Savršeno nesavršeni (Završena)

20. deo

Ništa mi nije rekao zauzvrat te nisam imala više razloga da ostanem.
Stavila sam naočare na lice i prošla pored drugih ljudi sa stilom, kao što sam naučena, te iako padneš, ustani, i nastavi kao da se ništa nije dogodilo.
Više me nisu gledali znajući da bu to bilo neprijatno ali, dobro sam znala da, kada budem izašla iz restorana popreko gledati mog oca i tiho ogovarati i mene i njega.
Mark mi je otvorio vrata crnog džipa te sam ušla ne rekavši ništa.
M: ,,Do 'Novog Zdanja'?"
Klimnula sam glavom dok me je gledao u retrovizoru.
Kao da je osećao da se u restoranu, dok je on čekao napolju, desila eksplozija između dve osobe zbog sukoba karaktera, te me ništa nije ni pitao. Moj otac će mu sve kasnije ispričati. Sve drugačije, kako stvari stoje iz njegovog ugla.
Pokušavala sam da ne gledam kroz prozor jer se, ionako, kroz zatamnjena stakla nije sve isto videlo.
Kada smo stigli ispred moje zgrade nisam sačekala da on isključi automobil i otvori mi vrata.
J: ,,Vidimo se."
M: ,,To je moj posao."
Doviknuo mi je iz prozora koji je odmah otvorio.
J: ,,Nije. Tvoj posao je da sređuješ dokumenta mog oca, ništa više."
M: ,,Dobijam dodatnu platu."
Zaustila sam da mu kažem nešto ali sam oklevala te sam samo ušla u zgradu bez da se raspravljam sa njim.
Ljudima, koji okružuju mog oca, potreban je samo novac, kao i njemu što je, sve se vrti oko njega i ništa više.
Pare su im privilegija te shvatam da bi previše ljudi radilo stvari koje ne žele samo za dodatni glupi groš.
Shvatila sam da novac ne može kupiti sreću tek kada sam ga imala previše u rukama.
I na kraju, ostaješ samo sa tim papirima, bez ljubavi i osoba koje te vole.