Savršeno nesavršeni (Završena)

102. deo

Srce mi se stezalo. Tonula sam u njegovim dubokim okeanskim očima. Pogled mu je pun požude, iznenađenja, uznemirenosti... Kako sam tako lako mogla da protumačim ono što mi želi reći?
Neprimetno sam položila ruku na grudi. Duša mi je nemirna. Ona plače, udara, po velikom zidu koji sam izgradila od muškaraca. Sve više dok provodim vreme sa Aleksejem teže mi pada da se rastajemo, iako ćemo se narednog jutra ponovo videti. Njegov pogled, dovoljan je da probudi sve u meni, a jedan njegov dodir, dovoljan je da me istopi.
Gleda me na način, na koji me Alek nikada nije gledao, ali sve je ovo pogrešno. Zanela sam se. Trebalo je da se držim dalje od njega ali ni to nije uspelo. Kuda god bih kročila, svaka staza me je vodila ka njemu.
Nalaktio se na naslon i približio mi se.
Možda bi sve bilo mnogo lakše da makar nije Eme. Mrzim osobe koje se vrte oko zauzetih, i ja to nikada neću biti. Kakva god da je veza između Alekseja i Eme, ne želim ja da budem razlog njihovog rastanka.
Približio je lice mom ne sklanjajući pogled sa mojih očiju.
A: ,,Ne sviđa mi se osećaj zaljubljenosti."
Osetila sam njegov dah na svojim usnama. Nisam se pomerila kada je njegov nos dotakao moj.
Površno sam disala gubeći razum.
Spustio je pogled na moje usne na koje se okomio.
J: ,,Ne smeš."
Jedva sam izustila i ispustila tihi uzdah.
A: ,,Znam."
Tiho će on, promuklim glasom. Držao je usne i dalje veoma blizu mojih uživajući u ovom trenutku požude isto koliko i ja.
Ne smemo, a želimo.
J: ,,Stvarno...nemoj."
Kao da se isključio iz razgovora. Zatvorio je napola oči stežući vilicu.
J: ,,Moraš da budeš sa Emom."
A: ,,Niko ništa ne mora."
Pogledao me je u oči. Njegov odgovor me je iznenadio.
J: ,,Onda ću ja pobediti u opkladi."
A: ,,Nećeš."
Odmakao se od mene kada je mnoštvo automobila zasviralo da krenemo jer je zeleno.