Kad si reko da me voliš

2.deo

Mislim sa ne postoji ništa lepše od svežeg letnjeg jutra. Sunce tek izlazi a napolju je tako prijatno toplo. Oseća se miris prirode a ptice veselo crvkucu na granama. I ako sam velika spavalica obozavam da se leti budim ranije i uživam. Ali za razliku od mene Tina ne voli jutro zato odlučujem da je ostavim da još spava dok ja uživam u miru i tišini.
Odlučujem da se malo osvezim pa odem do kupatila da se okupam, taman mogu da pustim da mi se kosa prirodno suši. Dalibor i Violeta su rano jutros otišli na Zlatibor jer tamo imaju kuću a mi smo ostale same. Nakon završenog tuširanja oblačim običnu širu haljinu a kosu malo prosusim peškirom. Odem do kuhinje da napravim hladni nes pa izadjem na terasu da zapalim jednu cigaretu. Pustila sam pesme na telefonu i uživala ispijajuci kafu. Mnogo sam srecna zbog sebe. Napokon znam da uživam u životu. Radim sve što želim. Osećam se dosta slobodnije i znam koliko vredim. Dok sam razmišljala samo sam osetila da me nesta stipnulo za nogu i počela sam da vristim.
"Pa jesi ti devojko normalna, srce mi je stalo oćeš da umrem ovde" Govorim presrtavljeno dok se ona guši od smeha.
"Joj samo da si mogla da vidiš svoju facu, Hahahaha umrecu"
"Samo se ti smij a ja ti ovde umirem"
"Dobro salila sam se. A gde si se ti to spremila da ideš bez mene?"
"Pa ne znam imam toliko društva ovde da ne mogu da se odlučim sa kim ću kad" kažem ironično.
"Od kud ja znam, možda sa onim sankerom od sinoc"
"Ma da sigurno"
"Pa bili ste slatki"
"Možda tebi meni nismo, samo drugari"
"Dobro, šta ćemo mi danas da radimo?"
"Prvo da nesta jedemo pa onda ostalo"
" Upravu si crkoh od gladi"
Kaže pa sidjemo da nesta jedemo.

15 minuta kasnije:
"Mašo upomoć!!!" Počne da se dere Tina
"Šta je sad?"
"Dodji brzo izgorece mi ovo" kaže i počne da paniči.
"Pa da si slušala mene sada bi jele fino nesta iz restorana, ne bi ti gorele viršle. U ostalom kako viršle mogu da ti izgore?" Kažem i pridjem da vidim šta je uradila. Kad gle čuda ono stvarno viršle izgorele.
"Ništa me ne gledaj ja sam sve kako treba uradila ali voda je brzo isparila i valjda je tako zagorelo."
"Pa u šta si gledala dok si pravila, definitivno si luda kad se zaljubiš"
"Nemojmo o mojoj zaljubljenosti nego šta ću sa ovim virslama?"
"Ništa da ih baciš u smeće i da normalno ko pravi ljudi naručimo da jedemo." Kažem i bacim viršle zajedno sa serpom u kantu.

Napokon došla je dostava i jedem svoju omiljenu cezar salatu. Napolju više nije onako divno kao jutros već kiša pljušti kao iz kabla. Izgleda da će nam dan propasti jer nigde ne možemo peske a na kišobrane smo alergične. Moje misli kao da namerno ponovo prekida Tina, ovaj put vrišti i gleda u telefon.
"Smiri se šta ti je?"
"Zvao me da izadjemooo!!" Kaže ushićeno.
"Kad? Gde? Moraš da se spremiš!" Počnem da je guram ka sobi.
"Kaže da će doći po mene za sat vremena da odemo na piće, joj kako ću izblamiracu se."
"Nećeš ne baksuziraj, ajde moramo da te sredimo"
Dok se Tina tusirala palo joj je na pamet da ja odem sa Danilom u isti taj kafić da joj držimo stražu, kao neka deca. Sad i ja tražim šta ću obući.
Ona se malo više sredila jer ipak ide na prvi dejt sa dečkom, dok sam ja u nekom opuštenom fazonu. Obukla sam bež top i bež begy trenerku, a na noge sam obula neke forsice. Tina je otišla malo ranije sa Nikolom, dok mi treba kasnije da se pojavimo.

Nakon nekih 15tak minuta Danilo je stigao po mene, kiša je prestala ali je još uvek mokro napolju. Medjutim ništa ne može da zameni Miris kiše u Novom Sadu. Prošetali smo malo centrom pa krenuli ka kafeteriji.
Odmah na ulazu sam ih primetila kako se zaljubljeno gledaju. Seli smo nekoliko stolova od njih pa nam je Tina mahnula da im pridjemo, što smo i uradili.
"Ej od kud vi ovde?" Pita nas a meni je smešno jer znam da sve glumi, ona nas je naterala da dodjemo.
"Evo malo izašli da prosetamo" kaže Dačo.
"Nikola da te upoznam ovo je Maša moja najbolja drugarica a Danila već znas"
Pridje mi i upoznamo se dok se sa Danilom pozdravi.
"Ocete da sednete sa nama?" Pita nas Nikola. A ja ne znam šta da kažem neću da im kvarim dejt, ali vidim očima da mi Tina govori da sednemo. Što smo i uradili.

Nisam ocekilava da će mi se Nikola tako dopasti kao osoba. Tako ide uz Tinu a i vidi se da se zaljubio u nju.
"A čekaj kako ja tebe nisam vidjao, znam tinu iz škole, gde ti ideš?"
"Ja sam iz čačka tamo je Tina živela pa se tako znamo"
"A jeste ti i Danilo zajedno?" Šta je ovo svi nas povezuju, jedan deka je rekao Danilu dok smo šetali da uhvati devojku za ruku, mene, jer tako rade pravi kavaljeri.
"Ne, ne znam što nas svi povezuju."
"Eto vidiš draga moja Mašo to je neki znak ja savršen ti savršena moramo da budemo zajedno." Odma se javlja ova budala.
"Važi Ljubavi možda samo u tvojim snovima." Kažem mu a on odmah napravi tužnu facu.
Sedeli smo dugo i baš smo se lepo provodili čak smo malo i popili.
"Joj znate šta bi mogli da radimo?" Javlja se Danilo.
"Šta?" Pitamo svi?
"Takmičimo se ko će skupiti više brojeva telefona nas dvojica od devojaka a vas dve od muškaraca."
"Ja bih ali ovo dvoje su na dejtu, jedino ako im ne smeta" Pošto su popili i oni su se složili pa sad svi lutamo gradom i trazim i brojeve telefona.

Dok sam šetala centrom videla sam u jednom kafiću Ridjeg (šankera iz kluba) pa sam odmah prisla da uzmem broj telefona.
"Ćao, valjda me se sećaš ja sam Maša od sinoc. Sad mi brzo daj tvoj broj telefona, i vi svi brzo."
"Sećam se ali šta će ti naši brojevi telefona?"
"Samo mi upiši brzo."
Vidim da me njegovi drugari gledaju.
"Ajde i vi brzo, takmičimo se ko će više brojeva skupiti pa mi treba. Ne brinite neću vas uznemiravati."
Na kraju sam dobila broj od njih sedmorice zahvalila se i brzo otišla da dalje tražim. Ostalo mi je još 15 minuta moram bar još 5 brojeva da skupim.
Brzo ulazim u neku kladionicu, jer pretpostavljam da ima muškaraca. I hvala bogu ima ih i to dosta.
"Ja se izvinjavam što vam smetam da li možete da mi date vaše brojeve telefona, bicu vam večno zahvalna."
Većina ih je napisala na papiriću, dok je jedan momak uzeo moj telefon da upiše broj.
Super sada zvanično imam 26 brojeva, nadam se da pobedjujem. Dogovorili smo se da se nadjemo na trgu slobode taman imam vremena da stignem i tamo. Vidim Danila kako trči, a sa druge strane stižu i Tina i Nikola.
"Ja sam sigurno pobednik, kakve sam sve devojke naso a od svih uzeo brojeve." Kaže Danilom
"Nemoj odma da se radujes ja mislim da sam pobijedila."
"Koliko imate brojeva?" Pitaju nas Tina I Nikola.
"Ja imam 17, a Nikola 14" Kaže Tina
"Ja 26." Kažem ponosno
"STA? Pa ne može ja imam 26 a ocu ja da budem pobednik!" Iznervirano kaže Danilo.
"Ajde ko pre nadje još jedan broj pobednik je."
Znala sam da ću pobediti, on je budala počeo da trči do nekih devojaka a ja sam prisla Nikoli i uzela njegov broj. Niko nije rekao da ne može.
"Našao sam!" Trči i dere se.
"Više sreće sledeći put ja sam prva"
"Kako nisi se ni pomerila odatle?"
"Uzela sam Nikolin broj."
"Ne može, ne može on nam je drug."
"Dakili srećo nemoj da se nerviras ja sam pobedila, možda sledeći put to budeš ti." Kažem ponosno dok on gori od nervoze.

Šetali smo jos malo gradom kad je meni počeo telefon da zvoni.
"Halo"
"Ćao lutkice"
"Pogrešili ste broj." Kažem i prekinem, ali ovaj neko je uporan i ponovo zove.
"Gospodine pogrešili ste broj."
"Nisam malopre si uzela moj broj u kladionici, hteo sam da te pitam šta radiš večeras."
"Uzela sam ja tvoj broj ali odakle tebi moj?"
"Kad sam upisivao trznuo sam sebe da mi ostane. Jesi slobodna za druženje večeras kod mene?"
"Kretenu jedan šta tebe zanima šta ja radim večeras, nisam raspoložena niti ću ikada biti da sa tobom večeram, ćao."
Kažem iznervirano i prekinem.
"Eto ti kad budalama daješ broj samo radi opklade." Jedva je čekao nesta da mi prebaci jer sam pobedila.
"Još uvek sam pobednica jel znaš?" Obozavam da mu stavljam so na ranu. Svi koji znaju Danila znaju kako je takmičarski nastrojen i da uvek mora da pobedi.
"Mrš" kaže, ponovo sam ga iznervirala.

Evo ga još jedan deo. Nadam se da vam se dopada. Volela bih da ostavite Vot i komentar🥰