Zabranjeno sećanje (ZAVRŠENA)

Poglavlje 11

Magdalena je osećala znatno olakšanje nakon što je prošao Božić, pa i ostali praznici, a Tatjana se nije pojavila niti na jednom ručku, iako su je zvali. Očigledno je i ona sama izbegavala susret sa Magdalenom.

Magdalena je imala osećaj da konci polako odlaze iz njenih ruku. U poslednja dva dana, Miona je imala nekakve insinuacije, i Magdalena se plašila da je i ona nekako saznala za nju i Gabrijela, dok je Bojan mislio da njegova sestra polako umišlja stvari. Dokaz da ne umišlja stvari je bio kad su se Miona i Andreina tog dana našalile pred svima da možda i babe postanu u toj godini.

"Znači, i dalje planiraš da proširuješ poslove?" Upitao je Svetozar i Magdalena se ponovo uključila u razgovor.

"Da. Planiram da otvorim, tačnije, preuzmem taj restoran na Zlatiboru. Dobiće novi imidž. Kakav, još ne znam, ali želim nešto drugačije." Odgovorio je Gabrijel.

"Etno fazon. To uvek privlači ljude. Etno fazon sa jugoslovenskom kuhinjom." Ubacila se Magdalena.

"Kakvom jugoslovenskom kuhinjom?"

"Meni restorana nek sadrži jela iz Bosne, Srbije, Hrvatske, Crne Gore, Makedonije, Slovenije. Njihova tradicionalna jela. To će privući goste."

"To je to! Vodim te sa sobom na Zlatibor!"

"Kakav Zlatibor? Jesi li ti normalan?" Upitala ga je, praveći se zbunjenom, a Bojan je pokušao da se ne nasmije naglas, jer je znao da bi to bila njegova smrtna presuda.

"Pa ti si marketar, zar ne?"

Klimnula je glavom.

"Eto vidiš. Meni treba jedan. Zato ideš sa mnom fino na Zlatibor, vidiš restoran, izneseš stručnjacima svoje zamisli i mene spasiš glavobolje. A i provedeš se lepo. 15 dana na Zlatiboru."

"Čini mi se da tih 15 dana baš i neće da bude odmor." Promumlala je.

"Pa i neće. Imamo dosta posla." Odgovorio je i blago je izvio obrve, dajući joj do znanja na kakav 'posao' je on mislio.

"Ne znam...."

"Neću umreti u tih 15 dana, ne brini." Oglasio se i Vukosav.

"Deda, kako možeš..."

"Da se šalim sa tim? Pa mogu. Uvek sam voleo crni humor." Odgovorio je. "Treba da mu izađeš u susret. Ko zna? Danas je tebi njegov otac kum, a možda će Gabrijel da bude kum tvom detetu, Magda. Zar ne, Gabrijele?" Upitao je Vukosav i Gabrijel se zagrcnuo kafom, a Bojan i Luka su sagnuli glave, pokušavajući da ne prasnu u smijeh.

"Šta ti bi? Jesi li dobro?" Upitala je Andreina i Gabrijel je klimnuo glavom i popio je malo vode.

"Gutljaj kafe mi je otišao u stranu. Dobro sam." Promumlao je.

"Ovaj... može, Zlatibor. Ali želim apartman." Rekla je Magdalena i Gabrijel se nasmijao. "O tvom trošku!"

"Šta god želiš."

"Nemoj to da dva put da kažeš." Upozorio ga je Bojan. "Kakva je, tražiće bebu dinosaurusa. Pravu bebu dinosaurusa. Pa ti vidi gde ćeš da je nađeš."

Magdalena ga je udarila u rame.

"Kretenu!" Promumlala je.

"Ovo dvoje i kad budu matori, kao Vukosav i ja će da se bockaju i biju." Prokomentarisala je Milka.

"Pa naravno, baba, kakav bih ja to brat bio kad ne bih gnjavio i maltretirao mlađu sestru." Rekao je Bojan, pa je povukao Magdalenu u medveđi zagrljaj.

"Odmoriću se od tebe na Zlatiboru." Progunđala je i pokušala je da se iskoprca iz njegovog zagrljaja. "Bojane! Mama, reci mu da me pusti."

"Mama, reci mu da me pusti!" Imitirao ju je Bojan, pa se nasmijao.