04.07.2014. Brazil-Kolumbija
Jos jedan topli dan u Brazilu,blagi povetarac ipak probija sunceve zrake i uspeva da ohladi nase navijacko srce.Dosao je i ovaj dan,dan za pobedu.
Ogromna buka,navijaci sa svih strana.Svi cekaju nervozno pocetak utakmice.Svi.Saobracaj je prosto stao,mah sto ja pricam sve je stalo.Svi cekaju pocetak utakmice,svi cekaju da navijaju za svoju zemlju.A ja?Ja lezim u Neymarovom zagrljaju i slusam kako ubrzano dise.Osetim kako je nervozan.Osetim u vazduhu koliko zeli da pobedi.
"Bice sve u redu bebo" pokusavam da ga tesim celim putem,ali jedva uspevam.On me samo na trenutak pogleda i nasmesi mi se.Ipak vec u sledecem trenutku opet osecam da je nervozan.Nekako mi ne ide,nemam snage da mu ponavljam 1000 puta da ce sve biti ok.Zasto?Zato sto imam los predosecaj,osecam da nesto nije uredu.Osecam da se blizi nesto lose..Nesto..To je strasan osecaj,strasan.Odvratno je osetiti nesto a ne znati sto je zapravo to.Cak sam i mamu pozvala da pitam da li je sve okej kod kuce.Lucy mi je dobro.Svi decki su na okupu.Neymarovi roditelji i Rafaella su vec na stadionu.Pa ko fali?Sto je meni?Svi su dobro.Zasto imam i dalje jako los predosecaj?
"Huh,ala si se ti izgubila" trgao me je iz razmisljanja Neymarov preslatki glas
"Ha?" gledala sam ga pomalo smotano,onako kako neko gleda nakon sto su ga ometnuli u dugom razmisljanju
"Stigli smo,samo sam to hteo da ti kazem"
"Ustaj spavalice" skakutao je oko mene Marcelo
“Budna sam covece”
"Ajoj,sto ih je" uzdahnula je Lucy pogledavsi kroz prozor autobusa
"Hah,treba sada proci tuda"
"Pa i trebe Davide" odgovorila je
Nakon nekih par minuta uspeli smo da se probijemo,ne pitajte kako.Izgledalo mi je sve kao da stize neki ogroman tornadao i onda smo se kao svi skupili na jedno mjesto.
"Poljubac za srecu bebo" zagrlila sam ga
"Trebace mii"
Mislim ono,logicno je da smo se poceli ljubiti,ali nije bilo logicno da nas neko ometa.To nikako nije.
"Kreci u svlacionicu" viknuo je Thiago
"Bices najbolji,hajde idi"
"Samo jos malo" ponovo se vratio mojim usnama,ma divno jos ce najbitniji igrac zbog mene da zakasni,hehe ali dobro nema veze,ja bar uzivam.
James P.O.V.
"Mislis da je dosla?" upitao sam Carlosa
"Verovatno,idi vidi"
"Idem"
Izasao sam iz svlacionice u nadi da cu je sresti.Mogao bih reci da mi se zelja ostvarila,ali sreca nije bas bila na mojoj strani.Ugledao sam je kako drzi Neymara za ruku.Valjda u nadi da ce jos ostati sa njom.Blago mu se smeska.Nekako posebno.
Jeste u dresu Neymara,ali joj predivno stoji.Pokusavam sebe da smirim,pokusavam da prestanem da mislim na nju,ali mi ne ide.Zasto mi ne ide?Pa samo joj ime znam,zasto je onda toliko zelim kraj sebe?
Sacekao sam da Neymar ode,i onda sam skupio snage da odem do nje.
"Caoo" prisao sam joj sledja,ali sto nisam primetio je da sam bio preblizu nje,i zato kada se okrenula da vidi ko je,bukvalno se prilepila uz mene.
Sirom otvorenih ociju je gledala u mene.Nakon nekoliko sekundi,nasmesila se.Uff,dobro je nisam je smrtno preplasio.
"Caoo,dosao si da gledas utakmicu?" upitala me je odmakavsi se od mene
