Zabranjeno sećanje (ZAVRŠENA)

Poglavlje 3

"Ne obraćaj mi se!" Brecnula se.

"Šta sam ja kriv? Ti si mene odgurnula, pa si me onda na konto toga svega povukla zajedno sa sobom."

"Zgnječio si me! Slomio si mi rebro!"

"Ne histeriši! Nisam ti slomio rebro. Samo si se ugruvala!" Uzvratio je Gabrijel i otpuhnuo je. Napornije osobe od Magdalene u svom životu sreo nije.

"Zbog tebe sam pala!" Iznijela je novu optužnicu na njegov račun, dok ih je njen deda posmatrao.

"A da nisi pala, jer si smotana? Ili možda što je znaš da kližeš, a imaš 27 godina?"

"Nisi trebao da me pustiš. Rekla sam ti da ne znam da kližem."

"Ti si mene odgurnula!" Ponovio je Gabrijel i protrljao je rame.

"Vas dvoje ste gora deca od onih četvoro u mojoj kuhinji." Prokomentarisala je Miona i stavila je led na Magdalenin skočni zglob, koji je bio već poprilično natečen.

"Ja sam dete, jer su me naterali da stanem na klizaljke?"

"Jok, eto ja sam!" Rekao je Gabrijel sarkastično i Magdalena ga je udarila šakom u ruku, ali je onda zacvilila jer su je zabolela leđa.

"Ne, deca ste, jer se već sat vremena raspravljate oko toga ko je kriv za taj vaš pad." Miona je pogledala u dedu. "Vreme je za tvoje lekove, Vuče."

"Sam ću, Miona." Odgovorio je deda i ustao je. "Ovaj, imam dva sina, ćerku i baba i ja smo podigli i Tatjanu, nakon pogibije mog brata i snaje, i znam da tišina nikad nije dobra kad su deca u kući. Šta oni rade u kuhinji?"

"Ostavila sam im one kalupe za keksiće, pa prave razne oblike. Ne brini." Odgovorila je Miona i otišla je u kuhinju.

"Kako god ti kažeš." Promumlao je Vukosav i ustao je. "Idem da uzmem svoju drogu." Polako se odgegao iz dnevnog boravka.

"Doći ćeš večeras u klub?"

Magdalena ga je ubila pogledom.

"Kako? U invalidskim kolicima možda?" Brecnula se.

"Ja mogu da ti ih posudim. Odlična su." Rekao je Luka i uvezao se u dnevni boravak. "Pre nego što pitaš, matori parkira, a matora je kod Mione u kuhinji zajedno sa ona četiri čudovišta." Ponovo je pogledao njih oboje. "Šta se tebi desilo, Magda?"

"On mi se desio!"

"Šta si uradio, dragi stariji brate?"

"Ništa..."

"Ma ne, ništa naravno, samo si pao preko mene! A pre toga si me pustio, a ja sam stajala na klizaljkama!"

"Pao si preko nje?"

"Slučajno. Povukla me je kad je padala. I ne, nisam je pustio, već me je odgurnula."

"Hajde nek mi neko od vas dvoje objasni kako ste pali jedno preko drugog, jer mi nije jasno."

"Bili smo na klizalištu, Gabrijel me je pustio, to jest možda sam ga ja malo odgurnula, pa sam izgubila ravnotežu, krenula da padam i povukla sam njega sa sobom, a on me je prignječio."

Luka ih je gledao koji momenat, pa se počeo smijati na sav glas.

"Vas dvoje niste normalni, majke mi moje." Promucao je kroz smijeh. "Dobro je da niko ništa polomio nije." Onda se uozbiljio, pa se osvrnuo da vidi ima li nekog nepoželjnog slušaoca. "Znaš, batice, ne moraš da padaš preko nje, ako želiš ponovo da je osvojiš. Izvedi je na večeru, piće. Uradite makar jednom nešto kao što rade svi normalni parovi..."

"Ne znam o čemu pričaš!"

"On sve zna, Gabrijele."

"Šta sve?"