Oleg
Od kako je Matea onda otišla od mene osjećao sam se nekako čudno. Imao sam tu neko bol koja se nije mogla objasniti u grudima. Trudio sam se da to zanemarim. Sara je bila prisutna tu u mom životu. Često bi me nagovarala da Mateu prijavim zbog moje otmice, vezivanja i zbog zamjene brave na vratima ali ja sam to odbijao. Ne znam. Nekako to nisam mogao da dozvolim da joj se uradi. Sara je živjela kod mene. Ali nekako nisam joj dozvolio pa spava u mojoj sobi na mom krevetu. Znam da sam čudan. Ali kada sam zadnji put tu uzeo Mateu nekako mi nije imalo smisla da druga žena tu spava.
Pa smo odlučili u dnevnu sobu. Sara se bunila zbog neudobnosti kauča i zašto odvojeno spavamo ako smo vjereni. Često bi znao da se izvlačim zbog bolova u leđima, nogama i nadao sam se da je ona nekako tu priču mogla da proguta. Kada bi Sara dolazila i odlazila na posao ostajao bi sam. Gledao bi TV. Listao nešto po telefonu. A često bi znao da gledam kroz prozor. Pitao bi se gdje je ona. Neka sila me je tjerala na to.
Možda je konačno shvatila. Pa je zato nema. Uvijek sam mislio da će da dođe. Iznenada da se pojavi na vratima. I dalje pamtim kako joj je sva ona odjeća spala na glavu.
Nespretna djevojka.
A tek kad me je zavezela. Stvarno je bila prava mustra.
Naveče kada bi jeo Sarinu hranu često bi zamišljao da je to od Mateje. Ova hrana mi nije nikako odgovarala. Čak mi je i bilo muka. Vidi se da je Sara očajna kuharica. Samo ne bi trebalo da joj to kažem. Ipak se ona o meni brine. A onda samo u toku večere mi kaže.
"Šta misliš da se vjenčamo?"
Ono parče mesa koja sam se s mukom borio dok sam isjekao nožom mi je zapalo u grlu.
"Da se vj.. vjenčamo?! Ali zašto? Dobro nam je ovako mislimm.." , pokušavao sam da dobijem na vremenu.
"Paa dugoo smo zajedno i biloo bi red znaš svijet može da priča.." , aa onda počinje da plače , ".. ti me ne voliš pa me zato nećeš oženiti."
O ne opet suze.
"Nemoj molim te da plačeš. Evo prošlo je već mjesec dana od kako živimo zajedno, može li za četiri mjeseca..." , i ne dovršim šta sam imao da kažem, Sara ustaje sa stolice, sjeda i počinje kao luda da me ljubi po licu, bradi.. A kada dođe do usana samo se pomjerim u stranu i poljubac završava na mom obrazu. Svojim rukama počinje da mi skida majicu. Ali je ja na vrijeme odgurnem od sebe. Pod izgovorom da me boli stomak.
Naredni mjeseci su bili isti. Nismo imali nikako seksualni odnos ja sam to izvjegavao. Odlučio sam da čekamo prvu bračnu noć. Ali izgleda da Sari to nije smetalo. Ona je preuzela svu brigu oko vjenčanja. Ja bi je često znao upitati gdje su mi roditelji da li bi ih mogao vidjeti ali Sarin jedini odvovor je bio da imaju posla ali da će svakako biti na našoj svadbi.
Ona je izabrala kumu. Neka njena drugarica po imenu Nataša. Bila nam je jedno veče u posjeti. Ali sva je nekako vještačka. Oni dugi nokti u različitim bojama. A tek glas. Kako je piskutav.
Onda smo tu imali još jedan problem. Koga ja da izaberem za kuma?
"Saro, ali ja ne znam koga da pitam za kuma?" , rekao sam joj jedno jutro dok se ona spremala da ide na posao.
"Ne brini se to ću ja danas da sredim. Možda ga čak i dovedem da ga vidiš."
Jedva sam čekao da ona danas dođe. Da nekog pitam još više o sebi.
A onda kada se pojavila sa nekim momkom istih godina kao i ja.
"Oleg ovo je Ivan, znam da se ne sjećaš ali vas dvoje ste radili zajedno u cafe bar "Bura" "
Pružio sam tom momku ruku i nekako u tom pozdravu sam osjetio sigurnost.
Ivan mi je pričao o tome kakav sam ja, šta sam volio da radim. Koliko me kratko poznavao ja sam bio zadovoljn sa tim informacijama. Kaže da sam bio mnogo dobar, volio sam pjevati, gledati utakmice.
Nataša kada bi dolazila do nas, znala bi često da se mota oko Ivana pod izgovorom da je kuma. Pa da kumovi moraju da se drže zajedno. Da se dogovaraju.
Kada su djevojke otišle na probu vjenčanice morao sam Ivana da upitam.
"Imaš li ti možda neku djevojku koju si volio? Mislim kako znam da sam spreman za ovaj korak druže?"
"Uhh vjeruj ne znaš koga to pitaš. Pa jednom sam volio mnogo jednu djevojku i mnogo sam se toga bio uplašio. To je bilo toliko jako da smo se odlučili vjenčati ali sam kao što sam ti rekao mnogo uplašio i ostavio sam tu djevojku na vjenčanju."
"Ali zašto si je ostavio ako si je volio? Zar se to radi nekome koga voliš?" , e tek mi sad Ivane nisi jasan.
"Zato što sam budala. Ona.. ona je bila divna.. anđeo. Izgubila je roditelje i ostala je sama na svijetu. I kada smo se upoznali u meni je vidjela nekog zaštitnika. Znaš ona je bila toliko hrabra i prva mi rekla da me voli. Nije se toga plašila. Ali moje je društvo tadašnje bilo užasno. Ni dan danas mi nije bilo jasno kako sam dozvolio da je vređaju kada bi mi rekla da me voli."
"I šta se onda desilo?"
"I ništa. Htjeli smo da se vjenčamo i ona je pristala na malu ceremoniju. Nije joj bila bitna ni vjenčanica ni torta. Samo sam joj ja bio u mislima u srcu. I ispao sam takva budala da sam je pred svima ostavio. Vjeruješ mi nikada neću zaboraviti te njene suze. Tu bol. I dalje je vidim kada krenem da spavam."
"A kako se zvala? I gdje je sada?"
"Zvala se Lola Duran. I od tada je nisam vidio. Doselio sam se ovdje. Počeo da radim i tebe upoznao."
Uhh druže. Ko bi rekao.
Polako je prošlo i ta četiri mjeseca. Išao sam doktoru na kontrole. I dalje mi se pamćenje nije vratilo. Osvanuo je dan svadbe. Ivan i ja smo za to vrijeme se spremali da pođemo u Crkvu ali i dalje me je pratio u stomaku taj čudan osjećaj. Često bi mislio a šta da i ja Saru ostavim na svadbi. Ali šta je tu je. Sada nema povratka.
"Kume jesi li spreman?"
"Mislim.. Ivane.. da li bi mogao da odeš do sobe zaboravio sam sat."
"Sve za kuma."
Kada se vratio, izašli smo ispred. Ivan je otišao do garaže a ja sam ga čekao. Vidim da djeca igraju fudbala. Blago im se. Sve je lako kad si mali, i ne razmišljaš. A onda iznenada vidio sam kako lopta ide u mom pravcu i kako me udara u glavu. Pao sam na trotoar.
Kada sam se probudio u svojoj sobi, Ivan je bio čudno obučen. Prvi put da ga vidim u ovakvom odjelu. A da stvar bude još čudnija Sara u vjenčanici.
"Matea.. gdje je ona?"
"Ne ljubavi, nije Matea ja sam Sara." , o ne glava me tako boli a ova sa svojim piskutavim glasom čini da me i dalje boli.
Gledam je u čudu.
"Nisi ti moja ljubav i kakav je ovo cirkus. Ti tu u vjenčanici. Matea? Gdje je ona?"
"I meni je kume na početku bilo čudno što hoćeš Saru da ženiš ali nisam se mješao to je tvoja stvar." , reče mi Ivan.
Da oženim Saru. A onda mi sve prođe tako brzo ispred očiju. Matea i ja na plaži. Plivamo. Njoj se jede sladoled. Kamion hoće da je udari. Ja je gurnem. Onda bolnica. Bože nije moguće da sam joj sve one stvari rekao.
Brzo ustajem sa kreveta. Ne obraćam pažnju na Saru i njenu galamu. Trčim koliko me noge nose. Prokleta kiša pada. Molim te Bože da je Matea na istom mjestu da živi.
Menjem se stepenicama do nje onako izbezumljen. U puti sretnem jednu djevojku. Zakačim je dok trčim. Viknem samo izvini i onda stanem ispred njenih vrata.
Zvonim. Čekam trenutak. Dva. Neko otvara. A meni srce kuca mislim da ga sada i ona može čuti.
I kada otvori vrata. Matea je. Ona je. Moja. Tu je. Nije nikud otišla.
Gleda me iznenađeno a ja spuštam pogled i vidim da je trudna. Moje dijete.
Imam dijete sa njom. Mojom nespretnom djevojkom.
Poglavlje posvećujem mojim najboljim djevojkama 💙💙
marinnaa95
AnaLuar7
sunflower_vol_6
_closetome_
❤💜💋💖
Novi nastavak će biti večeras.
Došla sam na ideju da pišem priču o Loli i Ivanu, ali to ću objaviti kada budem završavala priču "Odlaziš i ti od mene"
Pa izgleda da se nekom pamćenje vratilo.
Mišljenja 😍🤗💖?