Lušan uporno pokušava pokrenuti bilo kakav razgovor a samo mu Ulivija pomaže u tome ,iako bezuspešno, očigledno preko volje. Lušan to stalno radi, koliko ja vidim.
Randin uporno gunđa iz ćoška kako je Lušan dosadan.
Asa uporno i tvdoglavo ćuti.
A ja se uporno pravim da čitam knjigu.
Možda bih se i pridružila razgovoru sa Lušanom ali imam osećaj kao da me Asa i Ulivija sve vreme posmatraju i procenjuju te tražim dobar trenutak kako bih ostavila dobar utisak na njih. Međutim, sve što smislim da bih mogla reci i meni samoj zvuči kao da pokušavam da se pravim pametna.
A onda Lušan konačno odustaje i seda pored mene ,kad bacam jedan kratak pogled na njega ukoso vidim da se duri.
-Vi ste jedna zabavna skupina. -mrmlja a onda dodaje glasnije- Čujete? Uopšte niste zabavni .-
Čujem kako Randin ponavlja da je dosadan, Ulivija se nasmeje tiho a Asa po običaju ćuti.
Nekoliko trenutaka vlada tišina a ja se premišljam da li da jednostavno ustanem i odem u svoju sobu ili ne kada me Lušan gurne ramenom.
-Idemo na bazen. -kaže.
-Nema šanse. -ni ne pogledam ga.
-Dobro, nek si takva. Idem onda da nađem Soi. -
Sad dižem pogled ,pokušavajući da mu dam do znanja da ću ga ubiti ako me ostavi ovde samu ali on me u potpunosti ignoriše i ustaje.
-Dobro, idemo na bazen. -popuštam preko volje sklanjajući knjigu shvatajući da bih se pre udavila nego sedela sama sa dva neznanca i jednim idiotom.
-E, pa sad ja neću. Ali Ulivija obožava da pliva, ići će ona sa tobom. -
"Lušan je zvanično đubre "-pomislim kad pomenuta diže pogled izgledajući kao da će otplivati do bazena kroz vazduh.
-Idem i ja sa vama. - okrećem se iznenađeno ka Asi, koji je to rekao.
-Vidi kome maca nije pojela jezik. -govori Ulivija zbog Čega joj se on popuno nezainteresovanog izraza lica isplazi, a Lušan počinje da se smeje bez razloga.
Promrmlja nešto kroz smeh, odmahne glavom kad ga pogledam kao da je lud i izlazi iz prostorije i dalje se smejući.
Razmenjujem zbunjene poglede sa Ulivijom, uopšte ne razmišljajući o tome šta radim i nasmejem joj se kad prevrne očima.
-Hoćemo? -pita me a ja klimam glavom pa obe ustajemo pomalo nesigurno.
Pratim je do vrata ali ona zastaje na njima i okreće se preko ramena.
-Ideš, Ran? -pita.
"Ne treba mi i on još. "
-Kako ste dosadni. -odgovara ovaj a ja osetim olakšanje sve dok ne čujem kako tabana ka nama- I baš ti hvala što si me se setila. -
-Pa što se nisi nametnuo sam ,kao Asa. -kaže ona pa me pogleda "zar nisam u pravu " pogledom a ja joj se nasmejem preko volje.
-Nisam toliko očajan. -shvatam da sad svo četvoro stojimo pred vratima kao budale pa se blago okrećem u stranu kako ne bih baš bila okrenuta svima leđima.
-Đavola nisi. -govori Asa pa ga ,na moje potpuno iznenađenje, udara snažno u rame.
Zavlada kratka tišina, u kojoj ja očekujem da Randin prasne i deportuje Asu iz Skaja ili tako nešto. Sme li on uopšte to da uradi? Mislim, upravo je udario Nebeskog.
-Uzeo si mi reč iz usta Asa. -govori Ulivija pa se naceri Randinu.
U redu, očigledno sam pogrešno sve protumačila, svi oni su prijatelji vidi se iz svemira. Što znači da su ili uvek ćutljivi ili se tako ponašaju zbog mene tojest mog prisustva. Uopšte nisam razmišljala o tome da i oni moraju da se naviknu na mene ne samo ja na njih.
Možda bih samo trebala da prestanem da razmišljam i paranoisem toliko i malo se opustim.
-Dobro, pa dokle će te to da mi navijate na nos? - govori Randin što me trgne iz misli. -I dokle ćemo svi stojati na vratima kao retardi? -
*
-Imaš puno prijatelja u Skaju? -dovikujem Uliviji kroz zid dok pokušavam da se uvučem u svoje odelo za plivanje.
-Gomilu. -odgovara ona posle nekoliko trenutaka.
-Onda svake godine ranije dolaziš? -
-Kako misliš ....-počinje ali zastaje pa ubrza dalje- Oh,da,da ,dolazim ranije iz Kutha. Tako je .-
Možda bih ranije pomislila da mi tu nešto smrdi, ali rešila sam da ne razmišljam previše a i ne mogu da zakopčam svoje odelo pa sam zauzeta time.
-A i imala sam neke obaveze ovde.-dodaje ona zbog Čega ja zastajem sa pokušajem da sama sebi iscasim rame.
-Kakve obaveze? -pitam radoznalo misleći o tome kako ne bi trebalo da ima ikakve obaveze ovde uopšte.
Osim ako možda nema momka ovde ili tako nešto. Što me podseti da nemam pojma da li osoba iz Skaja može da se venča sa osobom iz druge države. Mislim, znam da sada ne može slobodno da se putuje u druge države, ali opet.
-Izvini. -kažem shvatajući da mi nije odgovorila a i da sam previše radoznala. -Nije mi bila namera da zabadam nos u tvoju privatnost. -
A i završila sam sa zakopcavanjem konačno pa izlazim iz kabine i zatičem Uliviju u donjem vešu ispred ogledala pa se okrećem ka vratima kroz koja sam upravo prošla.
-Spremna? -pita me ona potpuno opušteno.
-Ja jesam. -kažem- Ali ti nisi. -
-Jesam .-odgovara mi pa se okrećem ka njoj zbunjeno.
-Kupaces se u svom donjem vešu? -
Ona se nasmeje veselo.
-Ovo mi je kupaći, Kiti. - obrati mi se kao malom detetu.
-Ali skoro si gola. -promrmljam samoj sebi zvuceci prekorno.
Golišaviju osobu u životu videla nisam.
-Ali nisam. -kaže veselo- Imam još nekoliko sličnih, hoćeš da ti pozajmim jedan? -
-Dobro mi je ovako. -
-Idemo onda. -kaže samo i okreće se a ja je pratim sve do ivice bazena na koju seda spuštajući samo noge u vodu. Ja uradim isto ne znajući šta drugo da radim.
Kada sam prvi put ušla u bazen, sa Lušanom umalo se iste sekunde nisam udavila. Plivanje nije uopšte kako sam očekivala da će biti. Doduše, nije mi dugo trebalo da se naviknem ali svejedno ne volim da plivam jer sam dobila upalu mišića od trkanja sa njim.
-Kupaći ti je lep. -kažem jer Uliivija već neko vreme ćuti pa pomislim da se zbog nečega naljutila. -Nisam mislila ništa loše. I lepo ti stoji.-
Ona se okreće ka meni i nasmeje široko.
-Znam da nisi mislila loše. -kaže- Samo sam se zamislila. -
-Oh...Dobro. -promrmljam
-Nego. ..-počinje dok se blago naginje ka meni i spušta glas. -Biti Nebeski je super, zar ne?-
Ne stignem da joj odgovorim jer me nešto grabi za članak ruke. Na tren pomislim da me je ona uhvatila pa je pogledam zbunjeno ali ona upravo naglavacke upada u bazen a još jedan tren kasnije i ja sam povučena naglo za njom.
Na stignem da udahnem vazduh pre nego što dospem pod vodu zbog Čega se odmah uspaničim. Osećam kako se voda kovitla svuda oko mene i dezorjentise me kada zaplivam. Nekoliko trenutaka kasnije rukama udaram o nešto tvrdo a u panici koju osećam zbog nedostatka kiseonika mi treba nekoliko trenutaka da shvatim da je to dno i da sam plivala u potpuno pogrešnom pravcu.
Pluća mi sada gore i imam potrebu da udahnem snažno. Pomislim kako ću se sasvim sigurno udaviti sada i kako se nisam izvinila svojim prijateljima.
A onda me nešto grabi za nadlakticu i povlači nekuda snažno a ja pokušam da se otmem čak i kada me to nešto izvlači na površinu vode. Ne prestajem da se otimam i kada udahnem vazduh toliko halapljivo da se zagrcnem i počnem da kašljem.
-U redu je .-govori neko a neko drugi vrišti- Otvori oči. -
Tek tada shvatam da sam sve vreme žmurila i da sam budala pa prestajem da se otimam i smirim pa shvatam da je druga osoba koja je vrištala ustvari Ulivija koja psuje toliko kreativno da me zbuni na tren jer nikad pre nisam čula takve psovke.
Asa, koji me shvatam sada ,povukao na površinu me sada vuče do ivice bazena.
-Vi ....ste idioti.- govorim besno.
-Izvini.- kaže samo sedajući pored mene- Da li si dobro? -
Pogledam ga, jer zvuči zabrinuto, refleksno zadržavam dah jer me toliko podseti na Airona da zamalo padam nazad u bazen.
-Da li sam dobro?-ponavljam za njim pošto se priberem.
-Izv--počinje ali ne stigne da završi jer ga snažno guram nazad u vodu.
-IDIOTI! -viknem. -Udavi ga Ulivija! -
Ona to izgleda i pokušava, ali Randin je očigledno mnogo bolji od nje i već beži na sigurno van vode.
-Zaslužio sam to. -govori Asa koji pliva nazad ka meni.
-Nego šta si. -promrmljam. -Nikad više ne dolazim ovde sa vama. -
-Kiti, hoćemo da ih udavimo ili šta? -dovikuje mi Ulivija velikom brzinom prilazeći Asi sa leđa. Hvata ga snažno za ramena i odguruje se od njih gurajuci ga po vodu.
Prevrćem očima.
-Ako se udavim, vi ste krivi. - govorim ustajuci pa zamalo skočim na Randina koji upravo prska Uliviju koja opet počinje da psuje.
Nadam se da se onaj koji je izmislio bazene udavio u jednom.