04.07.2014. Brazil-Kolumbija
Jos jedan topli dan u Brazilu,blagi povetarac ipak probija sunceve zrake i uspeva da ohladi nase navijacko srce.Dosao je i ovaj dan,dan za pobedu.
Ogromna buka,navijaci sa svih strana.Svi cekaju nervozno pocetak utakmice.Svi.Saobracaj je prosto stao,mah sto ja pricam sve je stalo.Svi cekaju pocetak utakmice,svi cekaju da navijaju za svoju zemlju.A ja?Ja lezim u Neymarovom zagrljaju i slusam kako ubrzano dise.Osetim kako je nervozan.Osetim u vazduhu koliko zeli da pobedi.
"Bice sve u redu bebo" pokusavam da ga tesim celim putem,ali jedva uspevam.On me samo na trenutak pogleda i nasmesi mi se.Ipak vec u sledecem trenutku opet osecam da je nervozan.Nekako mi ne ide,nemam snage da mu ponavljam 1000 puta da ce sve biti ok.Zasto?Zato sto imam los predosecaj,osecam da nesto nije uredu.Osecam da se blizi nesto lose..Nesto..To je strasan osecaj,strasan.Odvratno je osetiti nesto a ne znati sto je zapravo to.Cak sam i mamu pozvala da pitam da li je sve okej kod kuce.Lucy mi je dobro.Svi decki su na okupu.Neymarovi roditelji i Rafaella su vec na stadionu.Pa ko fali?Sto je meni?Svi su dobro.Zasto imam i dalje jako los predosecaj?
"Huh,ala si se ti izgubila" trgao me je iz razmisljanja Neymarov preslatki glas
"Ha?" gledala sam ga pomalo smotano,onako kako neko gleda nakon sto su ga ometnuli u dugom razmisljanju
"Stigli smo,samo sam to hteo da ti kazem"
"Ustaj spavalice" skakutao je oko mene Marcelo
“Budna sam covece”
"Ajoj,sto ih je" uzdahnula je Lucy pogledavsi kroz prozor autobusa
"Hah,treba sada proci tuda"
"Pa i trebe Davide" odgovorila je
Nakon nekih par minuta uspeli smo da se probijemo,ne pitajte kako.Izgledalo mi je sve kao da stize neki ogroman tornadao i onda smo se kao svi skupili na jedno mjesto.
"Poljubac za srecu bebo" zagrlila sam ga
"Trebace mii"
Mislim ono,logicno je da smo se poceli ljubiti,ali nije bilo logicno da nas neko ometa.To nikako nije.
"Kreci u svlacionicu" viknuo je Thiago
"Bices najbolji,hajde idi"
"Samo jos malo" ponovo se vratio mojim usnama,ma divno jos ce najbitniji igrac zbog mene da zakasni,hehe ali dobro nema veze,ja bar uzivam.
James P.O.V.
"Mislis da je dosla?" upitao sam Carlosa
"Verovatno,idi vidi"
"Idem"
Izasao sam iz svlacionice u nadi da cu je sresti.Mogao bih reci da mi se zelja ostvarila,ali sreca nije bas bila na mojoj strani.Ugledao sam je kako drzi Neymara za ruku.Valjda u nadi da ce jos ostati sa njom.Blago mu se smeska.Nekako posebno.
Jeste u dresu Neymara,ali joj predivno stoji.Pokusavam sebe da smirim,pokusavam da prestanem da mislim na nju,ali mi ne ide.Zasto mi ne ide?Pa samo joj ime znam,zasto je onda toliko zelim kraj sebe?
Sacekao sam da Neymar ode,i onda sam skupio snage da odem do nje.
"Caoo" prisao sam joj sledja,ali sto nisam primetio je da sam bio preblizu nje,i zato kada se okrenula da vidi ko je,bukvalno se prilepila uz mene.
Sirom otvorenih ociju je gledala u mene.Nakon nekoliko sekundi,nasmesila se.Uff,dobro je nisam je smrtno preplasio.
"Caoo,dosao si da gledas utakmicu?" upitala me je odmakavsi se od mene
"Ovaj delimicno,ja cu ustvari igrati" blago sam se nasmejao
Ne znam zasto ali sam imao tremu,uprkos tome sto sam znao da ona poznaje puno poznatije nogometase od mene.
"Igrati?" upitala me je zacudjeno,zatim se blago nasmejala
"James Rodriguez,naravno.Sada znam odakle si mi bio poznat"
Gledao sam je nekako sludjeno.Da li je to ona cula za mene?Ovaj nemoguce..ovo se ne desava.I jos mi i ime zna :oo
"Hahah nemoj tako da me gledas,navijam za Real,zato znam"
"Aha,kuzim.Pa drago mi je zbog toga"
"I meni je"
Nisam mogao da prestanem da je gledam,tako je savrsena.Svaki delic njenog lica je na svom mjestu.Njene zelene oci,nekako zavodnicke.Ipak sa druge strane dopire ogromna neznost iz njih.Ne krivim Neymara sto se zaljubio u nju.
"Sam.." dozvao ju je neki momak,kada sam bolje pogledao video sam da je to Marcelo
"Hey Marceloo" mahnula mu je
"Hteo sam samo da ti kazem da te Neymar trazi"
"Ali nije proslo ni dva minuta kako smo se videli" gledala ga je zacudjeno
Nakon nekoliko sekundi cutanja,valjda je i mene primetio Marcelo.
"Hey bro" pruzio mi je ruku
"Ej" rukovali smo se
"Vas dvoje se poznajete?" gledao je u nas sirom otvorenih ociju
"Am,duga je to prica,ali da poznajemo se" i da naravno nabacila je najlepsi osmeh koji ima.
"Ali decki srecno,ja idem da vidim sto hoce Neymar"
"Hajde"
Hteo sam da kazem da ne ide,ali cekaj ko sam ja?Naravno da ne bi ostala ovde samnom kada je treba njen decko.James,James gubis ti glavu za ovom malom.Bolje da je zaboravis sto prije.
Samantha P.O.V.
Krenula sam prema svlacionici,i dok sam prolazila pored neke sobe sasvim slucajno sam nacula razgovor trenera i lekara.
"Neymar misli da je dobro,ali postoje neke stvari koje me brinu"
"Njegove povrede od predhodnih utakmica?"
"Upravo tako,Neymar je jak to nije pitanje,ali moras da ga cuvas.Sto ce biti ako danas prodju a Neymar ne bude mogao ni da hoda od umora i bola?"
"Ali to je njegov san..Nece me poslusati.Nekakko cu pokusati da se nagodim sa njim"
"Uredu,nek naprimer igra sve dok ga nesto ne zaboli,onda nek ti smesta javi,nezavisno od rezultata"
"Tako sam i ja mislio"
Stojala sam tako nasred hodnika.Pa moja beba nije dobro,zasto mi nije nista rekao?Pocela sam da placem,imala sam osecaj da mi ne vjeruje.Da se ne oseca dovoljno sigurno pored mene.Da sam ja za njega stvarno samo jos jedna u nizu.
"Hey zasto places?" zacula sam neciji glas i osetila sam ruke te osobe oko mog struk
"Zasto si me lagao?Zasto Neymare?" skoro sam vikala na njega a suze su mi i dalje padale niz lice
"U vezi cega?Sto ti to pricas?" gledao me je zbunjeno
"Rekao si mi da si dobro,da te nista ne boli..Zasto si me lagao?"
"Mila.." nezno me je pomazio po kosi
"Zar bih te ja lagao?Zar mislis da bih rekao nesto sto nije istina?Ja imam potpuno povrenje u tebe.."
"O cemu se radi onda?" upitala sam ga obrisavsi suze
"Trener se samo bezveze brine,ja sam stvarno dobro.Vjeruj mi,rekao bih ti i kada bi me cak i boleo mali prist"
"Budalo.." nezno sam ga udarila po prsima
"Obecaj mi onda da ako te bude bilo sto bolelo da ces izaci?"
"Ali..."
"Molim te obecaj mi.."
"Obecajem ti,najlepsa moja" zagrlili smo se,nisam htela da ga pustim.Nisam...Prvo imam los predosecaj a sada saznam da bi bilo najbolje da ne igra.
"Svi smo uz tebe,bebo.Pokazi ko je najbolji"
"Potrudicu se"
____________
Kada sam videla da svi vec zauzimaju svoja mjesta i da se piripremaju i ja sam krenula prema svom mjestu.
"Raf" zagrlila sam je
"Hey girl,vec smo svi pomislili da neces doci"
"Hah,ne bih nikako mogla da propustim"
"Dobar dan gospodjo i gopodine"
"Bok" nasmesilu su mi se i ja sam sela izmedju Lucy i Rafaelle
"Ti si uvjek tako nervozna zbog neke utakmice?" upitala me je Raf
"Amm,da jesam.Pogotovo ako mi jos decko igra"
"Hahah a slatkisi moji.Nije te pusti a?Zato si tako kasno dosla do nas?"
"Kako ti samo nas citas,da bila sam sa njim"
"Mmm,uzgred i ja cekam utakmicu.Ima jedan prehot igrac u reprezentaciji Kolumbije."
"James?" upitala sam je
"Kako si znala?" gledala me je zacudjeno
"I ja tebe znam da citam" brzo sam odgovorila
Dobro ovo je bilo malo cudno,ona spomene nekog prehot decka a ja odmah pomislim na Jamesa.Sto je meni?Skrenula sam defintivino.
Nervozno sam cekala pocetak utakmice,sva sreca pa su uskoro momci poceli da izlaze i pocela je i himna.Inace ko zna sto bi bilo,mozda bih pre same utakmice dobila nervni slom.Zelela sam jako da pobedimo,prvo zato sto zelim da Neymar bude srecan kao drugo zato sto ja navijam za Brazil.Heheh.
Ma da li je moguce da vec u 7. minutu vodimoo??Awww kako sam samo srecna.Nisam skidala oci sa Neymara.U glavi mi se vrtela samo recenica izdrzi ljubavi,izdrzi.
43. minut
"Alo vidi budale" vicem Lucy na uvo
Jako sam se iznervirala zbog tog Zunige ili kako god.Kako se on usudjuje da dira mog Neymara?Plus toga jos povredjenog predhodno.Debil retardirani..
Dobro prvo poluvrijeme nije bas toliko lose proslo.Za sada vodimo i nadam se da ce i tako i ostati.Ali svakako je vrijeme da trener izvadi Neymara.
"Mozda ce sada napraviti promenu" smirivala me je Raf
"Poznavajuci Neymara,igrace do kraj" uzdahnula sam i pogled sam skrenula ka terenu
___________
"Aaa David dusaa" pocela je da skace Lucy
"O vidi ti to pocela si ti ti da pratis nogomet?"
"Haha jako smesno Sam"
I da vodimo 2:0.Sva sreca sto su ponistili gol Kolumbije.Pa i dalje vodimo.Jej ♥
78.minut gol Jamesa R.
"Aaa da li je on upravo pogledao prema nama?" srecno je pocela da skakuce Rafaella
"Ne znam stvarno" odgovorila sam joj
"Ja sam ubedjena da je pogledao ovamo" dobacila je Lucy
Kao da je bitno,mislim stvarno.Sada je bitnije da imamo jos par minuta.I da izgleda da mi pobedjujemo.
88.minut
Kod Neymara je lopta valjda zeli da da gol ili samo nekome da doda.Ipak njegov plan ne uspeva,jer pada na travu.Prekrsaj Zunige.Ceo stadion je u tisini.Samo vidim kako Marcelo trci ka njemu,sav je uspanicen.Neymar se ne pomera.Meni je iskreno receno srce stalo u tom trenutku.Nadala sam se da je to samo bio obican pad,bez vecih posledica.Ipak nije tako.Neymar place,vristi.A moje srce se raspada u prah.Sto se desava?Zasto jebeno ne ustaje?Zelim da bude kao sto uvjek biva,da moj lepi sve prezivljava da on ustaje.
"Sam.." osetila sam samo kako su me Raf i Lucy snazno zagrlile
"On je dobro,zar ne?" upitala sam ih.
"Ne znamo" tiho su mi odgovorile.I tada je informacija doprela do mog mozga sto se zapravo desava.
"Moram do njega.." rekla sam skoro vristuci
"Smiri se,idemo.Samo se prvo smiri"
"Necu da se smirim vec hocu da ga vidim" zatim sam potrcala ka izlazu,moram sto prije da nadjem tu ambulantu
"Bebo.." tiho sam jecala.A suze su mi samo padale.Nisam mogla da prestanem da placem,niko mi nije rekao kako je,ipak ja sam osetila da nije nista dobro.Nikako nije dobro..
I eto vec 15 minuta sedim ovde ispred sobe gde su smestili Neymara i nista.Njegova porodica sedi pored mene.Lucy mi nesto govori ali ne znam sto,ne mogu da je slusam.
Pogledala sam ka hodniku i ugledala sam ove iz ekipe.
"Sam.." zagrlio me je Marcelo
"Sto je rekao?" upitala sam ga
"Ne znam..ne mogu da se setim.."
"Kakko jebote ne mozes da se setis?" viknula sam na njega
"Previse sam se uspanicio,ne znam.Ali smiri se,sve ce biti uredu"
"Nece biti,osecam to.." viknula sam.Nisam mogla vise da sedim zato sam ustala i hodala sam gore dole.
"Curo,stvarno smiri se.Jos ce i tebi nesto da se desi" pomazila me je po glavi Nadine
"Umrecu ako mu se nesto desi"
"Neces duso,mi smo tu da te cuvamo" zagrila me je
Mogli su oni meni ma koliko god puta oni hteli da govore da se smirim.Ja nisam mogla.Uostalom kakko su to ocekivali?Kako da se smirim,kada ni ne znam kako je Neymar?
"Vi ste Neymarova porodica zar ne?" upitao nas je doktor,a ja sam,odmah dotrcala do njega
"Jesmo.." odgovorio je brzo Neymar Sr.
"Stanje pacijenta je za sada stabilno.On je jak,ali ovi bolovi koje sada dozivljava su jako jaki.Zato je tako vristao..Ali detaljno stanje ne mozemo da utvrdimo,moramo da ga prebacimo u bolju bolnicu"
"Mjesto gde je povredjen je opasno zar ne?Zato ne zelite nista da nam kazete zar ne?" viknula sam na doktora
"Gospodjice,ne znamo tacno.Ne zelimo da nagadjamo,ali nadamo se najboljem"
"Ma da,ne znate.." progundjala sam sa suzama u ocima
"Hteo sam samo da vam pitam da ko ce ici sa nama helikopterom do bolnice?"
"Samantha." rekao je glasno Neymar Sr.
"Gospodine vi ste njegov otac.." rekla sam
"Jesam,zato tebi prepustam da ti ides sa njim.To je moja odluka.Sada u ovom trenutku si mu ti potrebna"
"Ako je to onda reseno,podjite samnom gospodjice."
Krenula sam za njim i on me je uveo u onu sobu gde su predhodno odneli Neymara.Srce mi je jako lupalo.Pa kako sada da reagujem?Sto da radim?Ako ga vidim u tuznom stanju ja necu moci da obuzdam suze.Hajde Sam,mozes ti to.Budi jaka za njega.Ako i ti budes plakala samo ce biti jos tuzniji.A to ne smes da dozvolis.
I da,tada sam ugledala Neymara kako lezi na krevetu.Nema od ovog nista gore.Nema nista gore od ove sobe,od mirisa lekova.I svih ti sprava koje prikljuce na coveka.Prisla sam mu tiho,mislila sam da spava.Nezno sam ga pomilovala po licu.Dok sam drugom rukom drzala njegovu ruku.
"Mila.." jedva je uspeo da izgovori
"Shh,nemoj.Cuti,nema potrebe da pricas" rekla sam,dok sam bezuspesno gutala svoje suze
"Izvini..." jedna suza mu je skliznula niz lice
"Bebo,nemoj..Nisi nista uradio.Nema potrebe da se izvinjavas" obrisala sam suzu sa njegovog lica.Osetila sam kako me snazno drzi za ruku.
"Jesam..izneverio sam te..obecao sam....." zakasljao se
"Da cu biti dobro.."
"Prestani,ovo nisi mogao da znas da ce desiti.Nisi me izneverio.Ti si moj heroj,moje sve."
"Povredjen heroj.." blago se nasmesio,ipak nije mogao dugo da drzi taj osmeh i ponov je napravio tuznu facu
"Ali i dalje heroj.." suze su mi pocele padati sve jace i jace
"Hey,nemoj plakati...Meni ce samo biti gore,ako ti places.."
"Necu vise.." pomilovala sam ga ponovo po licu,gledao me je svojim prelepim ocima,ali nije bilo tog velikog sjaja.Izgledao je izmoreno,izmuceno.Ogromna bol se odrazila u njima.
"Boli te jako zar ne?"
"Ne.." odgovorio je slabasnim glasom
"Nema potrebe da lazes,vidim da te jako boli.Osetim.Samo te sada molim da se smiris,da ne pricas puno.Lek ce sigurno uskoro poceti da deluje."
"Idemo u bolnicu,da vidimo u cemu je problem.Videces da ce ti uskoro biti bolje.." jedva sam uspela da sastavim recenicu i okrenula sam se da ne vidi koliko placem
"Ne ostavljaj me....."pokusao je da me povuce za ruku,ali nije cak ni za to imao snage
"Nikada..tu sam uz tebe.Vidi,ovde pored tebe.Ne mrdam odavde,stogod da se desi."
"Mozemo da krenemo" uleteo je u sobi doktor sa m.sestrama
"Uredu" rekla sam tiho,pokusala sam da pustim Neymarovu ruku,ali mi on nije dozvolio.
"Bice sve uredu"zagrlila me je Raf
"Hocete vi biti uredu?" upitala sam je
"Pokusacemo,mi sada odmah krecemo za vama,Tako da vidimo se tamo"
"Okej,vidimo se tamo"
"Ti si najsnazniji,hajde samo pozitivno girl" zagrlila me je Lucy
"Pokusacu"
___________