Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 2

-Vaspitač?Originalno.-

Frkćem tiho.

-A šta ćeš ti da budeš?-pitam polu uvređeno.

-Kontrolor.-promrlja mrzovoljno.

Nekad ne moras da poznaješ nekog dugo vremena da bi ga poznavao,nevoljno priznajem da mi se Lušan sviđa,on je izgleda Orinova sorta : prosto ga moraš voleti. A i realno,čitam ga kao knjigu,jer je očigledno veoma otvorena osoba. Tako da shvatam da mu njegova opcija Orjentacije ne odgovara.

-Hajdemo onda ovako : Šta ti hoćeš da budeš?-

-Zabavljač.-

-To zapravo jeste originalno.- prokomentarišem.

-Volim da igram.-

-Oh...-kazem samo jer sam mislila da je on mislio na neki od onih modernih sportova.
Jedan od njih zahteva od igrača ličnog pomagača I teleport . Ne želite da znate pravila, a ne znam ih ni ja iskreno.

Zavlada tišina,a on izgleda posramljeno pa uzdišem.

-Da li bar znaš da plešeš? -

Sedimo na stepenicama kuće preko puta moje, koja se neki dan stvorila tu ali za sada nema stanovnika u njoj. Sedimo tu već neko duže vreme, razgovarajući o knjigama.

Lušan sada ustaje, sa čudnim osmehom na usnama pa mi pruža ruku.

Odmahnem glavom u neverici.

-Nema šanse. Ja ne igram. -

-Ma hajde, ne moraš ništa da radiš. Samo me prati. -

-Ne.-okrećem glavu u stranu ali ne pre nego što vidim onaj njegov ja-sam-malo-slatko-dete-i-molim-te izraz lica. Uzdišem, proklinjući svoju slabost, i pružam mu ruku.

*****

-Kit? -čujem odnekud i okrećem se zatečeno i zbunjeno.

-Tira? -pitam iznenađeno čudeći se odakle se ona stvorila dok sklanjam kosu sa lica a Lušan me pridržava za nadlakticu da ne padnem.

Onda setim gde sam pa ponavljam njeno ime sad je dozivajući da priđe, što ona u uradi pomalo demonstrativno.

-Da li si ti to upravo. ...-gleda me kao da sam poludela, zastajući samo dok ošine Lušana pogledom - Plesala?-

Ja slažem ramenima, ali ona izgleda nije ni očekivala odgovor već odmah nastavlja :

-Spremala sam večeru, znaš? -

"Znam. Upozorena sam."

-Jao, da, danas je tvoj dan za spremanje obroka. -lupam se lako po čelu praveći se luda -Ali, mi smo baš jeli. ..-

Pogledam Lušana, tražeći njegovu podršku, ali on stoji tako spuštene glave ko prekoreno dete.

-Oh, da.Tira, ovo je Lušan. Lušane, Tira. -

Tira ga sad pogleda kako treba, potpuno bezobrazni i otvoreno ga odmeravajući od glave do pete pre nego što mene pogleda strogo .

-Ulazi na večeru, gospođice. -kaže pa se okreće i odmaršira nazad do kuće.

-Uf .-kažem pomalo posramljeno -Dobra je ona, treba je upoznati. -

-Baš je. ..-govori Lušan klimajući glavom, ali zastaje očigledno tražeći prave reči.

-Da.-potvrđujem a onda nešto tiše. -Ali užasno sprema obroke. -

On se nasmeje glasno, pa dodajem brzo - Nemoj to da joj kažeš. -