Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

14.deo

Rejcel

Trening je prosao u nekoj cudnoj atmosferi jer sam imala utisak da se nesto desava ali nisam znala sta tacno. Od kad sam dosla, Danijel mi je delovao nekako odsutno,zamisljeno,a ja nisam neko ko zeli i voli da zabada nos u tudje stvari ili da se mesa pa tako da sam svoju zabrinutost sta mu je prekrila cutanjem.

Poonovo  me je zagrejao time sto mi je zadao par vezbica.  Trcala sam ,uradila seriju trbusnjaka,sklekova,zgibova i na kraju istezanje.
Danas sam trebala da udaram dzak i da ucim kako zapravo da koristim ruke.
Stavio mi je zavoje i flastere oko globova prstiju i saka.
Uspela sam samostalno da stavim levu rukavicu ali za desnu sam zatrazila njegovu pomoc.
Dok je spretnim rukama navlacio rukavicu a kasnije ih vezivao posmatrala sam ga. Ima divne plave oci,kratku kosu,divan osmeh i jos uvek sve zube koji su carobno beli. Lice uprkos borbama koje su iza njega izgledalo je bez ozbiljnih posledica.Gledala sam i to zgodno telo bez majice, te tetovaze koje verovatno nesto simbolizuju i preispitivala sam sebe zasto na primer nisam osetila neku privlacnost prema njemu ,kao sto sam to osetila prema Dzonu.
-Zasto se smeskas?-upitao me je i preneo iz razmisljanja.
-Ma nista bolje da cutim da ne ispadnem glupa.-pogledala sam u njegove oci i videla da me posmatra.
- To je nemoguce. Ti si Tomova unuka,a njega smatram najrazumnijim i najpametnijim covekom,ne verujem da si ti daleko od njega odmakla. Zato reci mi sta je tako zabavno?- nasmesio se.
-Zapazila sam da imas caroban osmeh, i pomislila sam da uprkos tim strasnim mecevima o kojima mi je deda pricao svi su ti zubi na broju.- nasmejao se grleno i postidela sam se.
-Izvini. Nisam htela da te uvredim.- opravdavala sam sebe i moj glupi lajavi jezik.
-Opusti se. Dala si mi kompliment,ja bi valjda trebalo da se zahvalim.  Tako da hvala ti . Medjutim ajde Rej da vidimo kako udaras.
Posli smo ka dzaku jednom od mnogih koji su se nalazili u sali. Par momaka me je posmatralo i smeskalo se. Bilo me je sramota,sta ako se osramotim.
-Udari.
Udarila sam i osetila kako je ruka naisla na jak otpor.
- Nije lose,ajde pokusaj ponovo ali s kombinacijom leva pa desna.
Udarila sam i vec sad osecam kakav je osecaj udariti coveka. Sastav dzaka(peska) bio je slican nasem telu.
Ja udaram 'coveka'. U jebote. Pa meni se ovo svidja.
-Ponovo ...ovo je bilo super.-bodrio me je.
-Zaista?-puna nade upitala sam,a njegov pogled je bio dovoljan da shvatim da je iznenadjen.
-Ozbiljan sam,vidi se da iver ne pada daleko od panja.
Okrenula sam se ka dzaku i udarala,udarala i udarala dok mi ruke nisu postale kao olovo teske. Grasci znoja su mi sa vrata padale niz bistru do topa koji je bio vec mokar. Nisam nikad ovoliko osecala umor,a zatim sam shvatila da nisan ni na pola casa.  Bice ovo zanimljivo. Tesko da cu moci biti koncentrisana na utakmicu veceras sa dedom kad vec sad shvatam da ce mozak ubrzo zaspati.
-Uzmi malo vode,zasluzila si. - prisao mi je Danijel sa flasicom vode i rekao da sednemo.  Sto sam jako rado prihvatila.
Posmatram salu dok sedim na jednoj strunjaci i vidim mlade momke kako treniraju,vezbaju uvereni kao i ja da je ovo plemenit sport koji donosi ne smo osecaj zastite vec i mir i spokojstvo. Danijel posmatra kao i ja momke i tisina koja je prijatna biva zavrsena mojim pitanjem.
-Zasto si odlucio da se bavis boksom?
- To je duga prica...
-Ja volim duge price.- okrenuta njegovom telu shvatam da nije bas to bio lak put,a ni izbor ocigledno nije bio bas iz zabave. Posmatra sake,trlja zglobove na kojima se naziru oziljci. Da li ga boli da o tome prica? Da li g aoni podsecaju n atu odluku.
- Pa sve je pocelo tako sto sam kao mlad imao jako zanimljivo drustvo. To su bili jaki,neustrasivi momci koji su bili strah i trepet u mojoj skoli. Pretezno ih bilo oko desetak u grupi koji su maltretirali sve koji su im se cinili pravim objektima. Nisu pravili razlike izmedju momaka i devojaka .
Ja sam oduvek bio dobar sin,dobar ucenik i retko kad sam upadao u nevolje. Medjutim kao 'streber ' svi su me iskoriscavali za usluge i druzili se sa mnom samo iz koristi. Dojadilo mi je to i odlucio sam da se promenim. Zeleo sam da od svakog dobijem postovanje,da se svi isto prema ophode kao prema njima tako da sam jedne veceri otisao u obliznji kafic gde su se oni pretezno sastajali. Prisao sam polu praznom kaficu i usao unutra. Znao sam sta mi sledi. Kazna roditelja jer sam sa tim klosarima,prezir mozda i nekolicine pravih prijatelja koji su mi bili uvek tu kad su mi trebali i naravno ukori sa svih strana. Prisao sam stolu gde je bio Majki glavni vodja i rekao mu da zelim da budem clan njegove bande.  Svi su se nasmejali. Rekao je:"Ustogljeni ako zelis da budes nas clan onda prvo moras da platis pet soma,a zatim da se i dokazes da si dostojn nase grupe." Glup i ispranog mozga pristao sam na sve. Moj veci deo ustedjevine od koje sam planirao da kupim auto dao sam njima,ne razmisljajuci za sta bi im ona mogla sluziti. A kao dokazivanje morao sam da porazbijam prozore na kuci naseg direktora skole gospodina Pitersona.
Posle toga bio sam priveden . Tad sam prvi put video oca ljutog,a majku uplakanu zbog mene. Nisam nista rekao ko me je naterao,jer sam znao da ako bi ih odrukao ne bi bio njihov clan,a i bio bi mrtav.Po izlasku iz zatvora nakon tri dana bio sam jedan njihov,a u kuci potpuni stranac.
Svako ko mi se suprostavio ili me uvredio bio je ucutkan. Joss par puta bio sam priveden zbog pljacki,podmetanja pozara,unistavanje tudje imovine jer naravno morao sam se pokazati i naravno tad  u zatboru sam bio razjaren.. ljut na oca sto me nije zeleo saslusati i pomoci mi,a na sebe sto nisam bio pametniji.
Zbog te bande sam ostao bez stipendije na Jejlu. To je jos vise zakomplikovalo odnose mene i oca. Bio sam jos gori nego sto sam bio. Sam i izgubljen.
Pred samu maturu Majki me je pozvao u napustenu fabriku stakla na periferiji grada . Otisao sam tamo i video jednu devojku vezanu,razmazane sminke i pocepane odece,vidno tucene bar po onim crvenicama i masnicama  koje sam ja  video . Zeleo me je naterati da silujem tu devojku... Naravno nisam zeleo to da uradim,nisam toliki monstrum bio. Kao odgovor na moje odbijanje pretukli su me na mrtvo ime,pri cemu sam gledao kako je on siluje. Gospode zeleo sam ga ubiti,ali nisam mogao da se pomerim  sto kasnije saznajem i zasto jer u bolnici su  mi rekli da sam imao sedam slomljenih rebara,slomljenu desnu nogu i potres mozga. Dok sam gledao kako se izivljava nad njom plakao sam i proklinjao dan kad sam se rodio jer sam dopustio ovo. Na kraju umrla je u bolnici od posledica batina i silovanja. Dok sam krvario i lezao na prljavom betonu u toj fabrici u meni je umrlo sve. Probudio sam se posle par dana u bolnici. Bio sam sam. Nikad se bednije nisam osecao. Doktor je  rekao da niko nije dolazio u posetu,cak ni majka koja me je volela vise od zivota. Na vratima tog dana je usao Tom,  tvoj deda, i moj zivot se preokrenuo na bolje. Svakog dana je dolazio i pravio mi drustvo u onoj skucenoj bolnickoj sobi I govorio da ce sve biti u najboljem redu. Posle mesec dana u bolnici, provedeno vreme sam najvise koristio razmisljajuci sta cu i gde cu jer ocigledno kod roditelja nisam mogao. Kad sam izasao iz bolnice Helena i Tom su me cekali rasirenih ruku  na onom popodnevnom suncu. Primili su me u svoj dom,kao clana porodice.  Bili su brizni a Helen je zamenila moju majku,i obasipala me paznjom,cak stavise ona je bila tako ja mi je previjala rane i kuvala sve sto mi je padalo na pamet.
Dok smo jednog dana sedeli u zadnjem delu dvorista usao je moj otac i moja majka. Nisu vise bili onakvi kakvih se secam,i znao sam da sam za njihovo stanje kriv ja. Tom me je tad kao Al Pacino u filmu "Miris zene", odbranio svih optuzbi,na sta je otac tad ustao sa one pletene fotelje i zagrlio me plakajuci i moleci me za opostaj. Nikad se nisam oduzio Tomu i Heleni kad su mi se nasli u 
neprilici. Pomirivsi me s ocem i oporavivsi se od povreda hteo sam da onog skota Majkija nadjem i rastrgnem. Nije bio osudjen za svoja zlodela i kako sam cuo bio je neka vrsta borca koji se tukao za ozbiljne pare. Upisao sam se na boks i trenirao punih sest meseci kako bi otisao i olesio ga od batina. Sa mnom je krenuo Tom posto je znao sve razloge zasto to radim. Usao sam u ring secam se i na licu mu nije bilo svejedno kad me je video u novom izdanju. Tad sam ga ostavio u gorem stanju nego sto je on mene u onoj fabrici.  Primetili su me neke ozbiljne face iz sveta boksa i postao sam profesionalac. Te godine tvoj deda mi je pomogao da otvorim Leonidu. Taj klinac od 18 godina od tad  zahvalan je jednoj osobi zato sto je postao ovo sto jeste ,a to je tvoj deda. " Konacno me je pogledao u oci. Bile su pune patnje,bojazni mozda od moje reakcije.
A ja.. ostala sam u soku osecala knedlu velicine krofne u grlu i obraza pokvasenih od suza kojih nisam ni bila svesna da teku. Zagrlila sam ga snazno dajuci mu podrsku.
-Hvala ti sto si podelio to sa mnom. Plemenit si ti momak i zasluzujes samo najbolje.
-Pocinjes da zvucis kao tvoj deda. -nasmejala sam se i odmakla od njega.
-Imas  divan dom i divne ljude oko sebe,zasluzujes da budes srecna . -znam o cemu prica i nameravala sam da ih ucinim ponosnim. Ustala sam i povukla ga za sobom.
-Treneru ohladila sam se ajde da nastavimo trening.
-Vazi.. -konacno se nasmejao i krenuo sa mnom u moj pohod da olesim svoj dzak.

Posle treninga presvukla sam se i krenila ka mom motoru koji je privlacio paznju vecine koji su prolazili pored njega. Mrak je vladao ulicama. Topao vazduh je i dalje kruzio ulicama. Pozdravila sam se sa Danijelom i jos par momaka iz grupe koje sam upoznala i krenula. Ceo put sam razmisljala o tome sta mi je rekao Danijel.  Nisam mogla da izbijem iz glave sta mu se sve izdesavalo,i kakvu je ulogu deka imao u njegovom zivotu. Lafcina bio,lafcina ostao.
Ubrzo se nadjem ispred ulaza u nasu garazu i gasim motor. Tek kad sidjem sa motora shvatam da sam iscedjen kao limun.

Ulazim u kucu i uvidjam da je proslo jedanaest i da sam zakasnila i na utakmicu i za veceru. Iz dnevne vidim da tv radi a baka i deka zagrljeni spavaju na dvosedu. Nisam imala srca da ih budim tako da samo ih pokrivam cebencetom. Iskljucila sam tv i laganim korakom otisla do kuhinje. Tanjire od vecere je baka vec stavila u masinu  tako da je ovde  posao zavrsen. Prilazim radnim elementima kuhinje i iz frizidera vadim bokal cedjenog soka  i sipam u casu. Ispijam na iskap i odlazim u svoju sobu. Mucno se skidam,odlazeci  pod tus koji me vrelinom  grli i doziva. Ufff kako mi prija ovo opustanje misica.  Posle danasnjeg turbulentnog dana ovo mi je bilo preko potrebno. Brisem se i uvijam kosu u peskir pritom pazeci da se ne polomim na plocicama koliku sam vodu prosula i kolika mi je kodenzacija u kupatilu. Predpostavljam da je moj bojler ovih dana u romingu. Oblacim  pidzamu i ulazim u krevet. Previse pospana da bi o bilo cemu razmisljala,previse iscrpljena da bi nesto sanjala,ali ipak sa pomisli na dva crna oka lakse sam se upustila u svet snova.

***
-Dusoo,duso,probudi se zakasnices u skolu- otvaram previse teske oci i vidim svoju dragu baku u svom vidokrugu.
-Nano koliko ima sati?- okrecem se na drugu stranu sva malaksala od sinocnog treninga.
-Pa pola 8 je sreco.
-MOLIM?? -Kao poparena iskacem iz kreveta osecajuci bolove u rukama najvise i odlazim u kupatilo. Baka mi govori da ce mi spakovati dorucak jer ocigledno necu imati kad da jedem.Perem zube i umivam se vrtoglavom brzinom. Oblacim kozne pantalone,crnu majicu i koznu jaknu jer danas cu da provozam svog lepotana,svoju zver,mog Senjora. Vezem kosu u rep i obuvam crne kozne martinke. Pogledam se i zapravo ne izgledam lose,ali osecam ozbiljnu upalu misica. Silazim niz stepenice ko furija ljubim baku u obraz uzimajuci dorucak iz njenih ruku,a dedu za kuhinjskim pultom castim jednim "letecim" poljubcem.
-Vozi pazljivo,i posle ocekujem da mi kazes kakav je.
- Vazi deda.-izlazim iz kuce jer nikad se nisam ovoliko uspavala.
Imam 10 minuta. Jebenih deset minuta.
Palim motor i cim izadjem na put fodajem gas.
Hvala bogu nema guzve tako da nesmetano mogu da preticem automobile. Vazduh mi probija koznu jaknu,saljuci mi trnce niz citavo telo, ali je osecaj divan,mocan i caroban. Ako se nisam razbudila jutros sad cu.
Prilazim skoli i usporavam polaku trazeci mesto gde bi mogla da se parkiram i potrazim ucionicu. Nadjem mesto  pored crnog luksuznog mercedesa G klase. Gasim motor
I silazim sa njega. Vidim radoznale poglede na sebi ali hvala bogu kaciga mi je na glavi pa mi se posramljenost ne vidi. Medjutim moram da skinem kacigu,sto i radim. Otkrivsi svoj identitet svima se raspolozenje vidno promenilo. Naravno momci kao obicno klicali,devojke ljubomorisale.
Vadim raspored i vidim da imam knjizevnost.. hvala bogu nesto za pocetak lepo i znam gde je ucionica tako da necu kasniti. I dalje stojeci pored motora cujem glas pored sebe.
-Hej Rejcel.- okrecem se
-O Mia,zdravo.
- U bokte. Jel ovo tvoj motor?-klizi pogledom preko njega i usne oblikuje u slovo O.
-Aha . Da li ti se svidja?
-Salis se? Prelep je.- gleda ga zadivljeno.
-Hej,znas ako nekad budes zelela mogla bi da te provozam njime.
-Zaista?-osmeh ove devojke dok se smeje je caroban.
-Naravno,cak stavise mogla bi da te ja danas odvezem kuci. Mislim mogle bi malo kod mene baka pravi neki grcki sladoled,pa posle bi mogla da te vratim.
-To bi... To bi bilo lepo. Ali morala bi da se javim bratu Dzimiju,on inace me vozi kuci kad ne dodjem busom ili svojim autom.
-Vazi, posle casova cekam te ovde sa gospodinom Senjorom.
-Ko je gospodin Senjor?- pita sva pogubljena,a mene natera na smeh jer sam se setila Dzona.
- Moja bebica. Potapsala sam po sedistu,na sta se ona samo nasmejala i privukla u zagrljaj.
-Hajde da ne zakasnimo. - nasmejane udjosmo u skolu.