Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

33.deo

Dzon

Otisla je vrckajuci onim slatkim dupencetom iz sobe ,svesna da me to izludjuje,nenormalno pali i  uzbudjuje. Otisla je da se vidi sa onim pederkom? Ma ne moze to tako kako je ona zamislila. I sta joj znaci to 'ne zelim da te vidim'?
Bome gospodjice vidjacete me vi jos. Ukocio sam se u ovom krevetu. Zice samo sto mi nisu napravile vece rane nego sam metak.
-Sestro. Sestro..-zovem nekog od osoblja i ubrzo mi se na vratima pojavljuje medicinska sestra.
-Izvolite gospodine, postoji li problem?-pita me tako glupo pitanje. Pa da ne postoji ne bi je pozvao ,zar ne?
-Pozovite mi direktora bolnice.-zahtevam,i prekidam je u skeniranju mog tela.
-Ali... -mala negodovanje je pogresna rec kad si u konverzaciji sa mnom.
-Odmah.
-Naravno,pozvacu odmah.-nasmejao sam se kiselo i samo sam zeleo da mi dovede glavnog i odgovornog.
Ostavsi sam opet sam razmisljao sta ce onaj peder da radi mom dragulju. Ne,ona to meni radi namerno. Zasluzio sam,ali ja nisam vise toliko smiren tip. Postao sam arogantan,hladan,nepristupacan i veoma ohol. Pogresio sam u proracunu da me je varala sa onim Danijelom. On joj je drzao casove boksa,za koje nisam ni saznao da se nije  Mia izlanula jednom prilikom. Ostavio sam je par dana pred maturu. Otisao sam u Filadelfiju da je iz mraka jedne ulicice posmatram dok me je satima cekala ispred hotela gde je bio maturski bal. Bila je najlepsa  devojka. Imala je crvenu haljinu kojoj bi i princeza Kejt Midlton pozavidela,ali ja nisam mogao da odem i budem kraj nje. Ponos i muska sujeta mi nije dozvoljavala. Umesto kraljice mature postala je kraljica lapsusa kako je sama sebe prozvala i otisla kuci ne zelevsi da je iko vidi povredjenu.
U sobu je usao covek srednjih godina u belom mantilu i znao sam da je on direktor..
-Izvolite gospodine,traziliste me.
-Sedite molim vas. Zelim da porazgovaramo.
Seo je.
-Ovako imam par zamerki. Prvo kakav je ovo krevet? Zice ce mi probiti kozu. Drugo hrana je odvratna,niti masna nit slasna.Trece i najvaznije zelim infotmacije o jednoj vasoj radnici tacnije o Rejcel Dzons.-posmatram ga,dok me zabezeknuto gleda. Pa nisam trazio bubreg samo informacije.
-Krevet mozemo da vam promenimo,hrana je prilagodjena vasim ptrebama oporavka,a sto se tice odavanja informacija nase radnice nisam u mogucnosti da vam odajem.
-Onda ovako da se bolje razumemo,moj posao dok sam ovde trpi i gubim veliku sumu novca. Potreban mi je moj telefon,lap top i pristup internetu. A sto se tice gospodjice Rejcej sve me zanima a i verujte mi isplatice vam se.
-Kako to mislite ?-naravno da sam privukao paznju,para vrti gde burgija nece.
-Pola miliona za sve informacije o njoj na racun banke.  Zelim sve da znam. Posao,odnos s kolegama,neka afera ili tome slicno.
-Mislim da opet nije to realno  da otkrivam informacije. -direktor se neckao,ali ne zato sto ga je to obavezalo na cutanje vec zato sto je cifra bila mala.
-Izvinite zaboravio sam ...jos pola miliona na vas racun. Male su vam plate za ovakve cene koje nas okruzuju.
Raspolozenje je itekako bilo popravljeno.
-Gospodjica Rejcel je pocela da radi kod nas pre tri godine po zavrsetku studija kao najbolja u klasi. Posvecena je poslu maksimalno. Za ove tri godine nije uzela nikad slobodan dan,a nije ni kasnila na posao. Sa kolegama ima veoma lep i prisan kontakt.(Mogu misliti,vidim kako onaj Sajmon obigrava oko nje kao macka oko slanine). Danas je zatrazila dve nedelje slobodno sto sam joj dozvolio ipak zasluzila je.
-Da li znate gde ce otici na odmor?-pitam vec unapred znajuci odgovor,ali mi treba potvrda.
-Rekla je da ide u Filadelfiju kod svojih.-imami mi osmeh ova potvrda.
-Odlicno u tom slucaju pozvacete je i produziti joj odmor za jos tri nedelje,a zatim dati mi prekosutra otpusnu listu.
Sokiranost na njegovom licu je bila blaga rec.
-Ali ko ce vam previjti ranu? Mislim sta ako vam pozli?
-To nije vas problem napisite mi ziro racun banke i vas ostalo j moja briga. I naravno ocekujem svoje stvari koje sam trazio.
-Dobro. -izasao je a ja sam pobedosno likovao u sebi. Pa gospodjice na tvrd kamen ste naleteli. Tesko ce te me se otarasiti.

***
Rejcel

-Drago mi je sto si pristala na kafu-pruza mi solju kafe dok se spusta preko puta mene na stolicu.-Sajmon blistavog osmeha mi pokazuje koliko mu i ovaj mali znak paznje sa moje strane znaci.
-Prija mi posle toliko radnog vremena. Mrtva sam.-priznajem i rado prinosim solju tople kafe svojim usnama.
-Kako i ne bi? Radila si 36 sati. Samo ona operacija tipa kod kojeg si malopre bila trajala je par sati. Zaista si iscedjena.
-Ma nije to nista,volim svoj posao. -Blago mu se nasmesim,i spustim solju na sto.
-Volim i ja svoj posao,ali nekad moramo da se posvetimo i sami sebi. Imamo i mi zivot van bolnice.
-U pravu si. -priznajem,ali ja zivot van bolnice dozivljavam kao podsetnik onog svega sto nisam mogla da dozivim.
-Rejcel smem li da te pitam nesto?- auf ne sluti mi na dobro.
-Naravno. -posvecujem mu paznju a srce mi treperi od onog sto mi sledi kako ce pitanje da glasi.
-Licne je prirode..- sranje. Samo ne to. Nemoj da me pitas za vezu.
-Slobodno.. pitaj-ne zelim biti nepristojna zar ne?
-Zasto toliko izbegavas svaki moj pokusaj da ti se priblizim? Ne svidjam ti se? JAO ZEMLJO OTVORI SE!!!
-Ne!!! Nije to... Samo.. jednom sam volela,i mislila sam da je to ono pravo. Ljubav za ceo zivot,nesto sto se jednom dogodi i nikad ne prestaje. Medjutim sve je bilo samo ne to. Od tad sam sumnjivaca po pitanju veza i ljubavi. Plasim se da zavolim,da nekog pustim u svoj zivot.
Uhvatio mi je svojim mekim,toplim rukama sake. Saosecajnost sam osetila ali ni priblizno privlacnost kao sto sam osecala kad sam god dotakla Dzona
-Razumem te Rej. Znam kako je biti razocaran,ali moras napred. Ne mozes ostati vecno u proslosti. Ne mozes vecno ziveti u strahu od odbijanja i razocarenja. Postoji ipak pocetak gde sve mozes da ispravis.-milovao mi je zglavce ruku ali tim cinom nisam se osecala smirenijom vise sam osecala grizu savesti sto sam dopustila nekom drugom muskarcu sem Dzona da me dotakne. Zalosno. Do sad sigurno je povalio desetine,a ja samo sanjam o njegovom dodiru i usnama na mojoj kozi. Mora to prestati,zato sto je Sajmon u pravu. Ne mogu vecno ziveti u iluzijama.
-Pokusavam. Evo da nije tako ne bi sad bila ovde sa tobom i pila kafu.
"Lazes! Ovde si da bi pobegla od Dzona i da bi mu napakostila"-glas saveati se ponovo javi i ignosrisem ga.-Osmeh koji mi je uputio svaku zenu bi razoruzao. One slatke rupice na obrazima su se pojavile i krasile to manekensko lice,ali ipak on za mene je samo kolega i nista vise.
-Hvala ti sto si mi prizila priliku. Dokazacu ti da nisu bas svi muskarci isti.
-Sem nisam sigurna da li sam ja ono sto ti trazis. Od mene je ostalo samo senka nekada nasmejane devojke,koja je nekad postojala.
-Ti si savrsena. Vidi se to na kilometar. -zabolelo me je sto sam  tako nezosecajna likusa.
-Rejcel... -na drugom kraju kantine vidim ani cujem direktora koji mi mase. Izvucem ruku iz Sajmonove i ocekujem mozda jos neku hitnu intervenciju(ne daj boze). Krece se gipko izmedju stolova koji su bili polu prazni
-Izvolite dieektore recite.
-Ovako Rejcel posle svih ovih godina koje si kod nas ,odlucio sam nesto. Dacu ti jos tri nedelje na one dve koje si mi trazila.
Zatecena sam. Zaprepascena ako cemo iskreno. Srecna na prvo mesto pre svega.
-Ali..-zelela sam nesto da kazem ali nisam znala sta.
-Molim te to je najmanje sto mogu da ucinim za tebe.
-Hvala vam,ne znam sta drugo da vam kazem.-uspevam da se nasmejem,i u iskusenju sam da skovim i da ga zagrlim.
-Ne zahvaljuj mi. Odmori se lepo i vrati nam se odmorna.- izgovara mi sa osmehom i odlazi ostavljajuci me da se radujem kao malo dete.
-Mesec dana? Wow retko dobija neko toliko slobodnog vremena odjednom,mada ti si zaista zasluzila.-Sem me pogleda sa divljenjem, ja sta cu morala sam malo da se sepurim.
-Nana i deka ce mi biti odusevljeni. Cak stavise poslacu ih negde na odmor. Nisu mogli nikad zato sto niko nije bio prikladan da im cuva vrt. Njihovu svetinju.
-Rejcel imam predlog za tebe. Idi kod svojih i dobro se prvo odmori,zatim se preispitaj sta zelis da uradis u vezi nas,zivota svega. Imaces dovoljno vremena a ja cu te cekati. Ne zelim da se igram s tobom. Nisam takav tip.-zabolelo me je sve sto je rekao,jer to sam i ja rekla Dzonu,a pogledajte kako je ispalo. Izigrana sam,a to Sajmon nije zasluzio.
-Seme..-zapistao mu je pendzer sto je podrazumevalo da ga cekaju pacijenti.
-Razmisli.. ustaje sa stolice
-Javi mi se ponekad. Ako pozelis reci i doci cu ako treba.
-Hocu.-naravno da necu,ne mogu.
-Vidimo se Rej.-sahnuo seni oramen kose mi zadenuo za uvo,pritom poljubivsi mi mekim usnama obraz.
-Vidimo se  Sajmone.
Otisao je iz kantine ,pritom zavedevsi svaku zensku osobu u prostoriji kojoj nije dao nijedan razlog da ga oblitava,a ona je pala.
Otisao je a mene ostavio na raskrsnici. Da li da se vratim proslosti ili da krenem sigurnim korakom ka buducnosti.