Slaven, drago mi je." Odgovorio je i rukovao se sa njom.

"Gde je Bojan?"

"Tu je Bojan." Odgovorio je njen brat i poljubio ju je u obraz. Ostavio je jaknu na naslon od fotelje, pa se smestio u nju. "Kud se ti skitaš?"

"Bila sam kod Anđele."

"I šta radi ta ludača?"

"Trezni se od sinoć."

"Boli je glava?"

"Jako."

"Leži kod kuće? Mislim, ostala je da leži kod kuće?"