Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

19.deo

Dzon

Krenuo sam teska srca od Rejcel i u retrovizoru video da je ispratila auto dok se nije izgubio iz njenog vidokruga.
Nikad se u zivotu nisam osecao srecnijim nego sto sam sad. Dobio sam ono sto sam zeleo vise od svega. Nju!!! Dragocenu devojku koju svi zele,a ona pripada samo meni. Blesavi osmeh mi ne silazi sa lica dok se vozim ka vili mojih roditelja,ali naravno usao sam u spic guzve tako da sam sad u koloni i cekam. Medjutim to mi ovog puta ne smeta. Analiziram svaki detalj ove fantasticne veceri i jedino cega se najvise secam jeste prvi poljubac koji mi je ona poklonila. Taj osecaj koji je mojim telom projurio i zatreperio nikad necu zaboraviti sve dok sam  ziv. Poljubio sam desetine devojaka,pojebao jos vise ali nista se ne moze meriti sa usnama moje Rejcel.
Toliko boja i svetlosti unosi u moj zivot da se zapitam kako sam mogao biti arogantni gad sve ovo vreme. Iz mene izvlaci najbolje i to mi se svidja. Prava zena je ona zena koja iz tebe izvlaci najbolje i koja te gura da budes uvek ispred svih ostalih.
Ne bi se odvajao jos od tih usana od tog tela da nisam predhodno dobio poruku od oca da trebam da dodjem veceras da ozbiljno porazgovaramo. Retko kad je otac trazio "vandredne"razgovore oca i sina ali i kad su bili to je bilo u vezi moj bankovnog racuna kojeg je uvek povecavao za deset procenata,kad su mi poklonili kljuceve ovog lepotana i onog velicanstvenog penthausa. Sve ostale teme su se obavljale preko poruka ili poziva. Majka je bila drugacija ali pretrpana poslom tako da je i  ona  retko imala vremena da vise provede sa mnom, ali ipak za razliku od oca  bila je angazovanija.
Polako kolona se pomerala i iskreno jedino sto sam zeleo bilo je da svane da vidim moju malenu.

Parkiram se ispred ogromne fontane u dvoristu koja je sva od najfinijeg kamena uradjena. Ispred mene je ne kuca vec dvorac koji je moj otac kupio malo posle nakon sto sam se ja rodio. Dok kucu osvetljenje krasi jos vise,obezbedjenje je kao i obicno rasporedjeno po dvoristu i po ulazima . Izlazeci iz auta cujem prepirku koja dolazi iz kuce,zabrinem se pa krenem ka ulaznim vratima.  Cujem majcin glas koji puca,a ni ocev nije nista manjeg tonaliteta. Retko kad su se svadjali ispred mene i mislio sam da imaju najskladniji brak,ali posle ovakve situacije moram da bacim veo sumnje na njih. Prolazim pored rmpalije od obezbedjenja javivsi mu se i  krenem u kucu. Cujem prvo majcin glas.
-Slusaj me Alex neces mog sina uvlaciti u svoja sranja.
-kakva sranja? Zapitam sam sebe ali nastavim da slusam razgovor posmatrajuci ih u ogromnom svetlom dnevnom boravku.
-Sofija moras da shvatis da on mora da preuzme posao.
-Alex dvadeset godina slusam te tvoje price i ne zelim vise! Moj sin nece biti kao ti. -majka preti mom ocu? Ovo je novitet.
-A kakav sam to JA?-otac ustaje sa kozne fotelje i krece ka majci koja je u poredjenju sa njim niza za skoto pola metra. Da se razumemo visok sam na tatu,ali ipak smeker i lepotan sam zahvaljujuci mami.
-KRIMINALAC! Kriminalac koji se krije iza savrsene maske.- MOLIM? Moj otac je sta?
-Koliko se secam za tog si se coveka udala,nisi se bunila.
- Vrlo dobro znas da sam se zaljubila u tebe zato si mi se ti svideo kao covek a ne ono sto si kasnije postao,gde sam zapravo videla kakav si.
- Naravno. Ali ti kasnije nije smetalo sto sam ti kupovao garderobu po poslednjoj modi. Sto sam te obasipao dijamantima i drugim dragim kamenjem. Nije bilo lose ni sto si letovala i zimovala po ekskluzivnim mestima i odsedala u hotelima sa najvise zvezdica. Ni to sto vozis jaguara. Pa pobogu zeno kozmezicari,frizeri i maseri nam zive u pomocnoj zgradi, samo da bi tebi bili nadohvat ruke kako se ne bi mucila da odlazis njima. I ti hoces da kazes da ti je ovaj zivot los?- otac podrugljivo nabraja,mlati rukama i vec vidim kuda ovo vodi.
-JESTE!!! Znas i sam da meni novac nikad nije znacio. Poznajes me dovoljno dobro da znas da to sto nabrajas meni su samo stvari koje mogu od srca nekom da poklonim odmah sad. Bila sam zadovoljna i kad bi mi poklonio cvet koji si ubrao kraj put. Sto  nam svi ti ljudi zive u kuci nisam ja kriva vec ti! Ti si taj koji zeli da mu zena bude najlepsa i najbolje odevena zena u prostoriji u koju udjes sa mnom. Ispunjavala sam ti sve zelje i hirove,ali sad je dosta. Zaista si preterao svaku meru. Sta se desilo sa tobom? Bio si covek koji sa svojim znanjem moze da promeni svet,ali ipak si izabrao put svog oca koji ti je zacrtao sudbinu. Sta zelis ti? Da unistis zivot svom rodjendom sinu? E pa to nece moci! Ja ti to ne dozvoljavam. -mama je na ivici suza,sela je na kozni trosed i zarila svoje lice u sake, ratoborna je i ne posustaje od svoje resenosti da me "spase" od neceg.
-Zeno da li ti shvatas da ako to ne ucini bice mrtav,zajedno sa svima nama. Kodeks ga obavezuje.
-Jebe mi se vise za taj kodeks!!!- skocila je sa troseda i sitno dosetala do oca upirujuci prst u njegove grudi. Uhvatio joj je ruku i privukao sebi i proskitao kroz zube.
-Nemoj da psujes ti si dama!!
-Dama?(otrgnula se iz njegove ruke i udaljila od njega) Ja sam samo ptica zakljucana u zlatnom kavezu.
-Sta zelis ti zaista?
-Zaista zelis da znas?
-Da!
-Zelim da skocim na tebe i ovim sveze uradjenim pedikirom oci ti iskopam,a zatiim da te zadavim.- nikad nisam video majku ovako besnu. Oci su joj crvene i ubilacki je nastrojena,a otac nista nije bio bolji. Usetao sam u glavni dnevni noravak gde su oni bili i dreknuo.
-Ma dosta vise! Sta se ovde desava?
Majka me je gledala tim plavim neznim ocima i u njima se videlo da nije ocekivala da cu doci bas u ovom trenutku. Pogledom sa nje prelazim na njega gde stoji autorativno i ima neobjasnjiv pogled.
U isti mah oboje izgovaraju:"Sine."
-Zelim da mi odmah kazete sta to ima veze sa mnom i zbog cega se svadjate.
Prilazi mi majka i pruza svoju negovanu,malu ruku ka meni. Miluje mi ruku i hvata zs saku kojs je vec bila stisnuta u pesnicu.
-Nista sine,obicna svadja. Malo smo se zaneli.
-Ovo je nista? Obicna svadja? Zanima me kako zvuci opasnija svadja. Celo dvoriste prsti od vase svadje,obezbedjenje i zaposleni vas cuju.
-Sofija u redu je,moramo svejedno da mu kazemo. Sedi da ti objasnimo sve.
Seo sam i majka je sela,otac je i dalje stajao sipajuci viski  u casu.
-Vidi sine.. Znas i sam da nasa porodica je jedna jako mocna korporacija po pitanju finansija,nekretnina i biznis poslova u svetu. Moras da shvatis da to nije samo zato sto smo tvoja majka i ja jaki bankari to je samo paravan onoga sto smo mi zapravo.(otpio je velik gutljaj viskija,i znam da ovo sto sledi bice nesto veliko) Mi smo klan koji sa jos tri porodice imamo ogroman uticaj u svercu kokaina,oruzja,pranju novca i mnogo jos cega.
Kao da me pogodila ne cigla vec blok u glavu. Moji roditelji su sta? KRIMINALCI???  Ustao sam sa troseda i pogledao jedno pa drugo. Ne mogu da verujem da su ovi ljudi moji roditelji. Ne mogu da verujem da moji roditelji rade takve stvari. Soba mi se okrece ali stojim mirno,i ne zelim da me obaj bes izvede iz takta i napravim glupost.
-Zao mi je sto si  ovo morao da ovako saznas,ali kad tad bi saznao. U nasem klanu postoji kodeks gde vodja mora da da svog naslesnika kao novog sefa tom klanu. Da predvodi mladje clanove tog klana,medjutim sva sreca svi ste isto godiste i svi se poznajete.-sta prica ovaj covek? Kakav kodes,vodja,naslednici..? I tad mi sinu
-Cekaj malo.. te tri porodice su Dzimijevi,Brejdonovi i Sandersovi.
Otac klimnu glavom.
-Da li oni to  znaju?
-Trebaju veceras svi da objave svojoj deci istinu.
Pao mi je mrak na oci.
-Ja to ne zelim. Niko od nas to nece hteti sem ludog Sandersa,ali shvati da mi ne zelimo da unistimo svoje zivote zbog te vase igre.
-Daleko je to od igre. Sine...
Podizem ruku i zaustavim ga da ne zavrsi recenicu.
-Ne,ne zovi me tako.
-Pomirices se sa tim. I ja sam morao. Mislis da sam zeleo  takav zivot? Medjutim da nisam pristao bio bi ubijen i ja,i tvoja majka i ti i svi oni koji su mi bili bitni. Moras da prihvatis odgovornost.- Da li je to moguce? Ko sve to moze da uradi? Uprkos svemu sto su mi ovo vece priredili ne zelim ih mrtve. Nikog ne zelim da nosim na dusi.
-Kad bi morao da prihvatim tu odgovornost?
-Za deset meseci.
-Molim? Tad polazim na Hardver.-pizdim.
-Niko ti ne brani ali moras da budes na celu korporacije. -Ali... -otac opet cuti i sipa novi viski sebi i ispija ga na eks.
-Sta? ima jos?-prolazim prstima kroz kosu zeleci da je pocupam od muke.
-Za mesec dana moras da ides na akademiju gde se obucavaju za takve pozicije. Gde ces nauciti sve o tom poslu.-prica mi sa tolikom smirenoscu da mi se gadi.
-Sve lepse od lepseg. Gde je ta "akademija"?
-U Svajcarskoj...
Sta?? Dalje je od Amerike? Evropa? Ne!! Ne mogu to da mi urade!
-Da li ste vi poludeli? Ne necu da idem. Posebno ne sad.
Vicem i znam da sigurno i obezbedjenje na ulici mogu da me cuju.
-A sta je "sad" toliko drugacije nego sto je bilo pre?- pita otac toliko besno da mu se na slepoocnici pojavljuje vena.
-Mozda zato sto sam upoznao devojku koja mi se dopada,jer nije kao vecina koju poznajem. Mozda sam sredio zivot onako kako sam hteo da izgleda. Ta devojka me cini boljim,moj svet boji konacno radosnim bojama. Nije joj bitno da li vozim mercedes od pola miliona  dolara ,ni da li zivim u penthausu koji kosta 15 miliona,nju zanimam ja. Mozda ne zelim da idem zato sto sam se zaljubio.-majka placuci mi prilazi
-Sine to je ...to je...
-To je nesto najlepse sto je moglo da mi se dogodi. Tako da ne idem.
-Ako joj se nesto desi,bices sam kriv. Ako saznaju da ti je bitna ubice je. Upozorio sam te,a ja necu moci da ti pomognem. -ovo je previse. Niko ne moze da naudi mojoj malenoj . Ne sme nista da joj se desi. Ako joj se nesto desi bice svasta,to obecavam.Makar to bio moj otac ili moja majka.
-A ja vas upozoravam da ako joj slucajno fali dlaka sa glave ili ako je neko pipne sve cu vas zapaliti. I od sad prestanite da mi se mesate u zivot. - sa tom recenicom izlazim iz dnevnog boravka mermernim hodnikom ka izlazu. Majku cujem kako trci i doziva me,ali kad smo izasli u dvoriste samo sam je zaustavio i rekao laku noc.
Ne mogu da verujem kako mi je raspolozenje od sasvim radosnog preraslo u gnevno i iznervirano. Tolike godine zivim u lazi. Dicim se roditeljima koji su stekli bogatsvo svojim trudom,a oni sta zapravo rade? Kokain? Oruzje? Jurim ka stovaristu gradjevinskog materijala i resim da vidim sta cu dalje. Verujem da i moji prijatelji su sigurno uzdrmani cinjenicama da smo svi mi u klanu kriminalaca.
Dok jurim sad vec 190km/h biram na tabli brojeve Dzimija,Sandersa i Brejdona na grupni cet.  Svi se javljaju istovremeno i jedino sto uspem da kazem jeste lokacija ka kojoj sam se upravo zaputio.