𝐙𝐚𝐭𝐢𝐬̌𝐣𝐞 𝐩𝐫𝐞𝐝 𝐛𝐮𝐫𝐮| 𝐳𝐚𝐯𝐫𝐬̌𝐞𝐧𝐚 ✔︎

Dvanaesto poglavlje

Matea

Današnji dan se uveliko završava. Noć polako počinje. Gledam kroz prozor, nebo je prekriveno zvijezdama. Stvarno predivna slika. Uzimam telefon, izlazim na balkon, od jednih soba koje sam upravo završila sa sređivanjem, zumiram kameru i slikam nebo puno zvijezda. Potom mi telefon zavibrira. Njegova poruka. Memorisala sam ga ''O'', tako da uvijek znam da je Oleg. Nikad ne znam kada mogu telefon da izgubim, a i ne bi željela da neko čita naše poruke. Znam da nas na poslu, niko za nas i ne zna. A i bolje je da tako i ostane. Što manje ljudi znaju za vašu sreću, duže ćete i biti srećni. Mnogo sam razmišljala kako da napišem pored njegovog broja ime, nije mi se nikako svidjelo da napišem 'Sunce moje', 'Sreća moja' ili da ne spominjem 'Ljubav moja'. Tako da je ''O'' nekakv bar po meni 'normalan naziv za Olega'.

Onda kada sam vidjela Saru kako ga je poljubila u obraz, i kako se samo na Olega ruku stavila i blizu mu prišla, osjetila sam strašan grč u predjelu moga stomaka. Plašila sam da on neće pred Sarom da poklekne. Ona je mnogo ljepša od mene, zna te ženske manire zavođenja, bolje od mene. Sebe nisam nikad mogla da zamislim da nekog zavodim umilim treptanjem očiju, ili rukama da nekog dodirnem a zatim kažem nešto maznim glasom. Kada bi se našla u blizini nekog momka, pa čak i ovdje trudila bi se da ih izbjegavam. Do juče čestito nisam se znala ni ljubiti, a kamoli šta više. Znala sam ja šta taj grč predstavlja. Predstavlja strah, i malu dozu ljubomore. Plašila sam se da ću i bez njega ostati.

Zato sam prihvatila da budem kod njega nakratko, da se malo bolje upoznamo. Od onog na plaži nije dalje prelazio granice. Poštovao je moje želje i mene maksimalno. Pa sam se i ja malo opustila.

''Ako si završila, čekam te ispred.''- on je.

Na brzinu zaključavam sobu, odlazim do WC za poslugu, presvlačim se u svoju odjeću, i sa najvećim osmjehom idem prema njemu. Ljubim ga zvučno u njegove mekane usne, i uzimam ga za ruke. Moj prvi hrabri korak.

''Čemu dugujem ovo?'' veselo me upita

''Pa možda zato što ćemo noć provesti zajedno.'' - kada shvatim i sama šta sam rekla, zbunim se još više pa samo na to dodam ''Mislim, večerat ćemo, ti ćeš spavati na kauču, ja u tvojoj sobi..''

''Znam šta si mislila, 'ajde da požurimo.''

Stižemo do mjesta gdje on živi, čini mi se miran kraj. Svjetla su pogašena kod njegovih ostalih komšija. Bar nešto. Ne bi voljela da nas neko vidi. Bar još neko vrijeme. Znam da se ne treba nikom pravdati, ali opet bilo bi mi malo neprijatno, kada bi me vidjeli.

Kada otključa vrata, uvede me u hodnik koji je prepun plavih ruža.

''Nisam znala da voliš cvijeće, mislim plave ruže. Pogledaj samo, cijeli hodnik je pun toga.''

''Nisam ni ja znao dok nisam upoznao, jednu nespretnu djevojku, koja me je zalila vodom.''

''Malo me je sram, kad se sjetim šta sam uradila, a pri tome je bila baš prljava, i nisam te vidjela, i ruka sama od sebe krenula da je prospe.''

''Mhmm sama od sebe kažeš.'' - nasmija mi se i krene da me ljubi. Prvo poljubi moju gornju usnu, a zatim donju, radi to tako polako, kao da me želi izluditi. Znam da se plaši da mene ne uplaši, ali želim njega kakav je inače. Matea red je bi bio i za drugi hrabri korak.

Stavljam svoje ruke oko njegovog vrata, i prvo poljubim njegov nos a potom usne, zatim se spuštam do njegovog vrata. E sad ću to da uradim. Otvorim malo svoje usne i njegovu kožu uzmem svojim zubima. Prvo polako, a zatim brzo gricak kožu njegovog vrata, a on čvrsto drži moj struk.

''Matea, šta mi to radiš?''

''Ššš, samo se prepusti.'' Potom jezikom prelazim moj ugriz i tako nastavim po cijeloj dužini njegovog vrata. Njegove se ruke spuštaju do moje zadnjice, i drži ih par trenutaka. Spušta ih još niže da bi me uhvatio za butine, i počeo nositi prema dnevnoj.