Skriveni uzdasi 🔚🔚🔚

11.deo

Rejcel

Kao sto sam mogla i da predpostavim sanjala sam njega.
Ponovo.
Iznova.
Zasto?
"Mozda zato sto je jebeni hodajuci  bog seksa!" -glasic mi je iz tamnog kutka glave to iznova i iznova ponavljao,da prosto imam potrebu da se raspitam gde se snima glava jer ocigledno ovo vise nije normalno.
Opsednuta sam njim.
Ne preterujem,zaista je tako.
Sanjala sam ponovo scene od jutros,samo ovog puta nista nije bilo tako suzdrzano,verujte mi nimalo verski.
Scene kako su njegove usne na mom vratu...kako prelaze ruke preko mojih grudi i bokova pa se spustaju preko tanane suknjice koju sam nosila mi raspiruju i vise nego buktinju uzavrele krvi i hormona. Znoj mi je svaku poru probio.
Uhvatim sebe kako butine stiskam kako bi potisnula zelju za njim koja se radja u dnu stomaka. Rukama grabim rubove posteljine,a usne grizem dok i sama ne osetim ukus gvodja u ustima.
Prokletstvo.
Dodjavola,ako su ovako vreli snovi,kako bi bilo da vodimo ljubav.
Ne! Rejcel prestani da mislis o tome. On je za tebe zabranjeno voce. Ti si za njega samo igracka ove nedelje. Ponavljam to sebi ali zasto mi imponuje da znam da je ljubomoran na nepostojeceg Senjora koji je zaprvo motor? Zasto mi prija toliko razgovor sa njim ne racunajuci to da mi njegove slatko-prljave reci stvaraju pometnju u glavi.

Ustala sam sa kreveta i presvukla se u kratki sortc i majicu na bratele. Topao popodnevni vazduh ulazio je kroz prozore sobe unoseci mirise procvetalih ruza. Sat je pokazivao da je svega 3 popodne i da ce deka i baka jos dugo vremena biti odsutni.  Kako da ubijem vreme,i kako da ne razmisljam o njemu?
Jedini nacin je- ciscenje.
Sisla sam u podrum i ubacila ves u masinu pritom vadeci gomilu vesa iz masine za susenje. Kad bi vi znali koliko mi vesa operemo u toku nedelje pomislili bi da smo porodica Tramp ili Kardasijanovi.
Otisla sam do prostorije koja nam sluzi za peglanje i razvrstavanje vesa  i opeglala svu garderobu koju baka nije uspela ovih dana da ispegla.
Bilo je tu jako puno stvari. Da se ne lazemo mojih najvise, zato sam i osecala tu obavezu da baku postedim svih tih mucenja. Posle tone vesa pomislih da usisam sve prostorije, jer prednosti lepe oaze oko kuce jeste svez i prijatan prostor ali takodje i puno prasine koja se lepi prilikom rada sa cvecem i bastom.  Sunce se polako priblizavalo planinama koje su se u daljini jedva primecivale,i davale mi bozanstven pogled tih divnih boja i nijansi savrsenstva.

Izasla sam u zadnji deo dvorista koji je bio melem za oci.  Zelenilo ovog savrsenstva je bila upravo kao boja mojih ociju.
Pustila sam prskalice kako bi zalila taj divni,meki tepih i kako bi ustedela dedi sutra vreme. 
Mogao bi sutra ujutru umesto zalivanja travnjaka da se posveti nani,pa da joj ukrade poneki poljubac dok ona sprema dorucak u svom stilu(dok oko sporeta radi pretezno ima i koreografiju za pesme koje pusta sa svog ajpeda). Nana je oduvek volela Elvisa Prislija,njegove divne pesme kod kojih je ljubav preovladavala.Dok  sa druge strane je deda bio roker-buntovnik koji je svaki nastup ACDC ispratio sa ogromnom radoscu. Zato u nasoj kuci postoji pravilo: baba je gazdarica u kuci i u njoj se slusa iskljucivo njena muzika,dok u radionici,garazi i autu deka ne popusta.

Imam dovoljno vremena. Mogla bi nesto da im spremim za veceru. Bice kasno kad dodju sa puta umorni. Otvaram frizider i uvidjam koliko moja nana zapravo vodi racuna o ishrani, i namirnicama. Frizider je prepun i sve je poredjano kao u apoteci lekovi na polici. Ne mogu da verujem.
Kako postize sve to a ima toliko mnogo obaveza.
Ja bi iskreno sve to nabacala.
Sta bi mogla da im spremim? Mislim volim ja da kuvam i znam svasta ali sta bi sad  mogla?
Gledam u onaj frizider kao da sam pronasla u njemu gustera  i ipak se opredeljujem za piletinu u sosu.
Vadim povrce i meso iz frizidera i krecem u pohod u ostvarenju svojih novih horizonata. Ukljucila sam telefon i pustila pesmu od Christine Aguilere "Something's got a hold on me".
Obozavam tu otkacenu plavusu,a njen glas sto bi govorila jedna moja komsinica me dovodi do vrhunca. Ne zamerite ali nisu to moje misli.
Seckam luk,papriku,praziluk,paradajz i stavljam da se dinsta u dubokom tiganju. Dok onako zanesena igram uz ritmove muzike,osecam da bi ovog trenutka mogla poleteti. Osecam se ...pa ne znam ni sama ispunjeno. Potpuno.
Srecno.
Osecam da pripadam tu.
Dugo taj osecam nisam osetila.