Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 9.

Onaj lik Rond mi je rekao da nikad u životu nije vadio krv, što me je veoma utešilo pogotovo ako se obzir uzme to da je sa mnom podelio tu informaciju pošto mi je izvadio krv.

Ali, Agale mi je posle rekla da će' jadničku morati obrisati pamćenje' pa nisam baš sigurna.

Takođe me malo zabrinjava činjenica da ona tako lako deli informacije o brisanju pamćenja sa mnom. Možda je sigurna da se ja toga neću sećati.

U svakom slučaju, ispraća me nazad do mesta gde sam se pojavila usput mi opet  govoreci kako nema puno vremena i kako bih trebalo ovo zadržati za sebe.

Kao da bih ja šetala okolo na sva usta pričajući o tome kako sam upravo prekršila zakon, pa sve i da pokazujem mogući falsifikat posebne dozvole za to. Koji sam,naravno, zadržala iako je Agale insistirala da nema potrebe za tim.

Istina je da se već kajem, očigledno je. Trebala sam prosto odšetati odande. Ali nisam.

Zašto? Nemam pojma.

I sad ,skoro 24 sata kasnije, sam prilično nervozna jer me niko do sada nije tražio. U isto vreme osećam neverovatno olakšanje.

Neko me hvata za rame i ja isiskačem iz sopstvene kože od straha.

-To sam samo ja. -govori Lušan dok se okrećem ka njemu. -Prepade me.-

-Ja sam tebe prepala? -govorim držeći se za srce a onda bacam kontrolor na njega.

-Da,pa, ne znam kako me nisi čula. Javio sam ti se još sa vrata. -govori pošto spretno uhvati kontrolor i spušta ga na pult između nas.- Izvini, nisam hteo da te uplašim. -

Odmahnem rukom brzo jer ne mogu gledati taj njegov pokajnicki izraz lica.

-Gde si ti ovih dana? -pitam u pokušaju da promenim temu pre nego što me pita zašto ga nisam čula, jer izgleda kao da će upravo to da uradi.

-Imao sam neka.  . .-počinje a onda skrece pogled mršteći se blago pre nego što nastavi  -. . .porodična posla. -

Ćutim, pokusavajuci da shvatim zašto mislim da laže.

-Nego. -privlači mi pažnju uzimajući ključeve biblioteke u ruke i zvecka njima- Možeš li da mi ih ostaviš? -

-Ključeve? -pitam iznenađeno na šta on klimne glavom.

-Imam da uradim taj projekat sa Randinom a nismo ga završili iako bi sutra trebali da ga predamo pa. . .-

-U principu, ne bih trebala to da radim. -kažem nesigurno- O čemu je projekat? -

-O . ..-zastaje trguvsi se, jer ne neko naslanja na pult pored njega ,pri tome ispustivsi ključeve na pod.

-Prestani da se tako samo pojavljujes i nestaješ! -govori Lušan saginjuci se a ja tek tad shvatam da osobu pored njega poznajem.

"Ovaj lik me proganja. " pomislim. "Molim te, nemoj da je to taj Randin. "

-Ti si samo gluv, druškane .-govori ovaj naslanjajući glavu na ruku.

-Ako ne završiš kasno ,donesi ga ,nemam kopiju. -govorim skupljajuci svoje stvari ponavljajući u sebi kako smem da verujem Lušanu,a onda se okrećem ka Randinu koji me pogleda upitno- Molim te, ne zaviruj ni u jednu kutiju. -

Tada se Lušan ispravlja i počinje da se smeje.

-Čekaj, Randin je onaj 'idiot' koji je vratio knjige u pokvarenu kutiju? -pita pa prasne u smeh kad ja klimnem glavom .

'Randin' mršteći se čeka da Lušan prestane da se smeje pa upire prstom u mene.

-Sa njom se družiš? -naglašava to zvuceci kao da ne veruje sopstvenim čulima.