Trenutak istine #3 ZAVRŠENA ✅️

Jedanaesto poglavlje - Krstarenje

Antonio je po ulasku u bar udahnuo duboko, pa onda prišao Andreasu, koji je sedeo za šankom. Atmosfera je bila mirna, nije bilo puno ljudi, a šanker je očigledno bio dovoljno zauzet svojim poslom te nije primetio nervoznog gazdu. Oslonivši se laktom o šank, Antonio je pogledao Andreasa i rekao: „Vidim da baš jako želiš da dobiješ zabranu prilaska mom hotelu i mojim gostima, pa će tako i da bude."

Andreas se nasmejao videvši njegovo lice. „Najzad si popio dobre batine! Nego, i gostima, kažeš? Nisam baš nešto siguran da to možeš da mi zabraniš."

„Popićeš ti još bolje, samo me iznerviraj sada! Zabraniću ti sve do čega ti je stalo budeš li napravio još jednu glupost! Ovo je moja poslednja reč, zato što si skoro prešao granicu mog strpljenja i tolerancije. Idi u Kavalu i davi Serafima svojim glupostima i prohtevima, a mene ostavi na miru jer ja sa time kome će ostaviti sve nemam ništa! Ja samo postojim i radim, dok on odlučuje o tome ko će ga naslediti kad bude rešio da se penzioniše", reče Antonio. Pokušavao je da ovu stvar istera do kraja idući mirnim putem. Zaista nije želeo da se dodatno nervira i besni i time pokvari svoje raspoloženje i volju da današnji dan provede na najbolji mogući način.

Međutim, Andreasu se njegove reči nisu dopale. Smatrao je da njegov polubrat izigrava nevinašce i da se ujedno ulizuje njihovom ocu kako bi dobio kompletno nasledstvo. „Da, baš", uzvratio je sarkazmom. „Jasno je kao dan da si ti njegov omiljeni sin i da ćeš dobiti sve kad-tad, a ja kao siroče mogu da popušim kurac! Živiš lagodno, šetkaš se po Grčkoj i Turskoj, svake noći menjaš ribe i sad meni kažeš kako samo postojiš i radiš. Smisli kvalitetniju laž!"

Antonio je lupio šakom o sto. Koliko god se trudio da bude smiren, Andreas je prosto znao kako da pogodi svaki njegov nezgodni živac. „Dosta više! Za sve što sada poseduješ treba da budeš zahvalan isključivo ocu! On nas je obojicu hranio, oblačio i vaspitavao na isti način, samo što si ti na kraju ipak odabrao da se ostvariš u ulozi pohlepnog nezahvalnika, koji ne ceni ni tog jednog roditelja kojeg ima!", povisio je ton i uzvratio mu istom merom.

Andreasovo lice se smrknulo. Pogodilo ga je to što je Antonio suptilno istakao odsustvo njegove majke, što je dalje vodilo ka javljanju besa. Iznenada je ustao sa stolice i stao ispred Antonija, koji se takođe uspravio i gledao ga pravo u oči. Andreas mu se uneo u facu i jezivo tihim glasom rekao: „Pripazi na svoje reči, jer će u suprotnom sledeći put cela Kalitea da čuje onu tvoju malu kako vrišti dok je budem jebao!"

Antoniju su trebale svega dve sekunde da odreaguje. Pesnicom ga je udario po nosu i naterao da padne na pod. Andreas je bez reči ustao, prostrelio ga pogledom, nakon čega mu je istim uputio nemu pretnju i zatim napustio bar. Antonio je protresao ruku, pa se izvinio gostima zbog male neprijatnosti, a onda od šankera zahtevao hladnu mineralnu vodu. Nije prošao ni minut kako je Andreas izašao, a banda je već upala unutra i kolektivno ga skenirala. Andrija mu je prvi prišao i bez odugovlačenja mu zatražio da im najzad ispriča o njegovom polubratu. Antonio je jednostavno klimnuo glavom i predložio da pređu za sto, što su i uradili. Nisu hteli ništa za piće, već samo da ga saslušaju i konačno se upoznaju sa njegovim polubratom.

„Kao što ste već upoznati sa time, moj polubrat se zove Andreas. Mlađi je od mene šest meseci, jer je Serafim uspeo da napumpa dve žene u roku od pola godine. Majka mu je umrla na porođaju, pa ga je njegova tetka uzela pod svoje. Serafim nije znao da im sina, sve dok Andreas nije napunio sedam godina. Dete je krenulo u prvi razred, žena nije imala dovoljno novca da ga školuje i znate već kako ide ostatak priče... " Uzdahnuo je pre nego što je nastavio dodavši: „Moj otac ga je prihvatio i priznao tek nakon odrađenog DNK testa i tako je Andreas dobio očevu ljubav, pažnju i sve što mu je bilo potrebno tokom detinjstva i kasnijeg odrastanja. Završio je ekonomiju, baš kao i ja, i radi kao računovođa u jednoj inostranoj firmi. Međutim, gospodinu taj posao i taj novac nisu dovoljni, pa želi deo nasledstva, koje Serafim planira da preda meni. Čak je i on shvatio da mu je mlađi sin pohlepan i da će mu razjebati imovinu ako je se bude dočepao. Obećao mu je da će mu kupiti velelepnu vilu u Solunu, ali ovaj ne želi ni da čuje, zato što su njegov cilj Kiprijan hoteli. Što se tiče našeg odnosa, nikad se nismo slagali zbog njegovog ponašanja. Izigrava žrtvu, jer za razliku od mene nije imao majku i nije živeo zajedno sa ocem, a zapravo je prvoklasni kreten kome su pare sve na svetu."