/Htela sam samo da kazem,da mislim da nije potrebno da opisujem njen put do Madrida,sahranu njenih roditelja i sve ostalo..tako da cu malo da ubrzam radnju./
Samantha P.O.V.
"Da li si sigurna da mozes da udjes ovde?" upitala me je Lucy,dok smo stojale ispred moje kuce u Madridu
"Mislim da jesam...mogu ja to.."
"Sam..ja se necu vratiti u Englesku,samo mi reci i ostacu"
"Ne,molim te..nema potrebe.Bicu ja dobro.."
"Jesi sigurna?" upitala me je
"Jesam,hajde idi..zakasnices na let.."
"Cuvaj se..." zagrlila me je snazno te krenula prema taxiju
Hajde Samantha..mozes ti to..otvorila sam lagano vrata..Sve je bilo nekako prazno..hladno..Nisam mogla i dalje da poverujem da se zbog ovako necega vracam kuci..Zbog toga da se zauvek oprostim od svojih roditelja.
Gledala sam nase zajednicke slike,na kojima se smejemo..Ali smeha bas kao smeha nikada ni nije bilo u nasem domu..Sta ako ja rodim ovo dete i ako ono bude prozivelo isto sto i ja?Mama i tata rade po ceo dan..kada dodju kuci,ako naravno dodju,jer su nekada ti sastanci negde na drugom kontinentu,onda su umorni..Ili sta ako zaboravim rodjendan?Mojima se to redovno desavalo..jedino prosle godine su se savrseno setili,kada su resili da me udaju za Neymara..
Osmeh mi se stvorio na licu,bila sam u toj prostoriji gde sam prvi put ugledala Neymara...Pruzio mi je ruku,dok je na licu imao prelep osmeh,a ja sam ga samo ignorisala..Praveci sa da nisam ni primetila da on tamo stoji..Ali to nije bilo tako..vec tada je u meni nesto krenulo..Nesto..nesto sto tada nisam znala da je ljubav...
U ovom hodniku gde se sada nalazim puno puta sam sedela na hladnim plocicama,placuci.Cekala sam mamu ili tatu..A poslednji put kada sam stajala na ovim plocicama,isto sam plakala.Mama me je izbacila,samo zato sto sam se posvadjala sa Neymarom..Bio joj je najvazniji novac..Kada mi je danas prepodne,doktor rekao da ona nikada nije ni patila zbog problema sa srcem.Sve se u meni srusilo.Moja rodjena majka,me je lagala zbog novca do poslednjeg trenutka..
I evo moje sobe..gde sam se nekada kada sam mozda imala jos 3 godine igrala sa mojim tatom..Ali to je bilo nekada..jako davno..Kasnije se ovo mesto pretvorili u sobu za ucenje i plakanje..Mesto moje za sanjarenje,gde sam pozelela da imam srecnu porodicu.Sela sam na krevet stavljajuci svoju glavu u svoje dlanove..Kako se ovo sve desilo?Zasto sam otisla u Dortmund?Bila sam tako mala..zasto me nisi sprecili?Mozda bi danas sve bilo drugacije..
Sta imam sada?ostala sam bez mojih roditelja..mozda su pogresili u nekim stvarima..ali oni su moji roditelji..
I sada..ovde sedim uplakana..nema mojih roditelja..Nema Marca da me zagrli..da me oraspolozi...Nema Neymara..koji je inace nakon sto sam ja odbila da ga pozdravim,potrcao zamnom..I spustio je svoju ruku na moje koleno..tacno se secam..koliko toliko upseo je da mi izmami osmeh na lice..uspeo je da me smiri..
Ali sada...sada sam sama..Nema nikoga...sve sanse sam prokockala.Osatalo mi je jos samo nesto..A to si ti..pomazila sam svoj stomak..Ali moracu i tebe da povredim,kao sto sam i sve ostale oko sebe..Ne mozes da zivis..bila bi ti losa majka,ne bi me volela.Ja bih verovatno radila,a Neymar bi igrao utkamice..Bila bi odvojena od nas..sama i usamljena..Bas tako kako sam i ja uvek bila...
Povrh svega..pristala sam da se udam za Neymara..ja glupaca..nisam trebala to da dozvolim..zelja moje majke je uticala na mene..Mozda ja ni ne volim Neymara..dobro,to nije istina..volim ga..ali imam tek 23 godine..Udata sam i trudna..to je nedozvoljivo..Ne mogu ovo ja vise..Ne zelim da budem udata,zelim da prozivim zivot..Do sada sam ucila da ostvarim san,sada zelim da uzivam u njemu..Ne mogu da se bavim sa Neymarom ili detetom koje cekam.Mozda zvucim sebicno,ali sam bar iskrena..
