Aetera : Ja, Nebeska

Chapter 28

-Pomislili smo. ..-počinje Kirsen a onda zastaje kao da razmatra kako tačno da se izrazi. -Čini se da ste Lušan i ti bliski. -

-I jesmo. Valjda.-govorim.-Ali ne toliko. -

-Samo smo razgovarali o tome.- govori i imam osećaj da se brani, slažući ramenima- Zaključili smo da to možda i ne bi bilo tako loše. -

Moja jedina reakcija na to je odmahivanje glavom.  Bez prestanka, dok ona to ne primeti.

-Doduše. ..-govori a ja prestajem da odmahujem glavom osećajući olakšanje- I Randin je pristojan mladić. -

-Randin? !-ponavljam oštro a ustvari time govorim 'da li si ti bre ženo normalna' .

-Ah, da ,tačno. Zaboravila sam da se vas dvoje još niste upoznali. - nasmeje se i prevrne očima.

-Ja zapravo. ..-

-Mislila sam na malog Vajta. Upoznaces ga  kasnije. -objašnjava ne dozvoljavajući mi da dođem do reči.

-Znam. Pokušavam da ti kažem da....-

-U svakom slučaju, mogla bi da razmisliš o tome. -nastavlja ni ne slušajući me izgleda.

-Kirsen, ja već znam. ..-

-I naravno, za sada ne pominji ništa Lušanu. - govori dok ustaje i kreće ka vratima a onda se okreće nazad ka meni. -Oh ,i još jedna stvar. -

Uzdišem.

-Ender i ja smo mislili da je sigurnije i pametnije da ti ove godine ne ucestvujes aktivno na sastancima. -

Mrštim se blago zbog njenog izraza lica a i tona, veoma su 'Nebeski' .

-Vidimo se na ručku dušo.- govori svojim uobičajenim tonom i ne čeka odgovor već odlebdi kroz vrata. Ispratim je pogledom dok se vrata ne zatvaraju a onda odmahnem glavom pokušavajući da shvatim šta se sve upravo desilo.
Jedna stvar mi je samo kristalno jasna.

"Kiti,genije, zvanično si samo ukras. "

*

Odmah pošto ulazim u dnevni boravak okrećem se ka Soi kako bih je pitala da li ćemo da idemo posle do biblioteke i odmah primetim naglu promenu njenog držanja što verovatno znači da nismo same u prostoriji.

Izbegla sam obrok, ovaj put neću izbeci Vajtove slutim .

Okrećem se nazad ka unutrašnjosti prostorije i napravim se iznenađenom kada zaticem sve osim Lušana i Randina u njoj.

-Oh. -zvucim li iznenađeno?  -  Zdravo.-

Žena tamne talasaste kose ustaje i odmerava me pogledom dok prilazim pometeno pa pogleda Kirsen blago se mršteci.

-To je ona?-pita je, mogu se zakleti da čujem nemalu količinu razočarenja u njenom glasu.

"Šta li je očekivala? "-pitam se.

-Kiti.  -kažem nameštajući najljubazniji osmeh ikada dok joj pružam ruku. -Čast mi je,gospođo Vajt. -

Ona potpuno ignoriše moju ruku, steljajuci me tim njenim neverovatno lepim plavim očima. Ne dam se obeshrabriti time iako postajem malo previše svesna postojanja svoje šake.

-Eriksa.-govori žena dok ja nespretno spuštam ruku želeći da ista nekako samo prosto ispari nekuda.

-Kako zanimljivo ime!-ubacuje se muškarac koji je sedeo pored nje i sada ustaje pružajući mi svoju ruku.

"Mogao si to uraditi malo ranije. "-mislim iznova dižući ruku, osećajući se kao potpuni idiot.

-Ja sam Dekston. -govori čovek i nasmeje se ljubazno iako deluje radoznalo. -Kiti.-