Još jedna neprospavana noć. Još jedno novo jutro dočekano u društvu drugih ljudi. Ništa nije na mestu. Život mi je ponovo u haosu. Zapravo, za poslednja tri meseca, nimalo nisam odmarala. Treba mi odmor od sveta, od same sebe.
Polako mi nedostaje snaga za suočavanje s problemima.
Trgnuo me je iz misli Ognjen koji me je uhvatio za ruku.
O: ,,Pronaći će tu osobu."
Uveravao me je. Klimnula sam glavom iako sam znala da neće. Nešto mi je govorilo da imam posla s nečim što nikada ranije nisam srela. Neće pronaći osobu koja je provalila u moj stan ali tata zna o tome sve za razliku od osoba koje okružuju mene i Ognjena.
Komšije su se spustile kako bi se žalile ali su ubrzo odustali od toga kada su videli policiju na mojim vratima.
J: ,,Zanima me kuda sve ovo vodi..."
Tata se pojavio u dnevnoj sobi. Skockan do bola u najskupljem njegovom odelu za poslovne večere, nosio je novine i izgledao ljutito. Bacio ih je na sto i pokazao na naslovnu stranu.
T: ,,Laura, šta je ovo?"
Na slici smo se u više primeraka nalazili Aleksej i ja u Ušću. Na jednoj slici smo pričali pored Deksika, na drugoj smo se prepirali u juvelirnici, a na trećoj...
Uzdahnula sam.
Mrzim novinare. Ljudi idu u novinarstvo jer ih taj posao zanima, ali potom, ubadanje noseva u tuđe živote, postaje opsesija od koje žive.
Zato mi niko sinoć nije prilazio. Čekali su, uslikali, i objavili nove vesti sa naslovom:
NOVA LJUBAV MODELA NAKON RASKIDA SA KRUPNIM BIZNISMENOM?
Alek radi u firmi svojih roditelja ali ništa nije stekao sam. Zašto ljudi uvek prave slonove od miševa?
Sve je tako pogrešno.
J: ,,To je moj prijatelj."
T: ,,Ko je on? Čime se bavi?"
Bes u meni je kipio.
Neko mi je pretio ali on dolazi u moj stan nakon toliko sati i pokazuje mi bezvezne novine koje nimalo nisu važne. Kako ovaj čovek može da bude toliko jadan i bedan?
Provocirala sam ga.
J: ,,Ah, da, ti ceniš ljude samo po materijalnim vrednostima."
Iskolačio je oči.
T: ,,Laura!"
Povisio je ton. Ljudi koji su pokušavali da pronađu još tragova provale su se okrenuli ka nama.
J: ,,Nisam u obavezi da ti saopštavam sve."
Pogledao je u Ognjena.
J: ,,Ognjen ti ništa neće reći. Ako sam rekla da mi je drug onda je samo drug."
Pokazao je prstom na treću sliku na kojoj smo se zamalo poljubili. Zadrhtala sam setivši se tog trenutka požude i naleta emocija. Nikada nešto takvo nisam osećala pored nekog. Želim ga previše, ali on je poput zabranjenog voća.
T: ,,Prijatelji se ne ljube."
J: ,,Pa i nismo to radili."
Izvio je obrvu.
T: ,,Gde živi?"
J: ,,Daleko."