Hawoe POV.
Pišem zadaću iz matematike. Na 176 sam zadatku, kada me prekine kucanje na vratima. Ustajem se te ih otvorim.
Ispred mene se nalazila djevojka duge crne kose i crnih očiju. Kosa joj je dosezala do kuka i bila je valovita.
Nosila je uske crne hlače i sivu majicu na kojoj je bio znak elementa zraka. To je, dragi moji, bila moja naporna sestra.
"Hoćeš li samo buljiti u mene ili ćeš me pustiti?"
"Mislim da odgovor znaš ", odgovorio sam.
Prekrižio sam ruke na prsima i tako stajao na vratima da ne može ući.
"Ma daj. Rođenoj sestri blizanki ne daš da uđe u sobu. Pa stvarno si bahat, braco ", rekla je te napravila nadurenu facu.
"Pa kao da nismo vladari zraka. Ne pravi se da nisi i ti takva. Hajde, sada produži odakle si i došla."
Krenuo sam zatvoriti vrata, ali je ona stavila nogu tako da ništa od toga. Nekako se uspjela progurati te mi je ušla u sobu. Glupača.
"Reci mi što hoćeš pa da mogu nastavit pisat zadaću do kraja bez ometanja ", govorio sam dok sam zatvarao vrata.
Kada sam se okrenuo ona je ležala na mom krevetu i gledala u plafon. Nekako je čudna.Vratio sam se na stolicu te se okrenuo prema njoj. U sobi se samo čuo sat i ništa više. To nimalo ne liči na nju. Pored nje rijetko dođeš do riječi.
"Znaš... Stvarno si sretan što ne moraš dijeliti svoju sobu s drugom osobom. Ne moraš se brinuti da će ti dirati stvari ili uzimati tvoju odjeću ", pričala je polagano.
Znam o kome priča i da je se nalazimo u drugoj situaciji najrađe bih je izbacio van. Ali sad ne. Nikada nije bila tako smirena. Uvijek je bila nabrijana u mom prisustvu, svađala se ili tukla.
Ali ovo ne. Kao da je totalno neka druga osoba ispred mene.
"A sada će to sve postati drukčije. Više ne ćemo moći raditi što hoćemo, više ne ćemo biti slobodni. Dolazi velika promjena, braco, velika promjena ", govorila je monotono.
"O čemu pričaš?" upitao sam je.
Polagano je okrenula glavu prema meni, a njene crne oči više nisu imale bijelog. Bile su potpuno crne. U tom trenutku mi srce preskočilo otkucaj, a moje ruke se počele znojiti.
"Dolazi veliko Zlo."
Allis POV.
Kada smo završili ručak, Syany je predložila da se malo odmorimo i da bi kasnije Gaby i ja mogle proći gradom.
Složile smo se. Ionako mi je trebalo malo svježeg zraka.
Sada smo u sobi Gabynog brata. Soba je slična onoj u kojoj sam se probudila, samo što u ovoj nema ormarića za šminku.
"Moj brat je drukčiji ", rekla je Gaby.
Nisam znala zašto joj je to sad došlo u glavu, ali moja znatiželja je bila sretna.
"Kako to misliš?"
Gaby je sjela na pospremljen krevet i gledala po sobi.
"Izgledom, ali ne samo to. On ima svoj neki svijet koji je jako teško razumjeti ako ne znaš njegovu prošlost. Kada pričaš s njim, nekad imaš dojam da nije jednostavno tu ", duboko je udahnula.
