Trenutak istine #3 ZAVRŠENA ✅️

Dvadeseto poglavlje - Potraga

More i vatra i žena, tri zla...

Antonio je najzad uspeo da sklopi slagalicu, jer je pronašao njene poslednje delove sakrivene u njegovoj filozofskoj zabludi. Nije more bilo metafora ni za kakvu hladnoću i mir, niti je vatra mogla da asocira na strast i žudnju. More je bilo ništa drugo do sinonim za tajnu ili laž, dok se iza vatre krila istina, a žena je uspela da druguje sa svime istovremeno i na kraju mu pokazala kako je izreka tačna i kako su ta tri pojma zaista veliko zlo kada dođu u kombinaciji. Podsmehnuo se svojoj naivnosti, koja je bila izazvana osećanjima, i zapitao se da li postoji bar jedan muškarac koji je uspeo da odoli ženi i „njenim prijateljima" i pobegne od njih neoštećen. On je uspeo da pobegne, ali u delovima. Dušu je ostavio na onoj plaži kada joj je priznao sve, srce u njenoj sobi one zore kada mu ga je iščupala iz grudi, a sve ostalo pogubio u toku bekstva. Ništa mu više nije ostalo, ništa da ga pokrene i podstakne da gaji pozitivne misli, te da veruje da sve to može imati pozitivan ishod.

Količina negativnih emocija koje su se taložile u njemu su ga potiskivale ka dnu i terale da misli samo o onom lošem. Tako je došao do sulude pomisli da je sve ovo neki vid nove nameštaljke, te da dete nije njegovo i da je sve ono sa njom bila laž. Ko zna, možda ga se setila vremenom i pomislila kako bi bila dobra ideja da ga ponovo podseti na sve ono što su imali samo da bi uspela da sebe i to dete obezbedi za ceo život igrajući na kartu da on neće zahtevati test očinstva i da će ga prihvatiti. Možda mu njegovi prijatelji zavide, pa su se udružili sa njom i rešili da ga svi zajedno poraze na samo sebi znane načine. Bunilo u kojem se nalazio je iz njega izvlačilo najmračnije misli i nešto što trezan nikada ne bi pomislio. No, stara latinska izreka koja kaže da je u vinu istina ga nije opravdavala nimalo. Količina alkohola koju je uneo u sebe je bio razlog za sve te gluposti koje su mu padale na pamet, a od kojih nije mogao da se otrgne. Kada je dolazio do granice svesti, uspevao je da postavi samo jedno pitanje sebi: da li je zaista moguće da potajno gajim takvo loše mišljenje o svima ili mi samo alkohol muti razum? A onda bi sasuo još pića u grlo i nastavio tamo gde je stao.

Nalazio se u vikendici. Nakon što je napustio hotel, ponovo je dobio poziv u vezi nameštaja i obaveštenje da je nešto iskrslo, te da, ako želi da mu sutra dovezu bar deo toga, dođe u Solun i plati ga odmah. To je i uradio i ceo naredni dan iskoristio na doček momaka koji su mu dovezli nameštaj, a kada su sve to uredno ubacili unutra i namestili kako je on zamislio, otišli su noseći debeo bakšiš u džepu za odrađen posao. Ostao je sam da sedi na sofi sa nogama prekrštenim na drvenom stočiću i pogledom uperenim u plafon. Uspeo je da reši i pitanje osvetljenja, tako da je odlučio da će ostatak dana i noć provesti tu, umesto u autu. Na hotel nije ni hteo da pomisli, a traženje slobodnog apartmana kod njegovih prijatelja mu je bilo ispod časti. Pomislivši da je dan dug i da će želeti nešto da pojede, otišao je do prve prodavnice i kupio ono što je mogao da jede i bez ikakvog spremanja. Tek kada se zaustavio do rafa sa pićem sa željom da uzme flašu vode, ugledao je viski i pomislio kako ne bi bila loša ideja da uzme i to. Jedna flaša viskija se pretvorila u tri, radi čega ga je kasirka odmerila vrlo začuđeno. Nije joj bio poznat, pa nije ni mario za to šta će da pomisli. Platio je sve, pokupio kese i vratio se nazad u vikendicu misleći da je uspešno pobegao od svega. 

Za to vreme, naišle su nove komplikacije i ticale su se hotela. Dogodio se nesporazum sa bogatašima, kojima je Antonio obećao poseban apartman na zadnjem spratu, a o kojem njegov menadžer nije bio obavešten. Nemajući nikakav uvid u validnost njihove tvrdnje, menadžer ih je odbio i rekao da će prvo morati da se čuje sa Antoniom, koji se nije javljao ni nakon pola sata. Bračni par, koji je tu došao čak iz Ankare, postajao je nervozniji iz minuta u minut i pretio da će uništiti ugled hotelu ako se Antonio ne javi i ne ispuni svoj deo dogovora. Na menadžerovo pitanje zašto jednostavno ne pronađu sebi neki drugi hotel, Turčin je strogo odgovorio da njegova supruga ne želi drugi hotel i da će odsesti u obećanom apartmanu ili će mu srušiti hotel na glavu. Ne znajući šta da radi, menadžer se setio Mehdija i požurio da ga pronađe sa nadom da će on uspeti da urazumi svog zemljaka, ali mu je recepcionar rekao da su se on i Kala još jutros odjavili iz hotela i otišli. Frustracija i bes su obuzeli menadžera, jer nije znao kako da izađe na kraj sa ljutitim Turčinom. Vrteo se po foajeu dok su ovi pijuckali koktel na balkonu i proklinjao svog šefa. U tom trenu, u hotel je ušetao Andrija zajedno sa Milanom, a menadžer se sav ozario kad ih je video jer su oni bili njegova poslednja nada za spas.