Savršeno nesavršeni (Završena)

107. deo

Lakše sam disala kada su se, konačno, svi ljudi iz moje kuće počistili i nestali. Samo Ognjen i tata su sedeli za istim stolom u kuhinji sa mnom, ali jedna osoba u prostoriji je višak. Sa teme Alekseja i mene tata nije želeo da odmiče koliko god smo Ognjen i ja pokušavali da pričamo o nečemu drugom. Poklopila sam ga i ostavila bez teksta kada sam mu saopštila da sam ugledala mamu.
Nekoliko minuta smo sve troje sedeli u potpunoj tišini i polumraku.
J: ,,Prelepa je."
Tata je skupio oči i potom ih je prekrio rukama kao da se krije od greha pred sobom.
T: ,,Znam."
Rekao je, pomalo oklevajući da prizna da je njegova žena prelepa i vitka za njene godine. Znam da ima isto koliko i on. Šta se desilo u njegovom životu da se sudbina rasula na hiljadu delova? Naša sudbina?
Kako to, da sam je ugledala u Beogradu?
Govorio je da je mama mnogo dalje nego što mislim, ali zapravo je on previše daleko od mene iako sedimo za istim stolom.
T: ,,Nije trebalo da je vidiš."
Izvila sam obrvu.
J: ,,Oh, je li? Ili si želeo da mi prodaš kasnije priču kako je ona zapravo umrla?"
Coknuo je jezikom.
T: ,,Ne verujem... Ne znam šta da očekujem sutra tako da ti to verovatno ne bih rekao."
J: ,,Šta to treba da znači?"
Mrko me je pogledao i ustao sa stola. To je značilo da je naš razgovor okončan. Pustila sam ga da ode jer nisam imala želju da ga ispratim.
O: ,,Zar nećeš..?"
Odmahnula sam glavom.
J: ,,Nije mi potreban ovde."
Pogledala sam na zidni sat.
J: ,,Tri ujutro je. Novo sranje. Ponovo ne spavam. U mom životu nema mira."
Glasno je zalupio vratima odlazeći iz stana.
J: ,,Posebno zbog njega. Da mi je da se odmorim od tog čoveka."
Nalaktila sam se na sto i pogledala u Ognjena. Šta sam uradila u životu da zaslužim druga poput njega?
J: ,,Ostani ovde. Ne mogu da preguram ovo sama."
Blago se nasmejao.
O: ,,Znam da ne možeš."