Trenutak istine #3 ZAVRŠENA ✅️

Peto poglavlje - Glas razuma

Fantastično jutro je obećavalo još fantastičniji dan, ali naizgled ne i za Klaru. Loše raspoloženje je nije napustilo ni nakon osam sati sna. Sedela je na terasi svoje sobe, pila kafu i dopisivala se sa majkom, koja joj je rekla da je sa Lazarom sve u redu i da se super slažu u njenom odsustvu. Posle te poruke je osetila olakšanje zato što joj je bilo najbitnije da je njen mališa miran i da savršeno može da funkcioniše i bez nje. Nedostajao joj je puno, pa su se dogovorili da uveče pre spavanja razgovaraju preko kamere. Pošto je ugasila i odložila telefon u stranu, uzela je još jedan gutljaj kafe i zatim se protegla. Leđa su je užasno pekla i verovala je da su crvena zbog sunca. Krema nakon sunčanja, koju je juče namazala pomogla je da se bol malo ublaži. Kamo lepe sreće da je postojalo tako nešto i za njeno srce. Mislila je da je uspela da ga zatvori i da je Antonijevo ponašanje neće dotaći, ali se prevarila. Vraćajući se na scene od sinoć, svaka njegova nova rečenica bi je i sada ubola dublje i jače od prethodne.

Ležala je na krevetu i ćaskala sa Anđelinom, kada je neko iznenada pokucao na vrata njene sobe. Isprva su mislile da je Andrija, pa je Anđelina bila ta koja je ustala i otvorila vrata. Videvši Antonija ispred istih, Anđelina ga je iznenađeno odmerila i pokušavala da proceni njegove namere. Okrenula se ka Klari i dala joj upozoravajuć pogled, zbog čega je ova skočila sa kreveta kao oparena. „Šta tražiš ovde, Toni? Da li ti je nešto potrebno? Možda si pogrešio sobu, Andrija i ja smo u onoj na kraju. On je tamo, pa slobodno možeš da odeš do njega", Anđelina mu se obratila ozbiljno, iako su oboje znali da se pravila glupa.

Antonio se podsmehnuo. „Nisam pogrešio sobu, Đina. Valjda znam ko je u kojoj sobi, jer sam upravo ja rezervisao iste", odgovorio joj je i pogledao je značajno. Anđelina je spustila ruku sa dovratka kojom mu je preprečila put, pa se blago odmakla i pustila ga da prođe i najzad uđe u sobu. Klara ga je, mrkog lica i usana skupljenih u ravnu crtu, čekala na sredini sobe sa rukama prekrštenim na grudima. Pošto ju je odgledao od glave do pete, pogled je konačno zapečatio na njenim očima. Bilo je nečeg prkosnog u njima, ali i straha i interesovanja. Želela je da zna zašto je došao, a on je svakako imao nameru da joj odgovori na to pitanje.

„Klara, idem ja. Ako ti nešto bude trebalo, znaš gde možeš da me pronađeš. Vidimo se sutra. Laku noć", Anđelina je na brzinu iznela svoje poslednje reči i bez da sačeka odgovor izašla iz sobe i zatvorila vrata za sobom. Taj zvuk je odzvanjao u Klarinim ušima i par sekundi kasnije, zato što se ništa drugo osim toga nije čulo. Tenzija koja se iste sekunde uselila između njih bila je propraćena tišinom. Međutim, oboje su bili svesni toga da će u jednom momentu neko od njih morati da prvi progovori. Zbog toga je Klara odlučila da to bude ona i upitala ga: „Zašto si došao?"

„Gle čuda! Ja sam došao da ti postavim isto pitanje", uzvratio joj je zajedljivo. Ramenom se oslonio o zid i ruke smestio u džepove pantalona. „Zašto si posle toliko godina odlučila da baš sada dođeš? I, ono što me više zanima, kako si se našla u društvu mojih prijatelja?" Posebno je naglasio da su to njegovi prijatelji i da očigledno nema nameru da ih deli sa njom.

Klara je progutala knedlu. Hladni znoj ju je oblio do te mere da je mislila da će uskoro krenuti da kaplje po podu. Pustila je ruke pokraj tela i grčevito stisnula šake u pesnice. Antonijev prodorni pogled je bio pretnja po nju, zato što je umeo da pročita čoveka, ali ona toga trenutno nije bila svesna. Imala je osećaj da će upravo tim pogledom uspeti da joj prodre u glavu i pročita apsolutno svaku misao koja joj se vrzmala po istoj, a onda i glavni razlog njenog dolaska ovde. Iako je deo nje mislio da je ovo savršena prilika da mu kaže sve bez okolišanja i dovođenja ostalih u neprijatnu situaciju zbog saučešništva, drugi deo se nije slagao sa tim i sa dozom sebičnosti joj govorio da sačeka još malo. Nije se dugo dvoumila i poslušala je ovaj drugi, koji je sa sobom nosio nešto loše - laž. „Da li zaista misliš da ja umem da gatam kada i u kom ćeš hotelu da budeš? Došla sam sa prijateljima na odmor i ne vidim problem u tome, a to kako sam ih pronašla je duga priča", odgovorila mu je odsečno.