Zabranjeno sećanje (ZAVRŠENA)

Poglavlje 12

Nekoliko nedelja kasnije

Čula je zvono telefona u prizemlje, ali se nije pomerila niti jedan milimetar, već je samo prevukla prekrivač preko ramena. Uskoro je čula nekakvo komešanje u prizemlju, ali nije obraćala pažnju. Nastavila je da spava.

Uspela je ponovo da se uspava, sve dok nije čula kako joj je neko ušao u sobu.

"Magdalena, hajde, budi se." Rekla je Miona i blago ju je prodrmusala.

Magdalena se okrenula na leđa i pogledala je na majku. Onda se uspravila u krevetu i upalila je lampu, koja se nalazila kraj kreveta.

"Mama? Šta se desilo?" Upitala je kad je videla da su Mioni oči crvene od plakanja.

"Mislim da bi trebala da odeš do Sretenovića Bojan nije ovde i...najbolje je da ti odeš..."

"Mama, jel se desilo nešto Gabrijelu?"

"Nije njemu." Odgovorila je Miona.

"Nego kome? Mama, reci nešto."

"Sinoć je pozlilo Luki."

"Jel dobro? Jel u bolnici?"

"Nije dobro, Magda."

Miona je udahnula duboko, ne znajući kako to da kaže Magdaleni.

"Dobio je epi napad, odvezli su ga u bolnicu, gde je došlo do novog napada. Bio je isuviše jak napad i došlo je do zastoja srca."

"Mama..." Skoro plačnim glasom je počela Magdalena, nadajući se da joj njena majka neće saopštiti ono što je ona pomislila u tom momentu.

"Luka je preminuo pre dva sata." Napokon je Miona uspela da kaže to.

Magdalena je odmahnula glavom.

"Nije...on jednostavno...ne može..."

Miona nije znala šta da kaže svojoj ćerki, pa ju je samo zagrlila.

"Žarko je zvao. Andreina je pod sedativima."

"A Gabrijel?" Magdalena se odmaknula od majke i pogledala je u nju. "Kako je on? Voleo je Luku kao rođenog brata..."

Miona je samo odmahnula glavom.

"Ne znaju gde je on. Ne mogu da ga dobiju na telefon, nije u klubu. Možda da odeš do Sretenovića, da ostaneš sa Andreinom, dok Žarko ode da ga potraži."

Magdalena je ustala i počela je da se oblači.

"Mislim da znam gde je." Rekla je Magdalena, brzo uzimajući stvari.

"Ah?"

"Mislim da znam gde je on." Ponovila je Magdalena i uzela je jaknu i torbu. "Ja ću zvati Bojana, dok sednem u kola. Reci kumu da ću se javiti."

"Magdalena..." Počela je Miona, ali je već začula da Magdalena silazi niz stepenice.

.
.
.

"Bojane, telefon!" Promrmljala je i promeškoljila se u krevetu.

"Prestaće." Promumlao je i on, pa se okrenuo na bok i prebacio je svoju ruku preko nje.

"Kretenu, zvoni ti telefon!" Ponovila je i drmnula ga je, pokušavajući da ga probudi.

"Nek zvoni. Meni se spava."

Privukao ju je više sebi i zagnjurio je glavu u njen vrat.

"Rekla sam da ti zvoni telefon!" Ponovila je i onda ga je uštinula za rame.

"Ti nisi normalna, majke mi moje!" Prosiktao je i protrljao je rame.

"Javi se na telefon."

Otpuhnuo je, pa se prevrnuo na leđa, da bi mogao da dohvati telefon.