𝐙𝐚𝐭𝐢𝐬̌𝐣𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐝 𝐛𝐮𝐫𝐮| 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

Trideset peto poglavlje

Matea

Polako ulazim u šesti mjesec trudnoće. Kada sam prihvatila prsten, Olega više ništa nije moglo da zaustavi sa pripremama za našu malu proslavu. Odlučili smo se samo za matičara, a kada nam dođe naša djevojčica i ja malo da smršam biće Crkveno vjenčanje i ja u sirena vjenčanici. Pošto sada nisam u mogućnosti da je obučem, zbog mog stomaka, odlučim se za bijelu jednostavnu haljinu, lepršavu, i koja na sebi ima sitnih plavih ruža. Ta haljina je bila pun pogodak kada smk Lola i ja išle gradom i vidjele je na izlogu. Kada sam je obukla, bila je kao da je napravljena za mene.

Oleg i ja smo išli redovno na moje preglede kod doktorice. Trudio se da ide sa mnom svaki put. Ubrzo je pronašao i on posao. Kako se često vozio taxi-em, otišao je do njih, malo se raspitivao oko posla. Obećali su da će mu se javiti, i evo već sedam dana radi kao vozač taxi-ja. Često bi dugo u noć znali da pričamo. Priznao mi je da se ne želi vraćati na stari posao kako ne bi sreo Saru, i da se loše uspomene ne bi vratile, mada mi je priznao i da je Sara veoma psihički loše, da se nalazi na liječenju u bolnici. Ali često bi Oleg znao da završi naše noćne razgovore sa tim da ima iznenađenje za mene, koje ću da tek saznam poslije našeg skromnog vjenčanja. I dalje je bio u mom stanu. Nismo išli do njegove kuće, kako on kaže ne želi da budemo tamo takođe zbog Sare, jer je disala isti vazduh kao i mi.

Konačno je došao i taj dan. Divno sunčano nedeljno jutro. Lola je došla i imala je takođe jedno malo iznenađenje za mene. Sa njom su došle još dvije djevojke koje su bile zadužene za moju frizuru i šminku.

"Lola, ne znam kako da ti se zahvalim zvog ovog iznenađenja. Znaš da je meni danas bilo svejedni kako ću izgledati."

"Zahvali mi se tako što ćeš biti srećna, vesela i uvijek tako nasmijana."

Kako ja volim ovu djevojku. Počeli smo sa pripremama. Jedna od djevojki koja se zvala Nika mi je počela da pravi frizuru. Rekla sam joj da želim prvo da mi uvije kosu, a potom da to pokupi i napravi punđu. A druga djevojka Isidora me počela šminkati. Za to vrijeme čula sam zvono na vratima. O ne, nije valjda Oleg. Ne može me ovako sad vidjeti. Pa to nesreću donosi. Lola me smirila i obećala da ode ona otvoriti vrata.

Bila sam mnogo nestrpljiva dok se nije vratila. Ali kada se pojavila u ruci je držala buket plavih ruža i malo pismo. Samo je rekla da je Ivan donio poklon od Olega. Lola nije mnogo pričala o Ivanu, nisam ni ja bila ta koja bi prva počela tu temu. Znam da joj nije bilo lako pogotovo jer će i on biti tamo. Zato imam i ja za nju iznenađenje.

"Pošto sam ja već gotova, djevojke Lola je moja najbolja drugarica i kuma, tako da prepuštam je vama. Ima da od nje napravite princezu iz snova."

"Ali Matea, danas je tvoj dan." , reče mi Lola.

"I tvoj je. Djevojke Lola je vaša, a ja idem da vidim šta je to moj budući muž napisao."

Otvaram pismo, i mirišem one ruže.

"Znam da mi nisi još uvijek oprostila, ali ipak je danas naš dan, dan kada ćeš postati gospođa Vranješ. Ruže obavezno ponesi, želim da te vidim sa njima danas i da molim te, znam da ćeš sada namjerno to uraditi, nemoj puno kasniti danas. Već sam nervozan."

Volim te
Oleg"

Pa dobro možda neću malo kasniti, ali sigurno ću kasniti. Kako su ruže lijepe. Vraćam se do Lole, i vauu, djevojke stvarno znaju da urade posao.

"Lola, pa ti si prelijepa. I ta haljina. Ma čista desetka."

"Hvala ti, vjeruj i ja sam neobična sama sebi kada se vidim u ogledalo."

Eh Ivane, kad je danas ponovo vidiš ali u drugom izdanju, ne bi ti bila u koži.

"Još mi pomozi oko haljine moje i spremne smo."

Lola i ja malo kasnimo. Ali hej, ipak sam ja mlada i udajem se imam pravo na to. Nas dvije dolazimo do mjesta gdje će se održati naše malo vjenčanje. Vidim ga. O Bože kako je lijep.

Stoji tamo pored Ivana u plavom u odjelu i mnogo je bio nervozan ali kada me ugleda stane na trenutak i samo me gleda. Kada dođem do njega samo usnama oblikuje savršena. Ivan stane do Olega, Lola do mene. A i ovo par sekundi što mogu da vidim jeste da Ivan ne skida oči sa Lole. Pa kume mislim da sam dobar posao obavila.
Matičarka počinje. I onda dođe do gladnog dijela. Prvo mene upita.

"Da li vi Matea Savić uzimate ovdje prisutnog Olega Vranješa za Vašeg supruga? Da ćete ga voliti u dobru i zlu dok Vas smrt ne rastavi?"

"Da."

"Da li vi Oleg..."

Oleg ne bi bio Oleg kada ne bi prekinio u razgovoru nekog.

"Da pristajem. Mogu li sada da poljubim moju ženu?"

Matičarka se samo nasmije dozvoli to.

"Kako si samo lijepa i samo moja." , i sa tim riječima spaja naše usne zauvijek. A od jednon osjetim u stomaku male udarce. Nasmijem se i uzmem njegovu ruku i stavim je na stomak.

"Izgleda da nam je još neko srećan."

A onda se potpišemo prvo mi, a ona Lola i Ivan.

"Imam jedno iznenađenje za tebe draga moja gospođo Vranješ. Ivane ti vozi Lolu, i ićeš za nama. A ja idem sa svojom ženom."

Opaa, vidim da Loli nije svejedno što ide sa Ivanom ali ipak pristaje.

Oleg mi stavlja povez na oči. Kakvo li je smislio iznenađenje. Vozimo se u tišini. Ja sa povezom na oči ništa ne vidim. Kada stane, polako me izvede i nasloni se na mene. Skida povez i ja malo je reći da sam iznenađenja.

"Oleg šta je ovo?"

"To je ljubavi naša nova kuća. Staru sam prodao, i što sam dobio novac sam odmah kupio ovo. Nadam se da ti se dopada?"

"I više nego što misliš hvala ti na tome. Volim te."

"Volim i ja tebe."

Lola i Ivan su stigli odmah za nama. Oleg je na sve mislio već smo imali odličnu večeru. Ja sam sve po malo jela. A onda je pustio laganu muziku gdje smo nas dvoje plesali. Bilo je lijepo. Mnogo sam uživala. Kumovi su još malo bili sa nama.
Lola se izvinila da mora da ide i da želi da se sada sebi posvetimo, danas je naš dan. I Ivan je isto otišao.

Skidam onu haljinu sa sebe i oblačim spavaćicu, gdje više otkriva nego što sakriva. Mnogo je providna i nadam se da ćemu se to dopasti. A Oleg kada je vidi, pa recimo da je odmah pokidao i da smo cijele noći vodili ljubav do jutra. A potom smo umorni zaspali.

Još četiri poglavlja i epilog i stigli smo do kraja ove priče 😭🙈💖

Mišljenja 💙💑💏?