WIP

Chapter twenty-eight : WHAT HAPPEND TO US (part 1)

Da li se nekad zapitate šta se desilo s vama? Nekad je dobro probuditi se i videti totalno drugačiju osobu u odrazu, ali šta se desi kad je ono u šta gledate vama potpuno strano.

Sedela sam u udobnom crnom sedištu tamnog rangerovera, gledajući kroz zatamnjeno staklo. Više sam gledala u svoj odraz, nego u svet koji je nestajao iza kotača. Gledala sam sebe i nisam se prepoznavala. Kao da sam sama sebi bila stranac. Možda sam to sad i postala.

Stranac.

Nakon što je Ken dobio uzbunu za evakuaciju, brzo smo svi otrčali prema svojim sobama. Zgrabivši torbu, nabacala sam stvari u nju, prvo što mi se našlo pod rukom. Nisam imala puno vremena za razmišljanje. Napolju su nas čekala poređana tri vozila u koja smo svi ušli. Dosta ljudi nisam poznavala. Za neke nisam ni znala da su živeli trenutno na istom mestu gde i ja. Sedela sam pored Kathy koja je nervozno cupkala nogom, gledajući pravo ispred sebe. Pored nje je sedeo Lev, zamišljeno gledajući kroz prozor. Bio je uporan u zurenju, kao da će mu se svi odgovori u nekom trenutku pojaviti ispred očiju. Ken je bio na prednjem sedištu i ugodno je čavrljao s vozačem. Pričali su kao da je ovo jedno obično subotnje veče i svi idemo na nekakvu večeru, ali nije bilo. Nisam znala šta se događalo, nisam mogla da zamislim scenario gde bi rođena majka krenula na mene. Ne bih trebalo da se osećam iznenađeno, ipak, jedno je misliti da te majka ne želi, a nešto sasvim drugo da te mrzi i da ti želi nauditi. Tišina je postala nepodnošljiva, a kako se činilo da je samo meni to problem, odlučila sam da je razbijem.

„Hoće li mi neko, dođavola, reći šta se zapravo događa?“ Ton mi je bio sulud, nisam prepoznala vlastiti glas. Čak se i moja unutrašnja princeza iznenađeno trznula.

Svi su se iznenada okrenuli prema meni, kao da sam pala s Marsa. Čak je i vozač pogledao u svoj retrovizor. Sigurno je mislio da vozi ludaču.

„Coco, pričaćemo o svemu tome kada stignemo na sigurnu lokaciju“, rekao je Ken. Glas mu je zvučao poput oštrice, očito nije želeo da sad išta ispitivam ili da mi išta govori.

„Dosta mi je čekanja, ne možete samo da me vučete svuda sa sobom bez ijednog objašnjena. Tako mi je otkako sam napustila Silviju. Slušajte sad, ja sam živo biće, nisam nikakva krpena lutka koju ćete da prebacujete s mesta na mesto“, frustrirano sam rekla.

„Coco, tvoja majka je poslala ljude da dođu po tebe i dovedu te njoj“, dodala je Kathy, tonom kao da pričamo šta ćemo imati za doručak.

„Zašto bi to uradila, meni nije jasno čemu sve to sada, ja čak ni nemam te moći kojima pridajete toliko važnosti. Malo iskrica tu i tamo i to je sve.“

Lev je po prvi put pogledao u mom pravcu, nekako saosećajno, kao da me je očajnički pokušavao razumeti.

„Coco...“ rekao je. Blago se nakašljao i uspravio. „Tvoja majka je pre nekoliko godina zaključala tvoje moći ili kako mi u našem svetu kažemo, oslobodila te. Jednom kad se nečije moći zaključaju na period na koji su tvoje bile, one obično nestanu ili pređu na roditelja. Ovo drugo je ono čemu se tvoja majka nadala. Međutim, tvoja baka je preduzela neke mere, ostavljajući mogućnost za tebe da imaš ponovo svoje moći. Niko još uvek ne zna šta treba da uradiš kako bi ih ponovo imala i u kojim razmerima će biti kad ih dobiješ nazad.“

Gledala sam ga kao da je on sad pao s Marsa. Ništa mi ovo sve nije imalo smisla. „Kako ti to znaš, mislim, zašto mi niko na početku nije rekao ovo.“ Bila sam svesna da mi je glas podrhtavao, samo nisam znala da li je od besa ili od straha od sopstvene porodice.

„Da ste svi sačekali malo, ne bismo morali da vršimo ovaj razgovor u kolima. Pošto ste, međutim, odlučili da moje reči nemaju važnosti, vreme je da i ja kažem nešto. Coco, svi smo nedavno saznali za tebe, pošto je tvoja majka svima zatajila tvoje postojanje. Tvoja baka je znala, ali je i ona tajila. No međutim, znala je i za postupak zaključavanja tvojih moći. Nije je to brinulo sve do sad kad nam se zabrinuto obratila, shvativši pravu narav nestanka tvoje majke. U početku joj nije bilo sumnjivo, ali je osetila diranje u tvoje moći, jer ih je ona nakon tvoje majke bez njezinog znanja osigurala starom čarolijom. Napravila je to za svaki slučaj, a ispostavilo se da je to bio pravi potez sad kad smo saznali pravu prirodu tog čina. Tvoja majka u početku nije ni nameravala da te uopšte dovede u Brooklyn, jer po njezinim rečima, imala si tron koji te čekao u Silviji. No tvoja se baka ipak nadala. Žarko je želela da joj unuka krene njezinim stopama. Kad smo saznali za tebe, svi smo se složili da je to mnogo bezbednija opcija, da ostaneš još u Silviji i tek kasnije ti vratimo moći. Takođe, mislili smo da je dobro imati naše ljude i u unutrašnjosti.“ Ken je završio stisnutih usana i pogleda u kojem se ogledalo žaljenje.

Hvala vam na čitanju, nadam ste da ste uživali, kao i obično slušam vaša mišljenja u komentarima ❤️