Poljubac Inferna

Šesto poglavlje

Ponovo sam prekinula pristignuli poziv od Džo, moje najbolje drugarice. Pretpostavljala sam da je do sada čula šta se desilo pa me zove da se uveri da li sam dobro.

Odlučila sam da nemam živaca da nastavim raspravu od sinoć koja je tinjala, ostajući nezavršena. Skinula sam se i uronila u kadu koju sam napunila pa u nju ubacila penušavu bombu sa šljokicama. Pustila sam kosu i misli potpuno usmerila na prijatan miris pene i tople vode koji me je okruživao, pokušavajući da ne mislim na Tanatosa, njegove ciljane zadatake i Iana.

Nekako sam živela sa sobom i svojom prošlošću, koja je ostala bolna zbog mog očuha, mada sam se oduvek pitala da li bih isto to doživela da mi je otac preživeo srčani udar kada sam imala četrnaest. Zapitala sam se, šta bi se desilo, da tata nije ušao tog dana tada u kuću i zatekao Tanatosa. Da li bi me odveo iz te kuće pakla? Da li bi to nešto promenilo?

U mislima mi je iskrsla slika jedne večeri kada sam se namerno duže zadržala kod drugarice kako ne bih morala da dođem kući i budem razlog svađe. Nisam želela da dođem kući jer sam znala šta me čeka. I kao što je uvek bivalo, sa vrata me je moj odvratni očuh Tanatos povukao za kosu i uvukao u kuću; doduše, tada još uvek nije sam sebi dao taj nadimak. Bio je samo običan čovek u siromašnom predgrađu koji je uživao u tome da maltretira svoju pastorku. Ljudi su znali za to - u prolazu su čuli buku i galamu koja je dolazila iz naše kuće. Niko nije bio gluv na naše svađe ali su se jednostavno opredelili da ne čuju.

Najednom, od svih mogućih svađa između Tanatosa i mene, iskrsao mi je događaj u glavi od te večeri kada me je uvukao u kuću. Žalio se da sam kasnila, a majka je kao po običaju uvek ćutala. Gledala je televizor ili pravila se da radi nešto po kuhinji dok se Tanatos istresao na meni. Naravno da nisam kasnila, a i da jesam, to nije njegova briga jer ni jedno ni drugo nisu marili za mene. Mama bi primetila da me nema tek kada posle tri dana ne bih došla kući na spavanje, a Tanatos je ubijao Boga u meni i tražio razlog za svađu tako da je bilo očigledno da ga svakako nije briga.

Ono što me je čudilo je... što nikad u životu nije digao ruku na moju majku. Nikada nije povikao na Naveju. Uvek sam to bila ja.

Tanatos je imao neku bolesnu opsesiju da sve probleme leči batinjanjem mene, a Naveja je bila opsednuta Tanatosom da bi reagovala. Mogu slobodno da kažem da je moja majka patila od nečega u mladosti, od nečega što nikad nisam saznala, jer kada su se Tanatosove tamne strane ispoljile kada je počeo da živi sa nama, odnosno kada je počeo da me tuče, Naveja je na to zatvorila oči. Da li je odlučila da se pretvara da se to ne dešava ili je bilo nešto drugo u pitanju, nisam bila sigurna ali me trenutno nije bilo briga.

Sve te loše stvari sam ja bila spremna da pustim iz svog života ali izgleda da one nisu htele da puste mene.

Misli su mi poletele i ka Ianu.

Protrljala sam oči, uzdahnuvši i naslanjajući se na kadu. Poželela sam da se vratim u veče ranije i da malo smirim strasti što se tiče bučne rasprave sa Ianom, ispred restorana. Mogu da kažem da sam se ponela kučkasto ali i on je mene uhvatio na prepad. A nisam bila spremna za to...

Prošle večeri

"Kako to misliš?", zbunjeno sam zatreptala, dok mi se Ianovo sudbonosno pitanje i dalje vrtelo u glavi poput pokvarene kasete čija je muzika zablokirala na određenom delu pesme.

"Kako to mislim? Pitam te da se udaš za mene Niki. Nisam siguran da tu treba objašnjenje", preklopio je kutijicu sa prstenom i povukao je ka sebi. Ianove oči su besno zaiskrile.