Kad si reko da me voliš

6.deo

"Od čega ti je taj ožiljak?" Pitam Vuka pokazujući na mali rez na predelu kod bubrega.
"Vuk je naš heroj. Donirao je svojoj mami bubreg."kaze Mateja a ja ostanem bez teksta. Stvarno me je oduševio.
"Nisam heroj. To bi svako uradio za svoju majku."
"Stvarno sam oduševljena. To je nesta najljepše što si mogao da uradiš." Kažem mu a on mi se nasmeje onako iskreno. Čini mi se da je jako vezan za majku jer kada smo ovo spomenuli nesta se zamislio. Rastuzio se.

"Ocete li da idemo malo na kej? Poneo sam ja gitaru pa da nam nesta sviram." Kaže Bojan. A svi se složimo da oćemo da idemo. Ustali smo da se spremimo i da spakujemo peškire.
"Oćeš samnom na motoru?" Pita Vuk.
"Samo ako mi garantuješ da nas neće policija juriti."kazem kroz šalu.
"Dajem ti časnu reč."
"E onda ocu."

Svi smo se dogovorili da se nadjemo na keju pa smo krenuli. Mislim da bi me mama ubila da me vidi. Vozim se na motoru mokre kose dok vetar prolazi kroz nju. Ali meni ovo tako prija. Sunce polako zalazi, nema gužve u saobracaju. Osecam se kao da letim na vetru.

Stigli smo prvi jer su ostali svratili sa kolima da kupe piće i grickalice. Ja sam stajala na pozidi pokraj Dunava i kamenčičima pravila žabice po vodi. Videla sam da pored mog kamena proleće još jedan koji pravi žabicu koja je odskocila 8 puta. Okrećem se ka Vuku.
"Kako to radiš, moja posle tri skoka upadne u vodu." Pitam ga oduševljeno.
"To su godine vežbanja." Kaže ponosno.
"E pa pobedicu te ja."
"Ajde da vidimo." Kaže i ustane te krenemo da se takmičimo.

"Ponašate se kao deca." Kaže nam Mateja.
"Pa mi i jesmo deca." Kažem mu. Nervira me kad mi neko kaže da se ponašam kao dete. Zašto ne bih smela da se tako ponašam. Pa pobogu svi smo mi nečija deca.

Ostavili smo žabice pa prisli njima. Uzeli smo po flašu piva i poredjali se u krug. Krenuli smo da pričamo svoje blamove i bilo je presmesno.
"Joj vi ne verujete kako sam se ja izblamirao." Kaže Relja.
"Jednom sam se nesta uspavao za prvi čas a morao sam da stignem jer je bio pismeni iz fizike. A svi znamo da je to najgori profesor pored one iz srpskog. I budi mene majka dere mi se što kasnim, dovoljni imam izostanaka. A bila zima. Ja jurim oblačim se ne znam šta radim. Oblačim jednom rukom čarape drugom perem zube. I sad istrčavam iz kuće, trčim ka stanici da mi bus ne ode. Stojim ja tamo vidim svi me gledaju. Prvo pomislim možda sam zgodan vidim neke devojke ali nije mi jasno što me babe i dede gledaju. Kad prilazi neka žena kaže gospodine obuli ste čarape preko patika. Ja pogledam u noge kad vidim stvarno. Imao sam u zemlju propasti od blama. I dalje me blam kad se setim." Bukvalno umirem od smeha. On je lud. Kakvih priča dečko ima, ja ne verujem.
"Plus sam tog dana na odmoru u školi prodavačici umjesto ćao rekao halo. Ne znam šta mi je bilo tog dana."
"Brate tebi je baš zanimljivo u životu."kazem mu.
"Šta zanimljivo. Samo gledam kad ću se izblamirati. Bar me lepota izvlači."
"Joj narcisu jedan."kaže mu vuk.
Sedeli smo tako i pričali a mene je malo uhvatila jeza od hladnoće. Trljala sam rukama kožu kako bih se zagrejala. U tom sam trenutku osetila da je nesta toplo na meni.
"Evo ti duks, hladno ti je."kaže mi Vuk.
"Hvala."
"Ništa i drugi put."kaže mi a ja uzmem duks i uvučem se u njega. Osecam se kao da sam obukla najmekše ćebe na svetu.

"Joj kad smo već kod blamova morate da vidite moju i Mašinu sliku." Kaže Tina.
Ne znam na koju sliku misli jer blamantih hvala bogu ima milion. Svi smo se poredjali oko nje da bi videli koja je slika bila u pitanja. To smo bile nas dve prije otprilike 2,3 godine. Tina koja je upala u wc šolju i ja sa slomljenom rukom kako je izvlačim. Svi su počeli da se smeju.
"Jebote ovo si ti?" Pita nikola.
"Da haha."
"Šta ti se desilo."pita mateja.
"E moja drugarica je dragi moji prijatelji prošle godine smrsala 30 kilograma." Kaže Tina a meni se zacrvene obrazi jer mi je malo neprijatno kad neko priča o meni.
"Jebote 30 kg, svaka čast." Kaže Nikola.
"Hvala" Kažem postiđeno.
"Nemoj da se stidiš, budi ponosna jer si uspela ovako da se promenis." Šapne mi Vuk na uvo.

Prošlo je dva sata a mi smo svi mortus pijani. Samo ne znam kako ćemo kući. Bojan svira gitaru i peva Bajagine pesme a ja sedim pored Vuka sa glavom na njegovom ramenu. Umor me je stigao pa mi se malo i prispavalo, alkohol je učinio svoje.
"Hej lutkice, nemoj da mi zaspeš ovde." Kaže mi Vuk.
"Mislim da ne mogu da kontrolisem to kad ću zaspati."kažem pospano a on mi se nasmeje.
"Ajde ustaj vodim te kući." Poslušam ga i krenem ka motoru.

Vožnje se i ne sećam jer sam stvarno umorna. Sisla sam sa motora i pokušavam da otključam vrata ali mi ne ide.
"Zar si toliko pijana?" Dobaci mi Vuk.
"Nisam pijana uopšte." Kažem a on mi se podsmehne.
"Nisi pijana, a uporno kljuc ubacujes u bravu koja nije tu."
"Pomogni mii." Kažem kao malo dete.
A on pridje otključa vrata i otprati me do sobe. Poslednje čega se sećam je da me je pokrio i rekao Laku noć lutkice.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

"Ajde budi se pijanduro." Budi me Tina.
"Jel realno da me drugo jutro za redom budiš."
"Pa ti si mi se nesta pokvarila ne pamtim kad si ovako dugo spavala, nesta ti se desilo."
"Alkohol mi se desio."
"Ajde dole da doruckujemo i da ti nadjemo nešta za glavu." Sidjem dole uzmem vodu. Kada pijem alkohol jedino što mi je potrebno posle je voda. Pijem je kao kamila.
"Ja posle idem nesta da završim pa ti ako ti je dosadno zovi Danila ili budi ovde."
"Važi, moram nesta do grada da kupim pa ću otići ako mi bude bolje."

Već 15 minuta lutam po Liliju i tražim šampon. Bitno da mi je korpa puna nepotrebnih stvari. Osetim da sam se sudarila u nekoga.
"Izvinite molim vas." Kažem i pogledam osobu koju sam udarila ali to je Vuk.
"Ko nam je to još mamuran." Kaže on sa osmehom na licu.
"Ne pitaj me ništa. Ne shvatam kako ste i ti i Tina normalni a pili smo isto."
"To ti misliš, svi smo komentarisali kako možeš da popijes više od nas." Kaže a ja ostanem zaprepašćena, zar stvarno mogu tolko da popije.
"Ne znam šta mi se desilo pa sam toliko popila."
"Šta radiš ovde?" Pita me
"Tražim sampon koji ne mogu da nadjem."
"Pa pitaj radnicu."
"Bravo, kako se ja nisam toga setila." Kažem i zaustavim jednu radnicu.
"Izvinite da li imate šampon sa lukom. Pitam je a ona Kaže da ima i da sačekam da mi donese.
"Fuj, šampon sa lukom. Kako li to bazdi?" Kaže Vuk sa gađenjem.
"Sad ćeš da pomirises."kazem mu i vidim prodavačicu kako ga donosi.
"Ne neću to da mirisem."
"Ajde molim te za moju dušu."
"Ti nemaš dušu čim mi tražiš da to pomirisem."
"Vidiš kako ja mirisem a ne gadim se. Ima fin miris."
"Dobro ajde." Kaže a ja mu prinesem sampon nosu.
"Pa nije loše."
"Pa ne znam šta si mislio, da mirise na luk."
"Pa kad je sa njim logično je da mirise na njega."
"A šta ti radiš ovde?"pitam ga.
"Kupujem mami poklon za rodjendan."
"Ti baš voliš mamu."
"Da, ko je ne voli. Ona nas je donela na svet, život nam je podarila."
"Treba li ti možda pomoć za poklon?"
"Uvek, ti si žensko znaš šta je dobro."
"Šta voli tvoja mama?"
"Voli dobre parfeme, fina vina, i nakit."
"Odlično znam šta ćemo uzeti."
Kupili smo joj parfem, pa smo otišli do jedne radnje u kojom imaju vina u drvenim kutijama a na njima mogu da urežu šta god vi želite.
"Mislim da će mama biti oduševljena. Hvala ti na pomoći."kaže mi i poljubi me u obraz.
"Nema na čemu, javi da li joj se svideo."
"Ocu, vidimo se."
Kaže mi a ja krenem ka kući. Ovo je prvi put da me je poljubio u obraz i osecam se kao da sam u raju.

Još jedan deo je tu. Ako vam se svidja ostavite Vot i komentar🥰🥰